U ŠKOLE ULAZI PRVIH 20 PEDAGOŠKIH ASISTENATA: Ministarstvo prosvete napravilo plan podrške učenicima uključenim u inkluzivno obrazovanje
PETNAEST godina od uvođenja inkluzije, redovne škole u Srbiji konačno će dobiti pedagoškog asistenta!
Arhiva Novosti
Prema rečima dr Stevana Nestorova, saradnika za inkluzivno obrazovanje pri Ministarstvu prosvete, plan ovog Vladinog resora je da ih ove godine bude 20, a do kraja sledeće još toliko.
Obuke prve grupe su gotove, čeka se samo da Vlada usvoji uredbe kojima će se uvesti u katalog zanimanja i dobiti koeficijente za izračunavanje plata.
- Defektološki asistenti nisu isto što i lični pratioci - objašnjava Milica Nikolić, roditelj sedmaka Lazara iz Lajkovca, koji ima autizam. Ona je predsednik udruženja "Bazi Mili", koje je i pokrenulo peticiju za uvođenje pedagoških asistenata u sve škole.
- Dok lični pratilac ne mora da bude stručan i on radi s detetom jedan na jedan, pedagoški asistent radi sa grupom dece. On je spona između deteta sa smetnjama u razvoju, roditelja, nastavnika, druge dece i drugih roditelja. Ne mora nužno da bude defektolog, ali je najbolje da jeste. Pravo na obrazovanje je osnovno pravo svakog deteta, pa i onog sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Udruženje je uradilo istraživanje, koje pokazuje da nedostatak pedagoških asistenata često dovodi do diskriminacije, jer grupa nije pripremljena za saradnju sa takvim detetom. Ujedno, nastavnici ne mogu istovremeno da se izbore sa planom i programom, pružanjem pomoći detetu koje radi po individualnom obrazovnom planu (naročito IOP 2) i pružanjem znanja ostatku razreda. Iza istraživanja stoji mr Danijela Vuković, i sama osoba sa invaliditetom. Bez pomoći, ona je savladala osnovno i srednje obrazovanje, fakultet i magistraske studije. Baš zbog toga, kako kaže, zalaže se da deca sa razvojnim smetnjama dobiju pedagoškog asistenta, koji će biti regularno zaposlen u školi. Media centar
- Cilj nam je da se izmeni član pravilnika koji propisuje prestroge kriterijume za školu da dobije ovog asistenta. Prema pravilniku, između ostalog, jedan asistent ide na 20 dece koja rade po IOP 2, što je preveliko opterećenje za asistenta, a i mali je broj škola, naročito u unutrašnjosti, koje to mogu da ispune - kaže mr Vuković.
Probleme naročito imaju škole van Beograda, Novog Sada ili Niša, jer manjina uspeva da dobije pravu podršku resursnih centara. Ovi centri su specijalne škole koje su se prijavile da pomažu redovnim školama i ima ih 13. Ideja je nova i još nedovoljno razrađena, pa je i dalje vidan manjak kadrova, ali se na tome, kako je istakao Nestorov, radi.
Biljana Žujović direktorka je osnovne škole "Mile Dubljević" iz Lajkovca, koju trenutno pohađa pet učenika po IOP 2 i mnogo njih po IOP 1. Imaju deset izdvojenih odeljenja i u svima poneko dete sa smetnjama u razvoju.
STROGI USLOVI
DA bi škola dobila pedagoškog asistenta, neophodno je da nema drugu podršku (npr. resornog centra), da nema defektologa, kao i da ima 10 dece koja uče po IOP-u 2 (dobija pedagoškog asistenta sa pola radnog vremena), odnosno 20 dece za asistenta sa punim radnim vremenom. Roditelji ipak misle da bi svaka škola trebalo da ga ima, jer pomoć resornih centara nije dovoljna.
- Pre Lazara, nismo imali decu sa autizmom. I mi smo pored njega učili. On je visokofunkcionalan, odličan đak. Peti razred, nastavnici, kabinetska nastava, bili su trauma za svu decu, pa i za Lazara. Dolazili su nam drugi roditelji, bilo je otpora, neprihvatanja. Tražili smo pomoć škola u Valjevu i Lazarevcu, koje imaju specijalna odeljenja, alim nisu imali dovoljno kadrova. S obzirom na broj odeljenja, imamo pravo na tri i po stručna saradnika, pa smo zaposlili defektologa sa pola radnog vremena. Ona radi posao pedagoškog asistenta i stvari su se drastično poboljšale - kaže Biljana Žujović.
Njen jedini strah je šta će se desiti ako se broj odeljenja smanji. Škola bi tada izgubila pravo na tog stručnog saradnika i stvari bi se opet vratile na početak.