TREBAĆE NAM VIŠE DOMOVA ZA STARE NEGO ŠKOLA I VRTIĆA: Sredinom veka 28 odsto stanovništva biće u trećem dobu, što zahteva mnoge promene

Kako će, s obzirom na globalno starenje, svet i naša zemlja izgledati za tri decenije i šta će morati da se menja u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, infrastrukturi?

Srbiji će očigledno biti potrebno manje škola i vrtića, a više gerontoloških centara i pomoći u kući. Promeniće se i spektar socijalnih davanja, potražnja za lekovima, ulice i javni prevoz moraće da budu dostupniji ljudima sa štapovima, hodalicama, invalidskim kolicima...

Da nam je potrebno inkluzivnije društvo, u kome stariji neće biti deo problema već deo rešenja, smatra mr Nadežda Satarić iz udruženja "Amity", koje se bavi ovom populacijom. Kako navodi, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" o zdravlju stanovništva iz 2019, nešto više od trećine starijeg stanovništva (31,5 odsto) izjavilo je da ima ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti. Neostvarenu potrebu za podrškom ima 37 odsto njih, odnosno oko 170.000 u apsolutnim brojkama. Gerontodomaćice koje obezbeđuje država pružaju pomoć za tek nešto više od 16.000. Skoro svaki desti stariji stanovnik ima ozbiljne teškoće u obavljanju lične nege (oblačenje, svlačenje, kupanje). Neostvarenu potrebu za tim uslugama ima 44,8 odsto.

- Zato nam je neophodna integracija novih tehnologija u usluge nege, proširenje obuhvata korisnika postojećim uslugama i razvoj inovativnih usluga u lokalnim zajednicama. Ovo podrazumeva i obezbeđenje većeg broja gerontodomaćica. Nedostaju dnevni centri za podršku psihički izmenjenim starijim osobama (demencija), kao i savetovališta za njihove srodnike, neformalne negovatelje - kaže Satarić, objašnjavajući da je to ono na čemu će država morati da radi i pre sredine veka.

Kapaciteti državnih ustanova za smeštaj starih će morati da se povećaju, jer mnogi kojima su te usluge neophodne čekaju dugo, često ih i ne dočekaju, a za privatne domove nemaju dovoljno novca. Satarić smatra da će biti moguće to rešiti kroz participaciju države u ceni usluga privatnih domova koji su za to zainteresovani. Trenutni su ukupni kapaciteti državnih ustanova za smeštaj odraslih i starijih oko 9.000 mesta, a privatnih oko 11.000.

- Prema procenama, kod nas oko dva odsto starijih ima potrebu za domskim zbrinjavanjem, što znači da su kapaciteti nedovoljni. Treba više popularisati i razvijati porodični smeštaj starijih, poput porodičnog smeštaja dece. Imamo za to primere dobre prakse u pojedinim opštinama, poput Stare Pazove, Srbobrana, Bečeja - ističe Satarićeva.

Promene će morati da se uvode i u zdravstvenom sistemu, čiji su korisnici najčešće upravo stariji od 65. Čekanje na operaciju katarakte ili kuka moraće da se skrati, jer, kako primećuje naša sagovornica, u suprotnom raste potreba da osobi neko drugi pomaže u svemu. Potrebno će biti i više gerijatara ili dodatnih obuka za lekare drugih specijalnosti, kako bi bolje razumeli specifičnosti zdravstvenih stanja starijih, kao i više medicinskih sestara. Ovo će biti sve traženija zanimanja.

- Potrebno nam je i znatno više preventivnih aktivnosti, promocije zdravih stilova života, podsticanje svih uzrasta na zdravo i aktivno starenje, na veću međugeneracijsku i generacijsku saradnju i razumevanje. Moraćemo u većoj meri da razvijamo volonterske aktivnosti mlađih za starije i starijih za starije, i one kojima je pomoć drugih potrebna. I gradovi će morati da budu prilagođeni potrebama kvalitetnog života starijih, a samim tim i svim generacijama. Reč je o unapređenju fizičke pristupačnosti objekata, stambenih i javnih ustanova, ulica i drugih javnih površina, obezbeđenom adekvatnom transportu, zatim obezbeđenju socijalne participacije starijih... - dodaje Satarićeva.

Zbog migracija stanovništva iz sela u gradove i manje razvijenih regiona u razvijene, stvaraju se "džepovi depopulacije", kako ih demografi zovu, tako da pojedine oblasti ostaju i bez formalnih i bez neformalnih negovatelja. Ovo je, takođe, problem koji će morati da se reši.

U RZS potenciraju da je prilikom procena buduće potražnje za uslugama, kao što su zdravstvene i socijalne, posebno važno znati da je udeo najstarijih građana, onih od 80 i više godina, u 2022. bio 4,5 odsto, a očekuje se da se 2052. popne na 7,3. Ovo je starosna grupa koja će najviše rasti.

Globalna i domaća istraživanja pokazuju da ljudi najčešće žele da ostare u svojoj kući i da najveći teret nege spada na porodicu. Kako primećuje Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, u 90 odsto slučajeva porodica je ta koja brine o svom ostarelom članu, a odlazak u dom sledi tek na kraju života, kada uslovi u kući nisu adekvatni za funkcionalno zavisnog člana.

- Otežavajuća okolnost je to što ljudi stupaju u brak kasnije, kasnije dobijaju decu ili se odlučuju za manji broj njih, a u nekim slučajevima i na život bez potomstva. Ovo je vrlo važan aspekt planiranja usluga, jer ćemo imati sve manje ruku koje će nas negovati. Zato je potrebno raditi na podizanju svesti javnosti o značaju usluga u zajednici i podršci neformalnim negovateljima (usluge predaha, fleksibilno radno vreme, obuke), ali i podršci formalnim negovateljima i prepoznavanju njihovog rada kao esencijalnog - objašnjava Todorovićeva.

Naša sagovornica, takođe, ukazuje da je potrebno promeniti sliku o starijima, jer postoje predrasude: od onih otvorenih formi potpunog negiranja vrednosti, do benignije forme paternalističkog stava da mi znamo bolje šta njima treba.