BIBLIOTEKE NA KORAK DO UKIDANJA TARIFE? Ministarstvo kulture u saradnji sa NBS i Maticom srpskom angažovalo se da pomogne bibliotekarima
Ministarstvo kulture pokrenulo je proceduru kako bi se izmenila zakonska odredba po kojoj su javne biblioteke u obavezi da od 1. januara 2025. plaćaju tarifu od 15 dinara na svaku pozajmljenu publikaciju.
arhiva
Ova zakonska obaveza već duže je predmet sporenja, a najoštriji kritičari ovakvog modela naplate autorske tarife za pisce i prevodioce su upravo bibliotekari, koji tvrde da bi novi namet mnoge javne biblioteke doveo do zatvaranja.
Zbog toga su bibliotekari od nadležnih institucija zatražili povlačenje spornog zakona, a Ministarstvo kulture pokrenulo zvanične pravne radnje prema Ministarstvu privrede, u čijoj je nadležnosti Zakon o autorskim i srodnim pravima kojim je i propisano plaćanje tarife na poslugu publikacija.
To podrazumeva i prikupljanje podataka o korisnicima, pa je Narodna biblioteka Srbije dostavila Ministarstvu kulture podatke o broju korisnika u javnim bibliotekama kojih sa ograncima ima 530.
Tako su, prema podacima Mreže biblioteka Srbije, javne biblioteke u 2023. godini imale 641.252 korisnika, što je za 16.000 više nego godinu dana ranije, jer su u 2022. imale 625.222 korisnika.
- U stalnom smo kontaktu sa Ministarstvom kulture koje se angažovalo kako bi se biblioteke oslobodile plaćanja tarife, dostavili smo im podatke iz baza o broju korisnika, a taj broj se poslednjih godina povećao - kaže nam dr Dragana Milunović, zamenik upravnika NBS za bibliotečko-informacionu delatnost. - Ukoliko bi biblioteke novac morale da izdvajaju na tarife, ne bi imale sredstva za nabavku nove građe pa bi i broj korisnika opadao.
Naša sagovornica ističe da su dve nacionalne ustanove - Narodna biblioteka Srbije i Matica srpska, kao i njihovi upravnici koji su i naši poznati pisci Vladimir Pištalo i Selimir Radulović, preduzeli sve što je bilo neophodno, kako bi se na institucionalnom nivou rešio ovaj problem. Jer, njihov stav je da biblioteke ne treba da plaćaju tarifu na poslugu, već da to mora biti rešeno na drugačiji način.
U ovoj nacionalnoj ustanovi se nadaju pozitivnom ishodu i da će do kraja godine, kada treba da počne naplata tarife, biblioteke biti oslobođene ove obaveze.
Inače, zakonom je najpre bilo predviđeno da novac za tarifu izdvajaju lokalne samouprave kao osnivači biblioteka, ali je početkom avgusta ta odreba dopunjena, pa je obaveza prebačena i na biblioteke.
Zakonom je predviđeno i da se novac uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava, a Miloš Konstantinović iz ove organizacije kaže da bi godišnja suma na nivou cele Srbije za poslugu publikacija iznosila 190.000 evra.
- To je manje nego što država izdvaja za jednu zlatnu medalju sa Olimpijade. Gradovi i opštine treba da formiraju posebne budžete za ovu namenu, a za budžete gradova kao što je Beograd ili Novi Sad to su simbolične sume - kaže Konstantinović.
On dodaje i da je plaćanje tarife na ime autorskih prava obaveza i na putu ka učlanjenju u Evropsku uniju.
Bibliotekari navode da nigde u Evropi biblioteke ne plaćaju ovu obavezu već to čini država, pa su nadležnim organima prosledili i rešenje koje podrazumeva da se iz državnog budžeta direktno izdvoji novac za naknadu ovih prava bez uključivanja biblioteka u proces naplate. To, međutim, podrazumeva i pregovore sa Ministarstvom finansija, ali se u bibliotekama nadaju da će sve biti obavljeno do kraja godine.
Bibliotečko društvo Srbije pokrenulo je i peticiju za povlačenje zakona iz procedure koju je potpisalo 10.500 građana, a ovaj dokument je zatim predat Vladi, Narodnoj skupštini i svim nadležnim odborima: za kulturu i informisanje, za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Uz peticiju, predata je i prateća dokumentacija - pravni akti koji se odnose na dokument "Tarifa naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi", reakcija međunarodne zajednice biblioteka i bibliotekara koja ukazuje na nepoštovanje međunarodnih smernica za sprovođenje zakona o naknadi za kolektivno autorstvo.
Peticija je upućena i Ministarstvu kulture sa pozivom da se ono zauzme kod nadležnih instanci za stavljanje van snage ovog pravnog akta kako bi se u pregovaračkom procesu došlo do rešenja korisnog za autore i za biblioteke, pa tako i za sve građane, što je ovo ministarstvo i učinilo.
- Nadamo se brzoj reakciji nadležnih instanci kojima smo se obratili, kao i Ministarstva privrede pod čijim okriljem radi i Zavod za intelektualnu svojinu koji je dao saglasnost na ovaj pravni akt ne uzevši u obzir Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti sa kojim je u direktnoj koliziji, a koji uređuje rad biblioteka - kažu u Bibliotekarskom društvu Srbije.
Novac od tarifa išao bi za autorske naknade piscima i prevodiocima, ali su i oni protiv toga da ga izdvajaju biblioteke.
Pisci sa kojima smo razgovarali smatraju da tim novcem ne bi bili rešeni njihovi problemi, ali bi biblioteke bile dovedene u situaciju da ne mogu dalje da rade.