DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE: Ovi običaji se poštuju godinama, a jedna stvar se smatra velikim grehom

Srpska pravoslavna crkva i vernici 4. novembra obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima - Mitrovske zadušnice.

Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, jer su uvek u subotu. Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu "prosfore". Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito.

Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.

Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi.

Ponudama se služe rođaci koji su na groblje izašli, a ne odbijaju se ni nepoznata lica, ako sama priđu grobu. Smatra se za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi se neko odbio ili čak oterao od groba.

U Srbiji se i do danas zadržao običaj po kome na groblja, na dan zadušnica, treba izaći što ranije, a svakako pre podne. Tradicija potiče od činjenice da se nekada valjalo prvo otići na liturgiju u crkvu, pa tek posle toga na groblje.

U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih. Takođe, postoji verovanje da ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku. U istočnim krajevima tog dana ne radi se ništa s vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.

Ovaj praznik uvek dolazi u subotu jer je Isus Hrist taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.

BONUS VIDEO: BROJ ŽRTAVA I TOK NEMILIH DOGAĐAJA: Šta do sad znamo o tragediji u Novom Sadu