ŠKOLOVALI REVOLUCIONARE, SLALI KRV: Kako je Jugoslavija pomogla Alžircima da se oslobode kolonijalizma pokazuje nova zbirka u Adligatu

Gosti su mogli da vide lične predmete dvojice učesnika revolucije - borca Jusufa Feršišija (1936-2000), koji je posle službovanja u pobunjeničkom pokretu poslat na studije u Beograd, gde je i ostao do kraja života, kao i predmete Miloja Popovića Kavaje (1939-2012), diplomate, književnika, direktora Sava centra, autora stihova "Marša na Drinu". On je dobrovoljno otišao u Alžir usred rata da pomaže na obnavljanju škole u mestu Sakijet Sidi Jusef, koju su bombardovali Francuzi, a o čemu je napisao i knjigu.

Prikazan je i vredan dar ministra Regibe - tradicionalno alžirsko umetničko delo, slika na pločicama koja prikazuje Medinu, stari deo prestonice Alžira, koja je većma uništena tokom borbi za oslobođenje.

Više desetina knjiga štampanih u ilegalnim pobunjeničkim štamparijama, kao i druga građa o revoluciji, uključujući retke poštanske marke iz tog doba, naročito su dragoceno svedočanstvo o teškom vremenu. Značajna je i digitalna zbirka članaka iz srpskih novina i fotografija snimljenih u Alžiru iz doba revolucije i tokom poseta Viktora Lazića mestima značajnim za revoluciju.

Na otvaranju su govorili ambasador Fateh Marhaz, počasni predsednik Adligata Viktor Lazić i predsednik Društva prijatelja Alžira Marko Jelić. Autori izložbe o Alžirskoj revoluciji su Viktor Lazić i Marko Jelić.

- Revolucija počinje kada ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, rekao je slavni ruski pesnik Vladimir Majakovski. Zato Alžirci proslavljaju početak revolucije i svoje antikolonijalne borbe 1. novembra 1954, više nego završetak, jer najteže je usuditi se, započeti borbu protiv upornog neprijatelja naoružanog do zuba. Koliko je borba bila strašna svedoči broj žrtava od oko milion i po Alžiraca. Njihov otpor kolonijalizmu postao je simbol slobode celog čovečanstva, utkan u današnji identitet svakog Alžirca - kazao je Lazić.

Ambasador Alžira u Srbiji Fatah Mahraz istakao je da je Alžir i dalje posvećen idealima i principima na kojima se zasnivala njihova borba:

- To su pravda, sloboda i suverenitet, i mi nastavljamo da pružamo snažnu podršku i solidarnost narodima koji se bore za svoju slobodu, samoopredeljenje i nezavisnost.

Inicijativa za nastanak zbirke potekla je tokom Lazićeve posete Alžiru pre godinu dana.

- Gledao sam u oči hiljadama boraca na fotografijama koje se nalaze u muzejima, na trgovima i spomenicima poginulima. Užasavale su me slike bezumnih mučenja, ali najviše me je iznenadila priča o jednom kamenu. Naime, francuski general koji je izvršio strašne zločine nad nevinim stanovništvom, stao je u hlad ispod jedne stene. Ogroman kamen se odvalio i ubio ga na licu mesta! "Čak i priroda se podigla protiv nepravde, čak i priroda se digla na ustanak zajedno sa nama," govorili su Alžirci. Ogorčeni Francuzi odlučili su da dokažu da su moćniji i od Boga i od prirode. Pobunjenički kamen su okovali u bukagije i sproveli kao zarobljenika u centar lokalnog grada. Kada su Alžirci oslobodili svoju zemlju, morali su okove da skidaju čak i sa svog kamenja... Taj sveti kamen sada je u podnožju veličanstvenog Muzeja mučenika u gradu Alžiru i imao sam prilike da mu se lično, slobodnom, poklonim - ispričao je Lazić.

Jugoslavija je, inače, značajno pomogla Alžirsku revoluciju, slala je alžirskim borcima oružje i lekare, njihovi revolucionari školovani su u Beogradu, čak je i 50.000 jedinica dobrovoljno date krvi poslato u najtežim danima.