TUŽILAŠTVO NA ĐIDA ZABORAVILO: Šta se desilo sa rehabilitacijom najpoznatijeg disidenta u SFRJ
OVE godine navršilo se punih sedam decenija otkako je prvi čovek Jugoslavije Josip Broz Tito optužio bliskog saradnika Milovana Đilasa za "revizionizam", posle čega slede njegov pad i tamnica. Đilas se ponovo našao u fokusu nakon nedavnog objavljivanja autobiografije "Ideal i profesija, uspomene revolucionara", prvi put na srpskom jeziku. Ovo izdanje otvorilo je pitanje: kako to da, za razliku od npr. folksdojčera esesovaca, najpoznatiji evropski disident nikada nije rehabilitovan?
Tito je optužio Đilasa zbog protivljenja politici partije i ugrožavanja njenog jedinstva , Foto Stevan Kragujević, Arhiv Alekse Đilasa, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije, Arhiv porodice Ranković, "Profimedija", dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"
Povod za frontalni napad na Đilasa bila je serija njegovih kritičkih tekstova na račun nedemokratičnosti i birokratizacije tadašnjeg društva. U zatvoru je posle rata proveo punih devet godina, tri puta više nego što je "odslužio" kao komunista u predratnoj Jugoslaviji.
Zahtev za Đidovu rehabilitaciju podneli su pre 12 godina advokati Rajko Danilović i Nikola Barović u ime najmlađeg brata Akima Goša Đilasa. To je bio treći pokušaj, a iza prethodnih zahteva stajala je grupa generala, Đilasovih saboraca. Njegovoj porodici, takođe, nikada nisu vraćena odlikovanja i ordenje, među kojima i ruski Orden Kutuzova.
U međuvremenu, kako nam je objasnio Barović, Gošo je preminuo, a nije bilo naslednika koji bi preuzeli postupak.
- Po Zakonu o rehabilitaciji tužilac je morao po službenoj dužnosti da preuzme postupak, jer se on sprovodi po sili zakona ako je neko osuđen za neprijateljsku propagandu po članu 18 (kasnije 133), stav jedan, Krivičnog zakonika, što je bio Đilasov slučaj. Druga situacija, kada tužilac traži rehabilitaciju, jeste kada je neko osuđen za delo koje nije postojalo u KZ u vreme činjenja. Đilas ispunjava i taj uslov, jer je za knjigu "Razgovori sa Staljinom" osuđen za delo koje nije poznavao zakon, nego je donet leks specijalis - kaže Barović. Foto Stevan Kragujević, Arhiv Alekse Đilasa, Muzej Jugoslavije, Arhiv porodice Ranković, Profimedija, dokumentacija „Novosti“, Vikipedija
To što tužilac nije nastavio započeto sudsko vraćanje građanskih prava Milovanu Đilasu ne znači da to ne bi mogao da učini sada. Naime, kako nam je kratko rekao Rajko Danilović, nema vremenskog ograničenja ako je zahtev već predat, pa tužilaštvo može još da preuzme slučaj!
Đilasova marginalizacija počinje u januaru 1953, kada pokreće nezavisni mesečnik "Nova misao", zabranjen već 1954. zbog njegovog teksta "Anatomija jednog morala". U njemu kritikuje partijsko "visoko društvo". Serijom članaka u "Borbi" od oktobra 1953. do 7. januara 1954, dalje razvija ideje o demokratizaciji društva, kritikuje stavljanje KP iznad zakona i zalaže se za dozvolu opozicije. Na Trećem plenumu CK SKJ, u januaru 1954, Tito ga optužuje za "revizionizam" i ugrožavanje jedinstva u Partiji i vlasti. Isključen je iz Centralnog komiteta, a sam u aprilu istupa iz Partije.
Zbog kritičkog intervjua u "Njujork tajmsu" osuđen je 24. januara 1955. na osamnaest meseci zatvora, uslovno tri godine. Već dogodine presuđene su mu tri godine strogog zatvora zbog kritike jugoslovenske neutralnosti povodom sovjetske intervencije u Mađarskoj. U vreme tamnovanja u sremsko-mitrovačkoj kaznioni, u Americi izlazi njegova "Nova klasa", koja će na Zapadu biti uvrštena u najvažnija dela 20. veka, po sopstvenom priznanju čitaće je i Če Gevara i nobelovac Mario Vargas Ljosa, a Mao Cedung tražiće da se prevede na kineski da bi o njoj moglo da se raspravlja. "Nova klasa" je imala tiraž veći od tri miliona primeraka, ali će zbog nje 1957. Đido biti iz tamnice izveden pred Okružni sud i osuđen na još sedam godina, u zbiru s ranijom kaznom na ukupno devet. Kao sporedna sankcija, oduzeta su mu sva ratna i poratna odlikovanja: ordeni Narodnog heroja, Narodnog oslobođenja, Partizanske zvezde, Zasluga za narod, Bratstva i jedinstva i Orden za hrabrost. Oduzet mu je i čin rezervnog general-pukovnika JNA, kao i strana odlikovanja. Milovan Đilas i Matija Bećković / Foto: Privatna arhiva
Uslovno je pušten u januaru 1961, da bi ga ponovo uhapsili u aprilu 1962. zbog knjige "Razgovori sa Staljinom" i navodnog odavanja službene tajne. Osuđen je na pet godina zatvora, u zbiru s prethodnim konačna osuda bila je 13 godina. Definitivno je oslobođen 31. decembra 1966. Od devet godina provedenih iza rešetaka, 22 meseca bio je u samici, ćelija mu zimi nije grejana, dugo mu nije bila dozvoljena hartija za pisanje, pa je pisao na toalet-papiru, a porodica je mogla da ga posećuje samo jednom mesečno na pola sata. Zbog osećaja praznine u delovima glave, opsesivnih misli i nesanice, sumnjao je da ga drogiraju.
BEĆKOVIĆ: SAM JE SEBE REHABILITOVAO
MILOVAN Đilas je rehabilitovao sam sebe više nego ijedan njegov saborac, kaže akademik Matija Bećković, Đidov prijatelj:
- Iza jugoslovenske revolucije ostala su živa dva imena - Josip Broz Tito i njegov antipod Milovan Đilas. Ne znam ko bi Đilasa više rehabilitovao nego on sam sebe, osim možda ako bi hteo da nekom učini tu uslugu.
General Vidosav Kovačević, predsednik SUBNOR-a, kaže da je u fokusu ove organizacije četvorogodišnja borba protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, a u tom periodu Đilas je imao značajnu ulogu kao član najužeg rukovodstva.
- Ne smemo zaboraviti da je imao partijsku knjižicu sa brojem četiri. Kad je on u pitanju, siguran sam da je sud istorije merodavniji nego građanski sud, a zna se ko je bio pobednik, a ko poraženi u ratu - komentariše Kovačević Đilasovu rehabilitaciju.