SRBIMA OD ESTONIJE DO ENGLESKE KAO U GULAGU! Haški politički instrument: Nehumani uslovi u kazamatima širom Evrope

Ona je ovaj stav iznela na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale.

Haški sud, koji je osnovan 1993. godine, da bi se bavio zločinima tokom ratova devedestih godina na prostoru bivše SFRJ, a koji od 2017. godine radi kao rezidualni mehanizam - od samog početka ponašao se kao politički sud u čijim sudnicama je presuđivano - Srbima.

Tako su Srbi činili više od polovine onih koji su proglašeni krivim za 24 godine njegovog rada. Oni su osuđeni na više od 1.000 godina zatvora, dok su ostali akteri ratnih sukoba - Hrvati, Albanci i Bošnjaci, zajedno dobili trostruko manju kaznu.

Podaci pokazuju da je u Hagu optužena 161 ličnost, od čega su 109 Srbi, doneto je 90 presuda, od čega 64 opet Srbima. Istovremeno, osuđenih Hrvata je 18, muslimana pet, dva Albanca i jedan Makedonac. Srbi su dobili 1.048 godina robije, Hrvati su osuđeni na 248 godina zatvora, Bošnjaci na 41,5 a Albanci na svega 13. Najviše Srba dobilo je i doživotnu robiju - njih sedam - i to su oni koji su koji su obavljali najviše političke i vojne dužnosti - Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir, Vujadin Popović, Milan Lukić i Stanislav Galić.

Onima koji nisu osuđeni na doživotni zatvor izricane su drakonske kazne veće od 25 godina, a njih 10 je dobilo između 25 i 40 godina robije.

I ministarka Popović ukazala je tokom sednice u UN na selektivnost pravde u ovom sudu. Osvrnula se i na oslobađajuće presude Haradinaju za teške zločine na teritoriji Kosova i Metohije, Naseru Oriću za teške zločine u Podrinju, Ante Gotovini za teške zločine na teritoriji današnje Hrvatske, i naglasila da su te presude takođe legat Mehanizma, kojim je osnažena politika nekažnjivosti.

- Tribunal i Mehanizam ostvarili su politiku nekažnjivosti za zločine nad Srbima i omogućili glorifikaciju zločina nad Srbima - poručila je ministarka pravde.

A kažnjeni Srbi robijaju u svetskim kazamatima u kojima vladaju srednjevkovni uslovi. Slabog zdravlja i izmučeni, oni leže po zatvorima u Velikoj Britaniji, Estoniji, Nemačkoj, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj, Francuskoj... dok Ratko Mladić teško bolestan dane provodi u zatvorskoj bolnici u Sheveningenu.

Radovan Karadžić je nakon presude prebačen u zatvor na engleskom ostrvu Vajt. Njemu su ukinuta elementarna prava, toliko da živi skoro u potpunom mraku, zabranjeni su mu svi kontakti, osim sa porodicom i to isključivo na engleskom jeziku. I zatvorima u Estoniji vladaju uslovi kao u gulagu.

U Finskoj je na odluženju zatvorske kazne nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Nebojša Pavković, koji je odrobijao više od dve trećine kazne.

Naši zvaničnici godinama traže da se osuđeni Srbi prebace u Srbiju na izdržavanje kazne. Ali ti zahtevi nikada nosu naišli na pozitivan odgovor.

I ministarka Popović je u UN ukazala na činjenicu da se Ministarstvo pravde više puta obraćalo Tribunalu povodom uslova izdržavanja zatvorskih sankcija u pojedinim državama, koji su nehumani, imajući u vidu zdravstveno stanje i godine života osuđenih.

- Na ovakve zahteve Ministarstvo nije dobilo adekvatne odgovore - ukazala je ona i skrenula pažnju Savetu bezbednosti da je gonjenje za ratne zločine danas isključivo u nadležnosti nacionalnih pravosuđa.

Ministarka Popović rekla je da ne postoji nijedan razlog zbog kog bi se onemogućilo izdržavanje kazni zatvora osuđenima pred Tribunalom u Srbiji, pod nadzorom Mehanizma i uz pun autoritet Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu i uslovnog otpusta:

- Na ovaj način smanjili bi se troškovi, olakšao položaj porodica osuđenih, obezbedili adekvatni uslovi za njihovu zdravstvenu negu, stvorili uslovi za njihovu pravu rehabilitaciju i ojačao značaj Mehanizma kao međunarodnog autoriteta.

Advokat Zoran Živanović, koji je zastupao srpske optuženike u Hagu, kaže da su na pozitivnu odluku po ovom pitanju veto još ranije stavili Englezi.

- Oni veruju da se ratni zločinci u Srbiji slave kao heroji, pa neće služiti kaznu kako bi trebalo - kaže Živanović za "Večernje novosti".

On, međutim, smatra da je to besmislica, jer bi uslove pod kojima ovde borave u zatvoru Tribunal mogao da kontroliše, pa ako oceni da nisu adekvatni, osuđenika da premesti. Takođe, Srbija ne bi mogla da ih pusti na bilo kakvu slobodu bez odluke Haškog suda.

- Trenutno imaju problem sa Mladićem, jer je narušenog zdravlja, u bolnici i u godinama, pa nijedna zemlja neće da ga primi, a Holandija se obavezala samo da drži pritvorenike - ističe Živanović. - Što se tiče izdržavanja kazni, ono se drastično razlikuje od zemlje do zemlje. Npr. u Danskoj i Finskoj daleko je bolje nego u Britaniji ili Estoniji. U Britaniji su Krstića dva puta pokušali da ubiju, Karadžić jedva izdržava, a ni Krajišnik nije bio zadovoljan. U Estoniji naša tri osuđenika žive bezmalo kao u gulagu. Nemaju normalan kontakt sa porodicom, ne smeju da primaju pare, a ne mogu ni da ih zarade, jer smeju da rade samo tri meseca godišnje i naknada je 10 evra mesečno. Od tog novca ne mogu da plate skupe telefonske pozive.

Problem je i sa praksom suda, koju Živanović smatra nekorektnom - da obustave puštanja na slobodu onih koji su dve trećine kazne odslužili. Tako većina od 2017. izlazi u dan kada bi i trebalo da izađe, bez skraćenja.

- Dragoljub Kunarac, Srbin iz Bosne, osuđen je zbog silovanja na 28 godina zatvora, koje izdržava u Nemačkoj. U martu će se navršiti 27 godina. Tražio je da bude pušten na uslovni otpust posle dve trećine kazne, ali su ga odbili, uz obrazloženje da će to uznemiriti javnost u BiH, kao i zato što nije hteo da prizna dela koja mu se stavljaju na teret i zato što se u Bosni vodi novi postupak protiv njega. Onda je Kunarac rekao: "Odlično, onda me pustite u Bosnu, da mi tamo sude", međutim odbijen je - konstatuje Živanović.

Da se Srbi već godinama u zatvorima tretiraju kao da su teroristi Al kaide, kaže i advokat Goran Petronijević koji je i član tima odbrane Radovana Karadžića.

- Prosto naši ljudi ne smeju ni da se žale jer kada se žale tortura se pojača - ističe Petronijević. - Oni u zatvorima širom Evrope prolaze mučenje i torturu koji traju već godinama, ali Hag ne želi ni da čuje da im promeni zatvore. Najteže je onima u Estoniji, Poljskoj i Velikoj Britaniji. U ovim zatvorima nisu ispunjeni međunardni standardi i konvencije koje su neophodne za lica osuđena na zatvorske kazne.

Nažalost, kaže Petronijević, Hag nema sluha i ne želi da promeni lokaciju srpskim zatvorenicima i oni su prepušteni na milost i nemilost ustavnova gde izdržavaju kazne.

Petronijević podržava predlog ministarke pravde Srbije da se Srbi osuđeni za ratne zločine, a koji se sad nalaze u zatvorima širom Evrope, budu prebačeni u Srbiju i da tu izdržavaju kazne, pod nadzorom Haga.

A ministarka Popović ukazala je u UN da se odbijanjem prevremenog ili uslovnog otpusta krše prava optuženih na ravnopravan tretman i zanemaruje pravo i praksa država u kojima osuđeni izdržavaju kazne zatvora.

- Pooštravanje uslova za prevremeni ili uslovni otpust ustanovljeno je kao rezultat nastojanja Tužilaštva, iako Tužilaštvo treba da ima krajnje ograničenu ulogu u procesu odlučivanja o ovim pitanjima - naglasila je Popovićeva, koja je i pored toga dala uveravanja da će svi uslovi uslovnog otpusta, u pogledu kojih Srbija izdaje garancije, biti u potpunosti poštovani.