U AKADEMIJI SAMO JEDAN SRBISTA: I nakon izbora u SANU, odeljenja humanističkih nauka ostala najmalobrojnija

Tako su četiri odeljenja - društvenih nauka, istorijskih nauka, jezika i književnosti i odeljenje umetnosti i sada i pre izbora bila najmalobrojnija, a neki od naših sagovornika ranije su upozoravali da se pojedina nalaze i pred gašenjem.

I tu se ništa nije promenilo, iako je Akademija odnedavno "bogatija" za 22 nova dopisna člana i pet inostranih. Među njima nije izabran nijedan srbista, a na odeljenju za jezik i književnost od 17 članova samo troje su lingvisti. Srbistikom se bavi samo jedan akademik - Jasmina Grković Mejdžor.

Naši sagovornici iz SANU upozoravaju da nema niko ko se bavi savremnim srpskim jezikom, i niko ko se bavi dijalektologijom.

- Nekada su u Akademiji sedeli Milka Ivić, Milorad Radovanović, Ivan Klajn, Predrag Piper... izgleda da srpski u Srbiji nije važan - ocenjuju sagovornici "Novosti". - Celo ovo odeljenje je zbog malobrojnosti zakržljalo, ali deo koji se bavi izučavanjem jezika odumire.

A odeljenje društvenih nauka na koje su izabrana četiri nova člana i dalje je najmalobrojnije i ima svega 11 akademika.

Akademik Časlav Ocić sa ovog odeljenja kaže nam da se pažljivom analizom referata o kandidatima za članstvo u SANU može zaključiti da je većina kandidata koji su ostali pred vratima akademije bolja od onih koji su kroz ta vrata ušli.

- Na primer, odeljenje društvenih nauka predložilo je pet kandidata, prošlo je četvoro, ali nije prošao najbolji kandidat prf. dr Slobodan Antonić, koji je objavio dvocifren broj naučnih monografija, a prošla su tri koja nemaju nijednu monografiju - kaže za "Novosti" akademik Ocić.

Ostala dva društvena odeljenja - za istoriju i odeljenje umetnosti - takođe imaju po desetak članova manje nego što bi moglo, s obzirom na to da je maksimalan broj članova po odeljenju 25.

Tako na odeljenju za istoriju ima 16 članova, dva više nego pre izbora, a akademika umetnika ima 17, odnosno, tri više nego ranije.

I odeljenje tehničkih nauka je slabije popunjeno, pa ima 13 članova.

Istovremeno, najveći broj članova i to 24 ima odeljenje za matematiku, fiziku i geodeziju i oni su bogatiji za četiri akademika nego ranije. Ovo Odeljenje po brojnosti je prestiglo medicinare koji su pre ove izborne skuštine imali 24 člana, a sada ih je 23.

A odeljenje za hemiju i biologiju ima 17 članova, jednog manje nego pre izbora.

Inače, na poslednjoj izbornoj skupštini održanoj početkom novembra, u status dopisnih članova izabrana su 22 kandidata, dok je za inostrane članove izbarano njih pet. Time je akademija postala brojnija za 27 novih članova i sada ima ukupno 143 člana. Pre izbora imala je 116 akademika i bila najmalobrojnija u regionu u odnosu na broj stanovnika, a to znači da je SANU imala dva člana na 100.00 stanovnika, dok neke imaju i po šest ili sedam.

Takođe, problem na koji je rukovodstvo Akademije ranije ukazivalo je mali broj žena akademika. Njih je pre izbora bilo osam, a sada ih je primljeno 12, tako da u akademiji ima 20 pripadnica lepšeg pola.

Akademik Časlav Ocić izbore ocenjuje kao - pobedu kvantiteta nad kvalitetom.

- Osobeno naučno ili umetničko delo kao najvažniji kriterijum zamenjen je tzv. pozitivnom diskriminacijom, gde pripadnost polu, etničkoj ili nekoj drugoj manjini daje prednost soroševcima različitih boja u odnosu na naučnike i umetnike, autentične produktivne stvaraoce - ocenjuje Ocić. - Akademski kriterijumi potisnuti su parakriterijumima moralno-političke podobnosti, kako je definišu Klaus Švab, Soroš, Bil Gejts, Fauči, farmakomafija ili bioteroristi... Članstvo u SANU postalo je univerzalno ljudsko pravo, a eventualno odbijanje Akademije da u svoje redove primi pretendente na članstvo tog profila tumači se kao ugrožavanje njihovih ljudskih prava, akt diskriminacije koji podleže sudskom gonjenju.