NEPRAVDENO ŠTO SRBI U SLOVENIJI JOŠ NEMAJU STATUS MANJINE: Andrej Rožman, pisac i novinar, objavio dokumentarnu prozu o "izbrisanima"
DOKUMENTARNA proza slovenačkog pisca i novinara Andraža Rožmana o sudbini "izbrisanih", o kojoj su "Novosti" letos pisale, dok je autor bio na rezidencijalnom boravku u Beogradu, izašla je iz štampe u Sloveniji sa naslovom "Tega se ne da izbrisati" (Goga, 2024). Knjiga se bavi sudbinom više od 25.000 ljudi neslovenačkog porekla, koje su pre 32 godine tamošnja administracija i DEMOS izbrisali iz svih evidencija.
Bojan Kovačević
Ovi ljudi ne samo da su ostali bez prebivališta, već i bez posla, zdravstvene zaštite i drugih prava. Mnogima od njih još nisu vraćeni ni papiri, ni status, a za ono što se desilo niko nije odgovarao. Mnogi, takođe, više nisu živi, a u Rožmanovoj knjizi njihova deca svedoče o ovom brutalnom kršenju ljudskih prava.
Da je postupak brisanja bio nezakonit presudili su i Ustavni sud Slovenije i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Izbirsani su se pravno i politički organizovali na podsticaj nekoliko ljudi, kojima je i posvetio knjigu, sastavljenu od 42 autentične priče.
- Želim knjigom da dam podršku ljudima iz bivših jugoslovenskih republika koji žive u Sloveniji, jer znam da nemaju status etničke manjine, a trebalo bi da imaju. Znam da to pitanje nije još rešeno i ko zna kada će biti. Za razliku od Srba u Sloveniji, Slovenci u Srbiji imaju status manjine - kazao je Rožman u intervjuu za emisiju "Kontrola leta" slovenačkog Radio Studenta, koja je sufinansirana iz Budžeta Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija, i za koju nam je poslao link. Goga
Prema njemu, problem u javnoj percepciji "izbrisanih" leži u tome što ne postoji jedan konkretan krivac:
- Nažalost, u procesu brisanja učestvovao je veliki broj ljudi - od uglednih političara i državnika do cele administracije. Brojni anonimni službenici oduzimali su lične karte, dok su mediji često nekorektno izveštavali, što je dovelo do toga da su "izbrisani" neko vreme postali najomraženija grupa u zemlji. Mnogi misle da posledica brisanja nema, ali ja znam da su one ogromne i prisutne na različitim nivoima: psihološkom, materijalnom, porodičnom, kao i u međuljudskim odnosima. Mnogi ljudi u Sloveniji i dalje žive bez papira, a da ne govorimo o onima koji su bili prognani iz zemlje. Polovina nikada nije mogla da se vrati, a kroz uobičajene postupke gotovo je nemoguće da ponovo dobiju papire. Knjiga prikazuje i one vidljive posledice, kao i one skrivene, koje isplivavaju tek kroz razgovor sa ljudima, a tu je i pitanje zdravlja.
Ovo je treća Rožmanova knjiga. U prvoj, "Tri uspomene", ispričao je životnu storiju pesnika Mohamada Al Munema, koji je rođen kao palestinski izbeglica u Alepu, u Siriji, a potom ponovo postao izbeglica u Ljubljani. Knjiga se bavi palestinskim pitanjem, azilnim sistemom u Sloveniji i prijateljstvom.
Druga knjiga "Titov sin" bavi se mentalnim poteškoćama i u njoj je kritično pisao o psihijatrijskom sistemu i ustanovama.