UMESTO RAJA NA ZEMLJI DOBILI SMO KONTROLISANI HAOS: „Jedan svet“ u tumačenju Frensisa Fukujame i Svetog Nikolaja

Ono što sada posmatramo možda nije jednostavno okončanje Hladnog rata ili završetak nekog perioda opšte svetske istorije, nego kraj istorije kao takve; drugačije rečeno, to je finalna tačka ideološke evolucije čovečanstva i univerzalizacija liberalne demokratije Zapada kao konačne forme vladavine u ljudskom društvu.“

Ispostavilo se, međutim, da je ovaj ,,kraj istorije“ nešto sasvim drugačije od onoga, na šta je računao sam autor navedenog članka. Svet ni na koji način ne liči na ono što su ,utopisti-propagandisti ,,vašingtonskog regionalnog partijskog komiteta“ svojevremeno nazivali ,društvom sveopšteg blagostanja. Fukujama se našao u ulozi ,,Kasandre koja uzaludno prorokuje“ i bio je primoran da se odrekne svoje utopije srećnog ,kraja istorije“ (v. njegovu knjigu ,,Amerika na rasputьe“ – ,,America at the Crossroads“, ,,Amerika na raskršću“, 2006).

SVETI vladika Nikolaj Srpski je, međutim, četiri decenije pre Fukujame tačno opisao stanje čovečanstva koje će se naći u ,,Jednom Svetu“: ,,Građani te eventualne Svetske univerzalne države biće gori od građana Rimske imperije, mnogo gori. Mesto oglašenog mira i spokojstva i blagostanja, ljudi će se osećati nespokojni i nesrećniji nego ikad.

Kad nisu mogli urediti svoje male države na svoju sreću, kako će urediti ti isti strasni ljudi sav svet? Nastaće neredi, pobune i revolti na sve strane kugle zemaljske.

Parlamenti će biti nemoćni da to spreče svojim beskrajnim prepirkama, uzajamnim optužbama i tobožnjim zakonima. Zato će s vremena na vreme prenosti svoju vlast, voljno ili primorano, na diktatore, koji će ognjem i mačem vraćati red u svetu. Tražiće ljudi spasenja samo u političkim i društvenim promenama. Probaće ponova sve bivše političke eksperimente u istoriji sveta. I tako će to dugo trajati, ta smena parlamentarizma i diktature, autokratije, demokratije, oligarhije itd.“

* * * * * * * * * * * * *

Poslednje stranice zemaljske istorije

(…) SVETI vladika smatra da će sledeći čin svetske drame biti dolazak ,,sina pogibelji“: ,,Najzad će, u sumraku istorije, doći diktator sveta, sin pogibelji, kojega će Gospod Isus ubiti dahom usta svojih (v. 1. Sol. 2, 8).“ Umesto mira i sreće, nastaće  nevolja velika kakva nije bila od postanka svijeta do sada, niti će biti (Mt. 24, 21). I upravo će on, kojega mi nazivamo antihristom, dovršiti projekat globalizacije i dogradnju opštesvetske države. 

Progoni hrišćana će biti surovi, slični onima kakvi su bili u prvim vekovima:

,,Crkva će se Hristova staviti van zakona, a za javno spominjanje Hristovog imena biće propisane oštre kazne.“ Sin pogibelji će se truditi da hrišćane uvede u geto ,,univerzalne svetske religije“. Sveti vladika piše:

,,Kako se neiskazano bogatstvo Hristovo (Efes. 3, 8) u pogledu istine i duha ne dade izjednačiti sa siromaštvom drugih zemaljskih vera i filosofija, to se od strane onih sila bombarduje Hristos sa strašnom žestinom, bilo javno i otvoreno, bilo prikriveno i lukavo. Vostani, Gospodi da ne preobladajet čelovjek… (Ustani, Gospode, da se ne osili čovek) (Ps. 9, 20).“

* * * * * * * * * * * * *

Pouke i utehe svim hrišćanima

JOŠ VIŠE iznenađuje (i istovremeno ohrabruje) činjenica da će upravo u tom poslednjem segmentu zemaljske istorije doći i do poslednje renesanse hrišćanstva: ,,Zbog tih nevolja mnogi će se pokajati i povratiti Bogu Spasiocu. I u njima će Gospod imati svoje poslednje žetve... ali će se spasavati oni koji budu samo prizvali ime Gospodnje.“

Takvih, kako pretpostavlja sveti vladika, neće biti malo, jer će se u tom poslednjem segmentu istorije mnogi otrezniti i progledati, jer će konačno shvatiti gde je Mesija, a gde lažni mesija. Uzgred, kako piše sveti vladika, ,,među mučenicima za Hrista u to poslednje vreme biće mnogi Jevreji, po viziji svetoga Pavla. Jer je s Jevrejima Crkva Hristova i počela.“

,,Svetska država“, kako primećuje Nikolaj Srpski u ,,Žetvama Gospodnjim“ (Razgovor VII), ,,vodiće najogorčeniju borbu protiv Hrista i Njegove Crkve. Jer ujednačiteljima ljudi, naroda i vera, najviše će smetati Hristos, Neujednačitelj i Neujednačivi. Kako bi se mogla ujednačiti istina sa laži? Laž se ne protivi ovom ujednačenju, ona ga traži, ali joj se istina protivi. Gle, istina i laž niti mogu orati na istoj njivi, niti spavati u istoj postelji.“

* * * * * * * * * * * * *

Konačni cilj: antihrišćanska globalizacija

A KAKO su ljudi videli ,,zemaljski raj?“ Njegovo glavno načelo mora biti jednakost. Na prvi pogled, ovo zvuči plemenito, a donekle je i saglasno načelu pravednosti (formiranom još u okvirima starozavetnog zakona). Pod geslom jednakosti, u svetu se vodi borba za političku vlast. Sveti vladika razotkriva varljivost i pogubnost načela jednakosti: ,,Po planu tih vlastoljubivih sila treba da se izvede uravnjanje i ujednačenje svih ljudskih bića na zemlji. A to uravnjanje i ujednačenje ne odnosi se samo na hleb, nego i na duh, i ne samo na politička prava i kulturu, nego i na veru i moral.“

Sveti vladika ističe da je, na kraju krajeva, geslo jednakosti svojom oštricom usmereno protiv hrišćanstva: ,,Kako se neiskazano bogatstvo Hristovo (Efes. 3, 8) u pogledu istine i duha, ne dade izjednačiti sa siromaštvom drugih zemaljskih vera i filosofija, to se od strane onih sila bombarduje Hristos sa strašnom žestinom, bilo javno i otvoreno, bilo prikriveno i lukavo. Vostani Gospodi da ne preobladajet čelovjek… (Ustani, Gospode, da se ne osili čovek) (Ps. 9, 20).“

(…) Odricanje od Hrista postalo je, na kraju krajeva, glavni uzrok onog procesa koji danas nazivamo ,,globalizacijom“. Ako koristimo ovaj termin, videćemo da se globalizacija već odvijala u istoriji čovečanstva. Reč je o hrišćanskoj globalizaciji. Ona je započela još pre dve hiljade godina, kada su se apostoli razišli iz Jerusalima i krenuli da propovedaju Hrista po svim krajevima Rimskog carstva, pa čak i izvan njegovih granica.

Hrišćanska globalizacija se još nije završila i ona će trajati sve do kraja zemaljske istorije. Mi, naime, znamo da će poslednja vremena nastupiti onda, kada Jevanđelje bude propovedano po celom svetu: I propovjedaće se ovo jevanđelje o Carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svim narodima. I tada će doći kraj (Mt. 24, 14).

* * * * * * * * * * * * *

Lažne parole o sprečavanju ratova

U SVETU JE, međutim, započela i druga globalizacija, koju savremeni autori nazivaju ekonomskom, finansijskom, informativnom, kulturnom i sl. U suštini, ova globalizacija je zapravo antihrišćanska. Njen konačan cilj je da na vlast dovede antihrista. Sveti vladika bio je svedok prvog talasa takve globalizacije na početku HH veka. Nju su tada nazivali ,,internacionalizacijom ekonomskog života“. Antihrišćanska globalizacija se sprovodila i sprovodi se pod veoma dopadljivim parolama: izgradnja zemaljskog raja, sprečavanje svetskog rata, borba protiv zagađenja životne sredine, borba sa klimatskim promenama, i sl. Ove parole su potpuno lažne. Dovoljno je da se setimo kako su početkom HH veka političari, filosofi i ekonomisti ubedljivo tvrdili da je internacionalizacija ekonomskog života (aktiviranje izvoza kapitala, pojava međunarodnih monopola, sklapanje kartelskih ugovora o podeli tržišta i izvora sirovina i sl.) postala garancija ,,večnog mira“. On se, međutim, završio već 1914. godine: rasplamsao se Prvi svetski rat, koji je odneo desetine miliona ljudskih života i doneo bezbrojna stradanja preživelima.  

(…) Sveti vladika je, dakle, već u prvoj polovini HH veka dobro video pojedine elemente projekta svetske vlade: ,,jedan svetski parlament“, „jednu svetsku vojsku“, „jednu svetsku policiju“. Uzgred, Drugi svetski rat još nije bio završen kada su zagovornici globalizacije već razrađivali projekat ustava Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), koji je i predviđao da će OUN biti ,,jedan svetski parlament“. Ova varijanta ustava nije prihvaćena samo zahvaljujući čvrstoj poziciji SSSR, a OUN je dobila status međunarodne, ali ne i nadnacionalne organizacije. U to vreme bilo je i pokušaja da se MMF pretvori u nešto slično jednoj svetskoj centralnoj banci. Tada, međutim, ni ova varijanta nije prošla. Gospod tada nije dopustio potpunu demontažu nacionalnih država (iako je došlo do delimičnog potkopavanja njihovog suvereniteta).

KAO DA JE predvideo Sveti vladika ono, što o prednostima Jednog Sveta danas slušamo od svetskih političara i sa čim se, nažalost, saglašavaju čak i neki crkveni pastiri:

,,Neće tako biti kada se organizira Jedan Svet, sa jednim predstavništvom, jednim jezikom, esperantom, jednom vojskom ili policijom; jednim kalendarom, sa ujednačenim vaspitanjem, ujednačenom etikom, ujednačenim uređenjem. Rat će biti osuđen kao ludost i varvarstvo, i onemogućen. Nastaće večni mir, sigurnost i blagostanje.

– Tako nam govore novi proroci Zemlje Nedođije. Tako govore gosti i došljaci, sluge i najamnici, bez razbiranja šta Domaćin misli. A tu ideju o Jednom Svetu dobronamerno, ali po neznanju podržavaju i neki hrišćanski pastori. Oni misle: svet je postao malen, bolje je da Gospod ima jednu veliku njivu – sav svet – nego mnoge malene njive i njivice.

Kao da će oni, koji su se pokazali neverni u malom, pokazati se verni u velikom (v. Lk.16, 10)!“

Sveti iznosi jedno pronicljivo zapažanje: ,,Ko nema snage da se diže u visinu, taj se pruža u širinu. I ko ne može da nađe što želi u kvalitetu, traži ga u kvantitetu.“

Hrišćanstvo usmerava čoveka uvis, u Carstvo nebesko. Sve ljudske filosofije i teorije pokušavaju da povedu ljude u drugim pravcima. Na primer, već nekoliko vekova ljude zavode teorijama ,,progresa“, pod kojim se podrazumeva kretanje napred. Istina, niko od ideologa progresa ne može zaista da objasni šta je to tamo napred. (...)

* * * * * * * * * * * * *

Neredi i pobune na sve strane zemaljske kugle

NIKOLAJ VELIMIROVIĆ pretpostavlja da će čovečanstvo, pre ili kasnije, doći do Jednog Sveta (ovo je predskazano u Svetom pismu, na primer, u 24. glavi Jevanđelja po Mateju): ,,Nije isključeno, da će Bog dopustiti ljudima, da po spoljašnjosti ujedine narode u Jedan Svet.“ Ovaj Jedan Svet biće, međutim, sličan paklu: ,,U toj univerzalnoj državi će zavladati kvarež kakva se na pamti u istoriji, kvarež mentalna i moralna, koju je apostol Pavle iz daljine vremena jasno video i opisao. Apostol istina govori o poslednjem vremenu, ali gle i ovi novi arhitekti Jednoga Sveta smatraju ovaj svoj ideal kao poslednju fazu ljudske istorije.“ U vezi s tim, pojavilo se  delo Frensisa Fukujame ,,Kraj istorije“. Međutim, Fukujama je, sa svojim racionalno-materijalističkim pogledom na istoriju, mnogo pogrešio. Očekivani zemaljski raj na planeti nije se pojavio.

Štaviše, svet je ušao u fazu visoke turbulencije, takozvanog ,,kontrolisanog haosa“. Sv. Nikolaj Srpski je predvideo sve ove nijanse novije istorije: ,,Građani te eventualne Svetske univerzalne držve biće gori od građana Rimske imperije, mnogo gori. Mesto oglašenog mira i spokojstva i blagostanja, ljudi će se osećati nespokojni i nesrećniji nego ikad. Kad nisu mogli urediti svoje male države na svoju sreću, kako će urediti ti isti strasni ljudi sav Svet? Nastaće neredi, pobune i revolti na sve strane kugle zemaljske. Parlamenti će biti nemoćni da to spreče svojim beskrajnim prepirkama, uzajamnim optužbama i tobožnjim zakonima. Zato će s vremena na vreme prenosti svoju vlast, voljno ili primorano, na diktatore, koji će ognjem i mačem vraćati red u svetu.

Tražiće ljudi spasenja samo u političkim i društvenim promenama. Probaće ponova sve bivše političke eksperimente u istoriji sveta. I tako će to dugo trajati, ta smena parlamentarizma i diktature, autokratije, demokratije, oligarhije itd.“

I onda će ,,Najzad će, u sumraku istorije, doći diktator sveta, sin pogibelji – kojega će Gospod Isus ubiti dahom usta svojih (1. Sol. 2, 8). Umesto mira i sreće, biće nevolja velika kakova nije bila od postanja svijeta, niti će biti (Mt. 24: 21).“

ANTIHRIST će zaustaviti haos, ali će se pri tom nedaće umnožiti. To će biti diktatura, na čijoj će pozadini ,,diktatura proletarijata“, koju su uspostavili boljševici u Rusiji, izgledati kao liberalna. Sa socijalno-ekonomskog stanovišta, biće to najsurovije robovlasničko uređenje (u kojem će, ironijom sudbine, uistinu biti uspostavljena jednakost, ali to će biti jednakost logoraša). Sa duhovnog gledišta, biće to najsuroviji progoni preostalih hrišćana koji neće pristati na kompromise, niti će pristati na korekcije i ispravljanje hrišćanstva u okvirima globalne duhovno-religiozne ,,nivelacije“:

,,Ona Svetska država vodiće najogorčeniju borbu protiv Hrista i Njegove Crkve. Jer, ujednačiteljima ljudi, naroda i vera, najviše će smetati Hristos, Neujednačitelj i Neujednačivi. Kako bi se mogla ujednačiti istina sa lažju? Laž se ne protivi ovom ujednačenju, ona ga traži, ali joj se istina protivi. Gle, istina i laž niti mogu orati na istoj njivi, niti spavati u istoj postelji. Crkva će se Hristova staviti van zakona, a za javno spominjanje Hristovog Imena, biće propisane oštre kazne. (...) Biće to poslednja, sedma žetva Gospodnja. Carstvo nebesko će biti ispunjeno hrišćanima poslednjih vremena. Time će se završiti zemaljska istorija. Tako i jedino tako treba shvatiti ,,kraj istorije“.

Ozbiljno proučivši spis svetog Nikolaja Srpskog, „Žetve Gospodnje“, pravoslavni čitalac će dobiti izvrsnu ,,vakcinu“ protiv dela savremenih liberalnih ,,mislilaca“ i ideologa Jednoga Sveta kao što je Frensis Fukujama.