KO TO HOĆE DA NAM ZATVORI BIBLIOTEKE? Ako se ne nađe drugi model za naplatu autorskih prava, mnoge "Kuće knjige" moraće da stave katanac

Ali za to nema novca, pa sada imamo 530 ustanova od čega je 180 javnih bibilioteka, a ostalo su ogranci. I taj broj bi rapidno mogao da se smanji, upozoravaju bibliotekari, ako se ne odloži primena naplate tarife od 15 dinara za svaku pozajmljenu knjigu, koja bi trebalo da važi od 1. januara 2025.

Peticiju za odlaganje potpisao je i ministar kulture Nikola Selaković.

- Smatram da javne biblioteke ne treba da budu obveznici plaćanja ove naknade - napisao je ministar Selaković u komentaru.

Selakovićev potpis na peticiji ohrabrio je bibliotekare, koji kažu da im to daje nadu da će država preduzeti korake kako bi plaćanje tarife bilo skinuto s njihovih leđa.

- Ukoliko na snazi ostane odredba da mi plaćamo tu obavezu, mnoge biblioteke će biti zatvorene, jer nemaju novca za to - kažu naši sagovornici.

Još ukazuju da bi pronalaženje novog modela naplate autorskih prava za pozajmljene knjige bilo put da se sačuvaju bar ove biblioteke koje imamo, ako se već ne otvaraju nove.

- Za širenje mreže biblioteka nemamo novca, lokalne samouprave nam ne daju sredstva koja su potrebna za iznajmljivanje i sređivanje prostora, platu zaposlenih, nabavku knjiga - kažu nam bibilotekari. - Zbog toga su mnoga mesta koja ispunjavaju uslove uskraćena za bibilotečki ogranak, a samim tim i čitaoci za knjige.

Naši sagovornici upozoravaju da biblioteke grcaju u nemaštini i da će novi namet koji predviđa da plaćaju 15 dinara za svaku pozajmljenu knjigu dovesti u pitanje njihov opstanak. Zbog toga će, kažu, umesto da otvaraju nove bibilotečke ogranke, morati da zatvore i postojeće.

Gašenje biblioteka u nakim manjim sredinama u Srbiji značilo bi i nestanak jedine ustanove kulture, jer manja naselja nemaju ni arhive ni muzeje.

Bibliotekari naglašavaju da nedostatak novca, osim na širenje bibilotečke mreže, utiče i na broj knjiga koje ove ustanove nabavljaju. Jer opštine i gradovi koji su po zakonu dužni da finansiraju biblioteke kao njihovi osnivači, za nabavku knjiga izdvajaju minimalne sume.

- Čitaoci traže nove knjige, ne možete ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade nabaviti za tri godine - slikovito objašljavaju u bibliotekama. - Ali mi nemamo novca da nabavimo sve što bismo hteli, pa to odbija čitaoce.

Naši sagovornici upozoravaju da se broj korisnika smanjuje i zbog velikog uticaja digitalnih tehnologija, pa svaki udar na bibiloteke dodatno odbija čitaoce.

Inače, novac od tarifa na iznajmljivanje knjiga išao bi piscima i prevodiocima na ime autorskih prava, čemu se bibliotekari ne protive, ali smatraju da je potrebno naći model koji ne bi ugrozio njihov opstanak.

Za traženje takvog modela zalažu se i sami autori, pa nam tako pisac Mirko Demić (dobitnik nagrade "Meša Selimović") koji je bio i upravnik biblioteke u Kragujevcu kaže da je očekivao da će država formirati poseban fond u koji bi se izdvajala sredstva na ime autorskih prava. Taj fond tehnički bi mogao da bude i pri lokalnim samoupravama koje bi se obavezale da ih namenski troše.

- Najmanje sam očekivao da će namet pasti na biblioteke, a bes bibliotekara je opravdan - navodi Demić za naš list.

Ovaj pisac i bibliotekar upozorava da će, ukoliko tarifa ostane obaveza biblioteka, stradati nabavka knjiga, a kada nema novih izdanja nema ni čitalaca.

- To je onda puzajuće gašenje biblioteka - kaže Demić.

Inače, Zakonom o autorskim pravima koji je podnet pre deset godina, a odreba o naplaćivanju tarife kreće da se primenjuje od 1. janura 2025. bilo je predviđeno da lokalne samouprave plaćaju naknadu na pozajmljene knjige. Međutim, u avgustu je član koji je to precizirao dopunjen, pa je obaveza prebačena i na biblioteke.

Kako bi se izbavili od novog nameta, bibliotekari su uputili apel i pokrenuli peticiju u kojoj traže da se odloži primena zakona koji predviđa naplatu tarife za iznajmljivanje knjiga.