HRVATI PRIZNALI GENOCID NAD SRBIMA, PA ZAĆUTALI! Zvanični Zagreb se ne oglašava posle izjava na Godišnjem zasedanju o Holokaustu

Na izjavu Sare Lustig, šefa zagrebačke delegacije i direktora Spomen-područja Jasenovac "da niko ne može da poriče genocidnu prirodu režima NDH i zločina izvršenog nad Srbima", zasad je reagovala jedino IHRA. Prvo priznanje od osamostaljivanja Hrvatske o stravičnim zločinima u ustaškoj tvorevini tokom Drugog svetskog rata, Lustigova je dala na insistiranje delagacije Austrije da bude precizna "da li je nad Srbima izvršem genocid".

IHRA je, međutim, verovatno na insistiranje hrvatske delegacije, osudila curenje informacija iz rasprave o Koncentracionom logoru Jasenovac. Na internet stranici ove organizacije to je objavio predsedavajući - lord Erik Pikls, ukazujući da je "Hrvatska postigla napredak u rešavanju zabrinutosti u vezi sa spomen-obeležjem u Jasenovcu":

- Ovo je veoma delikatna stvar što govori i o savremenim odnosima Hrvatske i Srbije. Ovi pregovori zahtevaju međusobno poštovanje i poverenje. To dovodi u opasnost sav napredak postignut po ovom teškom pitanju koje moraju da reše Hrvatska i Srbija.

Lord Pikls je u jednoj stvari u pravu: pitanje jeste delikatno i opterećuje odnose Srbije i Hrvatske, ali nije u pravu da njega moraju da reše dve zemlje, jer se ono tiče celog čovečanstva. Baš kao što se i pitanje Aušvica tiče celog čovečanstva, a ne samo Poljske, Nemačke, Izraela... Da je to tako, pokazuje i izložba Muzeja Holokausta iz Vašingtona "Neki su bili susedi", koja je u Zagrebu otkazana jer je Hrvatska odbila da na izložbenim panoima navede kako je počinjen genocid i nad Srbima, a ne samo nad Jevrejima i Romima. Zbog pokušaja revizije istorije, dugogodišnji direktor JU Spomen-područja Ivo Pejaković dao je ostavku.

U okviru razgovora o Jasenovcu i o tome u kojoj meri je Hrvatska ispunila preporuke IHRA, koje su joj date za vreme prošlogodišnjeg predsedavanja, u Londonu se moglo čuti da je zvanični Zagreb izdvojio 208.000 evra. Od tog novca, za početak su očišćena jasenovačka jezera, koja su zapuštena unazad 15 godina, a izražena je i namera da se memorijal proširi, budući da aktuelna postavka zauzima svega 289 kvadrata. U sastavu memorijala je i zgrada nekadašnje kožare, koja je pripadala logoru, i koja je u lošem stanju, kao i spomenik Bogdana Bogdanovića "Kameni cvet", za koji je traženo da ova država aplicira kod Uneska, ne bi li se zaštitio kao materijalno svetsko kulturno dobro.

I dok se u IHRA raspravlja o Jasenovcu, hrvatski mediji skreću pažnju domaće javnosti napadajući SPC. Naime, nepunih nedelju dana pre plenarnog zasedanja u Londonu "Večernji list" objavio je tekst "Historiografski doprinos Ljubice Štefan: Srpska pravoslavna crkva i fašizam". Ljubica Štefan je ponela devedesetih godina titulu pravednika među narodima, koja se dodeljuje onima koji su tokom Drugog svetskog rata pomagali Jevrejima.

Kasnije, u svojim delima, između ostalog, optuživala je SPC za veze sa fašizmom i antisemitizam, pisala je o kontroverznom kardinalu Stepincu i "njegovoj pomoći Jevrejima, ali i Srbima", a posebno se bavila logorom Jasenovac. Nije međutim pisala o stradanju Srba, Jevreja i Roma, već o logoru kao "komunističkom stratištu za hrvatske mučenike sa Križnog puta 1945-1948."