NA MANJKU SUDIJA SAPLIĆE SE I ZAKON: Radna grupa za KZ i ZKP najverovatnije će primedbe i predloge razmatrati do juna
JAVNA rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, posle konsultacija sa Evropskom komisijom i brojnih predloga domaće stručne javnosti, produžava se do juna 2025. Ovo je za "Novosti" potvrdila Lidija Komlen Nikolić, javni tužilac u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu i predsednik Predsedništva Udruženja javnih tužilaca.
Arhiva Novosti
Ranije je Ministarstvo pravde saopštilo da će rok biti produžen, ali nije preciziralo do kad.
- Prethodna rasprava bila je prekratka i dobro je što je produžena. Još ne znamo pojedinosti konsultacija sa Evropskom komisijom, a što se tiče domaće stručne javnosti, bilo je puno komentara, primedbi i predloga, koje bi radna grupa, u istom ili nekom novom sastavu, trebalo da razmotri. Udruženje tužilaca i Nacionalni konvent insistiraće da se što pre dalje krene sa radom, a detalji će se znati posle sledećeg radnog sastanka, verovatno iza Nove godine - kaže Lidija Komlen Nikolić za "Novosti".
Značajan broj primedbi stručnjaka odnosio se na nedostatak gradacije kazni (npr. iste zaprećene maksimalne kazne za ubistvo i teško ubistvo), potom na kriminalizaciju objavljivanja materijala na mrežama kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, ili forsiranje aktivnije uloge suda u utvrđivanju istine u krivičnom postupku. Mnogi članovi, kako se čulo tokom rasprave, nisu bili dovoljno precizni, pa su dozvoljavali selektivno tumačenje, a bilo je primedbi i na davanje "zelenog svetla za represiju" policije tokom predistražnog i istražnog postupka. Arhiva Novosti
Neke od primedbi su prihvaćene odmah, pa je ministarka pravde Maja Popović rekla da će se sankcionisanje objavljivanja postova na mrežama kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela odnositi isključivo na ubistvo, pedofiliju i falsifikovanje novca, pa će predloženi član u tom smislu biti i preciziran.
Ono što se, međutim, ispostavilo kao ogroman problem, a u javnosti gotovo da nije pominjano, jeste nemogućnost primene novih odredaba zbog prebukiranosti sudova. Naime, krivična veća, tvrde naši sagovornici u pravosuđu, ne bi mogla da postignu sva suđenja za dela za koja bi bila zaprećena kazna doživotnog zatvora. Jer kada je zaprećena najviša kazna, veća moraju da budu petočlana, sastavljena od dvoje profesionalnih sudija i troje sudija porotnika. Ona se i sada, zbog ogromnog globalnog priliva predmeta, jedva sastavljaju, posebno u Beogradu.
PREISPITIVANjE PRITVORA
JEDAN od teško sprovodivih članova jeste konstantno preispitivanje odluke o pritvoru, koji kod nas zaista dugo traje i država plaća velike odštete zbog neosnovanog sedenja u ćeliji. Pravosuđe, međutim, nema kapacitete da ispuni sugerisana zakonska rešenja, kao što nema kapacitet ni da sastavi dovoljan broj veća za suđenja ako doživotni zatvor ostane najstroža sankcija i za silovanje, obljubu sa nemoćnim licem ili sa detetom.
U glavnom gradu nisu preopterećeni samo osnovni, već i viši sudovi, i to ne samo u parničnim predmetima, već sve više i u krivičnim. I to kako Viši sud i njegova posebna odeljenja, tako i Apelacioni. Broj predmeta naročito raste pred Odeljenjem za visokotehnološki kriminal, jer ono sudi za celu zemlju, a dokazni postupci su komplikovani. Generalno, krivični postupci su skupi i veliki, a advokatske tarife povećane, zbog čega neki branioci otežu sporove, iako im klijenti sede u pritvoru, pa sudije čak iniciraju njihovo razrešenje. Šezdeset pet odsto svih predmeta u zemlji rešava se u glavnom gradu. Da bi se ispoštovalo načelo nepristrasnosti, sudije iz Odeljenja za ratne zločine rade pritvorske predmete u organizovanom kriminalu i obrnuto.
Ni u Tužilaštvu za organizovani kriminal nema dovoljno tužilaca, a u celoj Srbiji nedostaje ih 200 i još oko 500 sudija. Budući da nedostaje i osoblja (npr. na septembarski konkurs za 10 zapisničara u beogradskom Višem sudu nije se javio niko), neka predložena rešenja KZ i ZKP su neizvodljiva u praksi.