PRILOZI ZA NEZABORAV - DEČACI NA KOLUBARI JOŠ ČUVAJU STRAŽU : Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 11.

Pouka koliko je sloboda skupa i koliko je velika njena cena onda kada se izgubi.

Ove jeseni je punih sto deset godina od slavne i svetle epopeje koju nijedan narod u istoriji nije upisao u trajanje kao narod Srbije. Epopeje, ali i tragedije, kada su dečaci, tek zamomčeni, krenuli da spasavaju front na kome su umorni ratnici trošili poslednje trunke snage. I poslednje zalihe municije.

Bataljon 1.300 kaplara, upravo u ovim danima 1914. godine, posle tek dva meseca obuke spremao se za prve borbene juriše. Među njima nije bilo razdvajanja. U četama, ešalonima... U rovovima i tranšeima bili su svi jednaki. I sinovi seljaka, i sinovi ministara. Sinovi predsednika vlade, afirmisanih pisaca, đaci i studenti sa najboljim ocenama. Sam krem srpske buduće intelektualne elite.

Podsećamo još jednom, na kraju ovog našeg serijala, na dane u kojima su transporti srpskih đaka krenuli u odsudnu bitku. Bitku na Kolubari. I to je tek deo naših priča objavljenih prethodnih jedanaest dana na stranicama "Novosti". Priča bolnijih od bola.

Od živih rana koje ključaju, i ne daju nam mira, sve dok ih se odričemo.

Skoplje, 26. oktobar. Vagoni spremni. Narod baca cveće. Neko doturio džak nabrekao od vunenih čarapa. Neko kroz prozor gura drveni sanduk.

- Sve je tu! Kolač. Sveća. Vino. Tamjan. Nek ti je sa srećom - rastajali su se otac i sin, Trajko i Najdan Stojanović iz Niša.

Otac u godinama, Trajko lep kao devojka, prvenac mu je i jedinac. Mladić je student Filozofskog. U Beogradu upisao drugu godinu. U četi je sa Stanislavom Vinaverom. Četi koju su, kao momke iz prestonice, zvali "ruzmarini".

- Auuu, gostićemo se, vidim ja domaćinska je to kuća - čuje se Vinaver, vazda raspoložen.

A u vazduhu tuga i osećaj konačnog rastanka o kome niko reč ne progovara. Samo se prolomila pesma:

"Ruzmarine, moje rosno cveće, Beograd te više videt neće..."

Kad je voz krenuo put Valjeva i Kolubare, očajni roditelji bivali su kao mravinjak. Kao tačke. Kao para iz lokomotive i pisak koji se nadgornjavao sa bezuspešnom galamom mašinovođe: "U vagone, deco, neću da vas robijam. U vagone."

- Šta ti je u paketu, otvaraj - okupili su se beogradski šereti oko Trajka, predvođeni čudesnim Vinaverom.

- Sutra mi je krsna slava. Sveta Petka... Sutra ćemo da se gostimo... - odgovarao je Trajko.

- A, šta ako ne bude tog tvog sutra - navalili kaplari.

- Biće, biće. Ne dajte malodušju da vas lomi. Kolač lomimo kad mu je vreme... - odrešito će opet Trajko.

Dve nedelje kasnije, koji dan pre 15. novembra kada su goreli i zemlja i nebo, beleži u sećanjima Živko Vasiljević iz Gornjeg Milanovca, jedan iz slavnog bataljona:

- Našli smo Trajka u lapavici. Modrog i ukočenog. Izdalo ga srce. Zgrnuli smo na njega, na lice, koje je u grču zamrzlo osmeh, dosta lišća i trnja da mu neprijatelj ne skrnavi lepotu. Upalili ostatak nedogorele slavske sveće. Voleo bih da sam mogao da ga ponesem.

Kuda? Kako? Sve tutnji i sve gori.

Trećina od 1.300 kaplara na Kolubari je ostala na večnoj straži. Trećinu je desetkovao tifus i golgota kroz Albaniju. Mnogima se grobovi ne znaju. Na Krfu i ostrvu smrti - Vidu, skončali su u plitkim grobovima. Prekobrojni čak i za ovakva strašna i bezimena večna utočišta, našli su možda mir u dubinama plavih grobnica.

Dr Aleksandar Lukić, iz Instituta za savremenu istoriju, i Mira Kojić, u knjizi, posveti stradanju i slavi legendarnog đačkog batanjona uputili su najsnažniju poruku povodom sto desete godišnjice podviga i žrtve 1.300 kaplara.

- Danas, jedanaest decenija od velike epopeje živi sećanje na đake kaplare i mora da bude življa nego ikada. Kao što kosovski mit porukama o nesebičnoj, čistoj i plemenitoj žrtvi za opšte dobro nadahnjuje Srbe, vekovima posle čuvenog boja, tako i sećanje na đake kaplare, ne sme da prestane i nestane. Njihova žrtva, položena za slobodu otadžbine Srbije u Velikom ratu, posebno u prvoj godini borbe kada su dali svoju mladost, svoje snove, zadužili su nas da budu više od epizode u istorijskim čitankama. Značajan deo kulture sećanja srpskog naroda.

Prepoznali značajan trag u vremenu

U serijal "Novosti", koji je vratio sećanje na legendarni Bataljon 1.300 kaplara, upisali su se mnogi, ovovremeni čuvari tog slobodarskog vremena. U susret "Novostima" izašle su biblioteke iz Šapca, Vlasotinaca... Iz Mladenovca biblioteka "Despot Stefan Lazarević". Ovde su nam poverili dragoceno izdanje, jedini primerak u Srbiji Ratnog albuma Riste Marjanovića iz Velikog rata iz koga smo preuzeli autentično foto-svedočenje i ilustrovali serijal.... Pomogli su nam i u biblioteci "Petar Kočić" na Vračaru. Dragan Malešević, potpukovnik, i njegova porodica koja decenijama baštini uspomene na slavne pretke. Institut za savremenu istoriju i biblioteka u Ljigu bili su nam putokaz. Zahvaljujemo se svima koji su prepoznali vrednost misije "Novosti" u ovim pričama o slobodi koje baštini naš list.