ADVOKATI MAHINACIJAMA ZARADILI 600.000 EVRA: Masovno se zloupotrebljava Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, zato se i menja
KO je nastavnik biologije u vašoj školi? Dostavite dokumente koji dokazuju da je ispunjavao uslov za to radno mesto? Da li vaša mesna zajednica ima fudbalski klub? Da li ima mladu ekipu? Ko je trener? Koliko sijalica je vaš organ nabavio u toku prošle godine? Da li vaše lovačko udruženje ima sopstveno vozilo?
Arhiva
Ovo su samo neka od pitanja koja su, najčešće zloupotrebljavajući Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, građani, odnosno advokatske kancelarije koje iza njih stoje, podneli školama, mesnim zajednicama, centrima za socijalni rad, lovačkim udruženjima, predškolskim i zdravstvenim ustanovama, veterinarskim stanicama i drugim organima javne vlasti. Samo u poslednjih godinu i po, advokati su na žalbama u situacijama kada nisu dobili odgovor na pitanja koja su postavili njihovi klijenti ili nisu dobili zadovoljavajući odgovor, zaradili oko 600.000 evra!
Po rečima poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića, toliki je iznos ili isplaćen ili bi trebalo da ga isplate organi vlasti. Iza svega stoji, kaže Marinović, 15 do 20 mladih advokata, koji preko klijenata podnose organima vlasti pitanja koja im padaju na pamet. Arhiva
- Poslednja su bila: navedite pet najvećih plata, ko ih prima i za koje poslove. Posle toga su usledila pitanja o pet najnižih plata. Školama su poslata pitanja vezana za nastavnika biologije. Pretpostavljam da su sledeća vezana za nastavnika matematike, pa će onda ići nastavnici hemije i tako redom. Ako od oko 1.500 škola u Srbiji, ili oko 4.500 mesnih zajednica, njih 100 ne odgovori ili odgovori delimično, sledi žalba advokata, koja košta 49.500 dinara, pa puta 100. To je neiscrpan izvor zarade - kaže Marinović.
Dodaje i da je bilo slučajeva da npr. advokat iz Vojvodine "zastupa" meštane sela oko Kuršumlije koji su, navodno, slali pitanja organima vlasti. Ili da jedan advokat podnese zahteve, a drugi, iz iste kancelarije i sa istim prezimenom ga posle zastupa po žalbi. Ima indicija i da su neki branioci pred Upravnim sudom podnosili punomoćja koja su im "potpisali" pokojnici.
Upravo zbog ovakvih zloupotreba u toku je javna rasprava o izmenama Zakona o dostupnosti informacija od javnog značja. Izmenama bi trebalo otkloniti probleme koji su nastali kada su evropske institucije tražile da se ukine član koji je sankcionisao zloupotrebu prava na dostupnost informacija, ali i kada je Upravni sud presudio da svaka stranka koja traži odgovor po ovom zakonu ima pravo na advokata. Tako su počeli da pljušte zahtevi sa najbesmislenijim pitanjima i žalbama nezadovoljnika, za koje su advokati naplaćivali troškove. Da li su i koliko vratili u budžet ne zna se budući da su paušalci.
DVE KRIVIČNE I TRI DISCIPLINSKE
PROTIV dvojice advokata podneli smo krivične prijave, a protiv još trojice disciplinske prijave Advokatskoj komori, zasad bez epiloga. Protiv jednog je podneta prijava jer je imao dogovor sa poštarom da mu ne uručuje na vreme pismene odgovore na zahteve koje je slao, a čim prođe rok, on ima pravo na žalbu i naknadu troškova, kaže poverenik Milan Marinović.
Kako je navela ministar državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević, od 1. januara do 31. decembra 2023. povećao se broj žalbi koje su izjavljene preko advokata sa 9,7 odsto na čak 82,5 odsto.
- Poverenik je u toku 2022. i 2023. prosečno imao 12.961 žalbu u radu godišnje, a ranije 3.627 - rekla je ministarka. - Lica, uključujući i advokate, koja zloupotrebljavaju pravo na pristup informacijama od javnog značaja dobro su poznata jer se ne kriju. Oni ciljano biraju male organe, koji nemaju dovoljne materijalne i kadrovske kapacitete i često ne mogu da ispune rok ili odgovore na pitanje onako kako tražioci žele.
Kako je za "Novosti" potvrdio poverenik Marinović, ministarka je odmah razumela problem, pa je brzo formirana radna grupa i sačinjene izmene zakona. Po njima će prvostepeni organi vlasti smeti da odbiju zahteve za dostupnost informacija ako posumnjaju da je reč o zloupotrebi, a na takvu odluku tražilac informacije ima pravo žalbe povereniku. Takođe, ako se šalju tražene informacije poštom, rok počinje da teče kada kopija napusti pisarnicu, a ne kada tražilac dobije informacije, pa više neće moći da bude mahinacija oko dostave. Novina je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po žalbi, izuzev ako poverenik zaključi da su bili neophodni i opravdani troškovi zastupanja, kao i da će moći da se podnese zahtev Vrhovnom sudu za preispitivanje sudske odluke (Upravnog suda).