PROKRČILI NAM PUT DO SKUPIH SUPERRAČUNARA: Naučnici iz Srbije ušli u prestižno EUROHPC udruženje, u kojem su najrazvijenije zemlje sveta
NAUČNICI iz Srbije ušli su u ekskluzivni klub - Evropsku inicijativu za računarstvo visokih performansi, EuroHPC. To im omogućava da obezbede nove izvore finansiranja za nabavku opreme za računare visokih performansi (HPC), ali i da podstaknu domaću privredu koja time postaje konkurentnija na svetskom tržištu digitalnih tehnologija.
privatna arhiva
Naučnici širom sveta tako se udružuju u veće organizacije iz praktičnih razloga. Prijem u članstvo se ocenjuje po kvalitetu, ali i po srodnosti - kao što je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) članica udruženja akademija nauka IAP, a grupe koje istražuju elementarne čestice članice ATLAS-a i CMS-a, tako su se i istraživači koji koriste superkompjutere udružili u ovo prestižno EuroHPC udruženje. Kako je reč o skupoj i naprednoj tehnologiji, EuroHPC je elitni klub u čije članstvo mahom ulaze grupe iz najrazvijenijih zemalja.
Naš naučnik, dr Antun Balaž iz Instituta za fiziku u Beogradu smatrao je da je i Srbiji tu mesto, pa je pokrenuo inicijativu da se uključimo u EuroHPC. Uz podršku nadležnih u državi, ali i pojedinaca iz drugih naših institucija poput SANU i Elektrotehničkog fakulteta, uspeo je u tome.
- Značaj ovog projekta se ogleda ne samo u tome što nas povezuje sa najkompetentnijim evropskim centrima za nabavku opreme za računare visokih performansi (NRC), nego i što je okrenut pružanju podrške za primenu HPC kako akademskim institucijama, tako i javnom sektoru i zainteresovanim malim i srednjim preduzećima - kaže Balaž za "Novosti". - Ovo je ključno za povećanje njihove kompetitivnosti i stvaranje novih proizvoda i usluga za društvo zasnovanu na znanju, što je strateški cilj naše države. To što se Srbija prošle godine pridružila EuroHPC našim istraživačima otvorilo je mogućnost da učestvuju u projektima koji se finansiraju u okviru ovog programa.
Inače, prvi projekat u kome učestvuju Institut za fiziku u Beogradu i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu je evropska mreža centara kompetencije za HPC (EuroCC2/EuroCC4SEE) kojim u Srbiji rukovodi upravo naš sagovornik Antun Balaž.
- Cilj projekta je da nauci, od fakulteta do SANU, ali i industriji i javnoj upravi, učine dostupnim superračunare i pomognu u usvajanju tih tehnologija - ističe on.
A za naš "običaj" da domaći kvalitet umanjujemo u poređenju sa tuđim, dr Balaž kaže da je nepravedan jer superračunarska infrastruktura u Srbiji nije zanemarljiva i obilato se koristi.
Moćni "paradoks" na Fizičkom
NA Institutu za fiziku u Beogradu u Centru za izučavanje kompleksnih sistema, nalazi se superkompjuter "paradoks", jedan od moćnijih superkomjuterskih centara u ovom delu Evrope. Njega prevashodno koristi naučna zajednica za najrazličitija istraživanja. Mašinu mogu da koriste naučnici iz svih domaćih ustanova, od najmanjih instituta preko svih naših fakulteta do SANU i instituta od nacionalnog značaja. U Srbiji uspešno radi i Data centar u Kragujevcu, ali i niz drugih superračunarskih postrojenja i digitalnih centara.
- Naši istraživači su izuzetno kompetentni u primenama HPC i ostvaruju značajne rezultate čak i sa izuzetno skromnim sredstvima koje naša država ulaže u nauku - kaže dr Balaž. - Međutim, imajući u vidu porast interesovanja i zajednice koja će koristiti HPC u svom istraživačkom radu, neophodno je značajno ulaganje u računarske resurse i infrastrukturu kojima Srbija raspolaže. On dodaje da su HPC tradicionalno koristile mnoge oblasti fizike i matematike, kvantna hemija, astrofizika i različite inženjerske discipline, dok im se danas priključuju biogenetika, biomedicina i ekonomija. Kroz primene veštačke inteligencije sada u trku ulazi i mnoštvo drugih naučnih oblasti koje se zasnivaju na proučavanju velikog broja podataka.