U BAZI 35.000 STRADALIH SRBA: Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih u Republici Srpskoj napravio najveću arhivu o žrtvama
TOKOM rata devedesetih na teritoriji BiH, prema popisu koji je sačinio Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih Republike Srpske, stradalo je 35.042 Srba, kao i nesrba koji su bili projugoslovenski opredeljeni i ostali uz Srbe. Od toga njih 3.460 su bile žene i 504 deca.
Foto: Printskrin
Kako je za "Novosti" potvrdio direktor Centra Viktor Nuždić, koji je promovisao izdavačku delatnost ove institucije u Narodnoj biblioteci u Beogradu, kao gost Muzeja žrtava genocida, oko 1.600 osoba i dalje se vodi kao nestalo, a za zločine počinjene na Srbima jedva da je neko odgovarao.
- Ne umanjujemo ničije stradanje, ali ne dozvoljavamo ni da se naše umanjuje, a iz opšteprihvaćenog narativa ispada da "ekskluzivitet" nad žrtvama pripada isključivo Bošnjacima. Iz Hrvatske je proterano više od 200.000 Srba samo tokom operacije "Oluja", zbog čega niko nije pravosnažno osuđen. Iz Zapadne Krajine više od 120.000. Za zločine nad našim sunarodnicima ukupno je pred Haškim tribunalom izrečeno 64 godina zatvora, dok je Srbima za zločine nad ostalima izrečeno više od 1.000 godina i sedam doživotnih robija - kaže Nuždić.
Dodaje i da je za zverstva nad Srbima počinjena na teritoriji BiH u Hagu dosuđeno svega 45 godina zatvora, a presude za iste zločine pred sarajevskim pravosuđem čine svega 13 odsto svih izrečenih presuda za ratne zločine. Ustupljena fotografija
Upravo zbog tih pokušaja, kako kaže, revizije istorije, Centar je napravio bazu podataka i u elektronskom i u obliku knjige, i ona obuhvata stradale Srbe i pripadnike drugih naroda koji su sa njima ostali, kako u RS, tako i u Hrvatskoj, na teritoriji nekadašnje RSK.
- Ovo je najveća takva institucionalizovana baza o srpskim žrtvama stradalim u nekom ratu, u ovom slučaju u Odbrambeno-otadžbinskom 1992-1995. Federacija takvu bazu nema, već postoje samo istraživanja nezavisnih istraživača, mnoga osporavana. Naša su potkrepljena dokumentima, svedočenjima, fotografijama - kaže Nuždić.
Pored popisa žrtava Centar je sačinio i Atlas zločina nad Srbima, koji obuhvata stratišta. Prema Nuždićevim rečima, pronađeno je 76 masovnih grobnica (sa više od po četiri osobe) samo iz 1992. Prva je ona u Sijekovcu, kod Broda, kada je, 26. marta 1992, ubijeno devet srpskih civila, pa zaključno sa velikim masakrima u Podrinju.
NAJVEĆA GROBNICA U MRKONjIĆ GRADU
NAJVEĆA masovna grobnica, kaže Viktor Nuždić, nalazila se u Mrkonjić gradu i istraživao ju je naš patolog dr Zoran Stanković. U njoj je bila 181 žrtva, mahom stariji, koji nisu hteli da beže kada se "Oluja" prelila na Zapadnu Krajinu. I dalje nisu svi identifikovani. Nuždić navodi i grobnice u Jajcu, Glamoču, na Ozrenu u kojima su obezglavljeni vojnici RS nad kojima se iživljavao odred El Mudžahid.
- Ovoliki broj masovnih stratišta pokazuje da Srbi nisu bili spremni za rat. Već sledeće godine broj masovnih stratišta pada na 11. Te godine su najstrašniji bili Skelani i Kravice. Obišli smo te mikrolokacije i razgovarali sa svedocima. Teško je slušati ljudske sudbine, naročito kad su u pitanju deca. Za te žrtve nema pravde, zato smo se, umesto sudskih presuda, odlučili za naučne - konstatuje Viktor Nuždić.
U toku je izrada trećeg toma Atlasa za 1994. godinu, a sledi 1995.