SRPSKI VOJNICI ČITALI TAGORU I MOPASANA U ROVOVIMA: Obeležavanje 110 godina od početka Prvog svetskog rata u Tekelijanumu, u Budimpešti

- Srbija se 1914. godine suočila sa gotovo potpunim uništenjem, ali je zahvaljujući herojskim delima srpske vojske i naroda, uprkos ogromnoj patnji, na kraju izašla kao pobednik. Današnjim okupljanjem, projekcijom filma i prigodnim predavanjem želimo da podsetimo na heroizam i žrtve srpskog naroda, ali i važnost opstanka i života - izjavila je na otvaranju manifestacije ambasadorka Aleksandra Đurović.

Ona je istakla i značaj žena u ratu, činjenicu da je predsednik SAD Vudru Vilson naredio da se na Beloj kući zaviori srpska zastava kao prva inostrana zastava u istoriji tog zdanja iz poštovanja prema heroizmu srpskog naroda, ali i sadašnje izuzetne odnose Srbije i Mađarske.

Počasni predsednik Adligata, putopisac i advokat Viktor Lazić održao je predavanje "Srpska štampa i izdavaštvo u Prvom svetskom ratu" i prikazao izložbu retkih srpskih ratnih izdanja štampanih na Krfu, Solunu, Bizerti, Ženevi i Parizu, dok je načelnica za međunarodne odnose Adligata, diplomata u penziji Aneta Đermanović održala predavanje o jednom od najznačajnijih srpskih ratnih diplomata Milenku Vesniću (1863-1921), čije angažovanje je značajno doprinelo podršci Amerike i Francuske srpskoj vojsci.

Vesnić je samo u Americi usred rata za dva meseca održao pedeset govora i predavanja o Srbiji! Đermanović je govorila i o deci srpskih intelektualaca koji su u rat krenuli u okviru đačkog bataljona.

- Srpska vlada štampala je na Krfu Ustav i zakone i tako upravljala vojskom i narodom, svakodnevno izdavala "Srpske novine", zapravo službeni glasnik. Tako se potvrđivalo postojanje države i u egzilu. Prevođena su ruska i francuska klasična književna dela i, zajedno sa srpskim klasicima i narodnom poezijom, distribuirana i čitana u rovovima. Izdavana su i ratna uputstva i vojni izveštaji, sa zabranom da se iznose na prvu liniju fronta. Od poezije do romana, od prevoda indijskog nobelovca Tagore do Gi de Mopasana, preko rečnika koji su korišćeni za sporazumevanje ranjenika sa francuskim doktorima, knjiga i štampana reč bili su temelj celokupne borbe i opstanka našeg naroda u izbeglištvu. Zaprepašćujući je broj, kvalitet i vrsta štampe naših vojnika i civila na Krfu, u Solunu, Bizerti. Knjiga nas je održala, njojzi hvala - rekao je Viktor Lazić.

Trideset dve knjige prikazane na izložbi digitalizovane su zahvaljujući Narodnoj biblioteci Velike Britanije i Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", i po zakonu su zaštićene kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

U Tekelijanumu je ovim povodom prikazan i film "Golgota Srbije", koji dočarava ceolokupno kretanje srpske vojske sa izvanrednim snimcima Stevana Miškovića, nastalim uz podršku ministra vojske, generala Stevana Hadžića. Naročito su upečatljive scene prelaska preko Albanije 1915. godine, teške situacije na Krfu i Vidu, života u okupiranoj Srbiji, proboja Solunskog fronta i oslobođenja Niša i Beograda.

Prikazana je i poštanska marka koju je Pošta Srbije objavila povodom 110. godišnjice početka Velikog rata, sa spomenikom Neznanom junaku na Avali i fotografijama ratnika i ratnih dnevnika iz fondova Adligata.

Publici se obratila i ministarka Milica Đurđević Stamenkovski koja je pomenula i ulogu svog oca u beleženju sećanja solunskih veterana za sledeće generacije i reči Momčila Gavrića: "Nemojte da bude da smo zalud peške prelazili Albaniju".

Svečanosti su prisustvovali vladika mitropolit budimski i temišvarski Lukijan, ambasadori, predstavnici institucija srpske zajednice u Mađarskoj, direktorka, profesori i đaci srpske škole u Budimpešti "Nikola Tesla"...

Delegaciju Adligata u Budimpešti ovim povodom primili su vladika mitropolit budimski i temišvarski Lukijan i predsednica srpske zajednice u Mađarskoj gospođa Jovanka Lastić.