U TELEGRAMU 424 KVATERNIKOV NALOG ZA HAPŠENJE 100 CIVILA: Muzej žrtava genocida od darodavca iz Beča dobio svedočanstva o zlodelima ustaša
"POTREBNO je da odmah skupite oko stotinu žena, djece i starijih ljudi iz kotara Vojnić. Kad ih sakupite javite mi odmah."
Foto: Zoran Jovanovic
Ovako doslovce glasi "brzojavka", odnosno telegram broj 424, koji je zapovednik Ustaške nadzorne službe Eugen Dido Kvaternik poslao "upravitelju radnog logora" Jasenovac Maksu Luburiću. Telegram se odskoro nalazi u Muzeju žrtava genocida u Beogradu.
Prema rečima direktora ovog muzeja Bojana Arbutine, to je prvi ovakav dokument u njihovom posedu u kom se pominje Luburićevo ime i iz kog se vidi da Kvaternik od njega traži hapšenje žena, dece i starih - dakle, civila. U ćošku "brzojavke" nalazi se karakteristično ustaško "U" i pečat Nezavisne Države Hrvatske.
- Telegram smo, uz još neke artefakte, dobili nedavno kao poklon od jednog našeg čoveka, kolekcionara iz Beča - objašnjava Arbutina. - U pitanju je redak dokument. Ovaj čovek prikuplja različitu građu vezanu za istoriju srpskog naroda, a Beč je trenutno grad sa najrazvijenijim tržištem kada je u pitanju zaostavština iz Drugog svetskog rata. Nadamo se da ćemo uskoro doći i do novih artefakata vezanih za streljanja u Kragujevcu i Kraljevu, kao i ofanzivu na Kozari. Foto: Zoran Jovanovic
Osim ovog telegrama, među poklonima bečkog darodavca našla su se još dva iz Jasenovca, kojima je upotpunjena kolekcija dobijena prošle godine od Istorijskog muzeja Srbije. Drugi telegram, broj 732, datira iz 1942, takođe ga šalje Ustaška nadzorna služba, ali ovoga puta Zaštitnom redarstvu u Banjaluci. Njime se nalaže da treba "sve zarobljenike partizane kratkim putem uputiti u Jasenovac na gradnju nasipa, a popis naknadno dostaviti". U Muzeju ističu da je za ustaše pojam "partizan" bio vrlo rastegljiv i obično je obuhvatao i civile, bez obzira na pol i starosnu dob.
Treći telegram upravitelj Ureda 1 Ustaške nadzorne službe, izvesni Paver, šalje u logor na Starom sajmištu, Upravi Ispostave župske redarstvene oblasti, "na ruke upravitelja Ivkovića". On nosi broj 621, datira takođe iz 1942. i njime Paver Ivkovića obaveštava sledeće:
"Nakon borbi u Kozari sakupljeno je nekoliko tisuća žena i djece u borbi izginulih partizana. Zamoliti hrvatskog konzula u Beogradu Nikšića da najažurnije ispita mogućnost preuzimanja ovih žena i djece po vladi generala Nedića. Najažurnije postupiti i izvestiti o rezultatu."
Ustaška nadzorna služba je, inače, bila obaveštajna, kontraobaveštajna i politička policija u NDH, stožer proganjanja "neprijatelja" novonastale kvislinške hrvatske države.
- Na poklon smo dobili i drvenu tabakeru, od orahovine, na čijem poklopcu je sa unutrašnje strane ugravirano "Jasenovac 1942.". Pripadala je jugoslovenskom vajaru Slavku Brilu, koji je bio zatočen u jasenovačkom logoru i tamo izgubio život početkom 1943. - objašnjava Arbutina.
ŽICA S PAGA I MINĐUŠE DEVOJČICE
U Zbirci istorijskih predmeta, između ostalog, nalaze se spiskovi žrtava i izjave svedoka zločina počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu i naročito NDH. Među njima su cigla iz zida jasenovačkog logora, sa oznakom BČ (Bačićeva ciglana; pripadala je srpskom humanisti, i u njoj je napravljen deo logora), zatim deo logorske žice sa ostrva Pag, minđušice Radmile Radonjić, stare oko dve godine, koja se našla na spisku kozaračke dece koju je spasla Diana Budisavljević, ali je ubrzo preminula, pa stolica učiteljice Stane Arnaut, brutalno mučene i ubijene u Prebilovcima, nacistička tabla iz Banata s porukom "Jevreji su ovde nepoželjni" itd.
Brilova supruga Alisa deportovana je i ubijena u logoru Đakovo.
Poklon upotpunjuje i bon za ishranu iz logora Jasenovac, za januar 1942, na ime zatočenika Obrena Stojića, logoraški broj 1243, sa originalnim pečatom NDH. Na bonu su svi dani precrtani, što govori da je Obren Stojić tog januara bio živ. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Svi ovi artefakti naći će se u Zbirci predmeta, kao sastavnom delu buduće stalne postavke Muzeja žrtava genocida.