PREMINUO AKADEMIK DEJAN DESPIĆ: In memoriam - Odlazak velikog kompozitora
Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila je da je u Beogradu, u 95. godini preminuo akademik Dejan Despić, jedan od naših najznačajnijih kompozitora 20. i 21. veka.
Studirao je kompoziciju u klasi Marka Tajčevića, a dirigovanje u klasi Mihaila Vukdragovića na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Diplomirao je na oba odseka 1955. godine. Pedagošku karijeru započeo je u Muzičkoj školi „Mokranjac", a od 1965. predavao je na Katedri za teoriju Muzičke akademije (danas Fakultet muzičke umetnosti) u Beogradu. U zvanje redovnog profesora izabran je 1979. godine.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1985, a za redovnog 1994. godine. U okviru Akademije obavljao je dužnost zamenika sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti (1986–1995) i sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti (1999–2011). Sa velikom posvećenošću, od 2000. do 2011. godine, uspešno je rukovodio koncertnom delatnošću Galerije SANU.
Autor je jednog od najplodonosnijih opusa u istoriji srpske muzike, s preko dve stotine dela mnogobrojnih žanrova i vrsta ─ kao što su simfonijske i vokalno-instrumentalne kompozicije, koncertna, kamerna i klavirska muzika, solo pesme, horovi, muzika za decu i druge. Među njegovim najpoznatijim delima izdvajaju se: „Simfonija u de-molu", „Dubrovački divertimento" za simfonijski orkestar, „Koncert za Natašu", za klavir i orkestar, „Nokturno, op. 5", „Humoristične etide", „Vinjete", „Muzički rečnik" i „Dubrovački kanconijer", ciklus za ženski glas i čembalo/klavir.
Odličan prijem doživeli su poema za kamerni orkestar „Na kraju puta" i njegov operski prvenac – komična opera „Pop Ćira i pop Spira", koja je izvedena 2018. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
U domenu teorije muzike dao je nemerljiv doprinos svojim originalnim naučnim studijama o teoriji tonaliteta i univerzitetskim i srednjoškolskim udžbenicima za harmoniju i harmonsku analizu, nauku o muzičkim instrumentima, tonski slog, teoriju muzike i osnove nauke o muzici.
Za svoj rad primio je brojna priznanja i nagrade, među kojima se izdvajaju: Orden rada sa crvenom zastavom (1987), Vukova nagrada (2000), Mokranjčeva nagrada (2005) i Izvanredni Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda (2014).
Svojim bogatim stvaralačkim opusom, teorijskim radovima i pedagoškom delatnošću ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske muzike.