SAD BIRAMO: TARIFA ILI BIBLIOTEKA - Bibliotekari upozoravaju na posledice ako se ne odloži naplata od 15 dinara za pozajmicu knjige
KULTURA Srbije je atakom na javne biblioteke ugrožena kao nikada do sada. Tražimo da se zakon o naplati tarife za pozajmljene publikacije stavi van snage, dovedeni smo u situaciju da biramo - tarifa ili biblioteka.
Prvu opomenu korisnici dobijaju mesec dana od isteka roka za vraćanje / Foto K. Mihajlović
Ovo su zaključci sa okruglog stola koji su održali bibliotekari na Sajmu knjiga i upozorili da će opstanak ovih kulturnih ustanova biti ugrožen ukoliko na snazi ostane obaveza da od 1. janura plaćaju naknadu od 15 dinara na svaku pozajmljenu publikaciju.
Tako su, umesto da na Sajmu promovišu nova izdanja i svoje ustanove, bibliotekari raspravljali o tome kako da se izbore sa novim nametom za koji nemaju novca i koji preti da bibliotekama stavi ključ u bravu.
Inače, novac od naknade išao bi piscima i prevodiocima na ime autorskih prava, čemu se bibiliotekari ne protive, ali upozoravaju da tu ima mnogo nerešenih pitanja. Kažu da nije poznato po kom kriterijumu bi se odlučivalo ko ima pravo na taj novac, kako bi se on dodeljivao stranim autorima ili onim koji su umrli.
- Od ljudi iz organizacije za ostvarivanje reprografskih prava koja ima pravo na skupljanje tih sredstava, nismo dobili prave odgovore, a njihova objašnjenja su nejasna - kažu biblotekari i ističu da su na okruglom stolu na kome su bili i predstavnici Reprografa doživeli i uvrede.
- Optužuju nas da hoćemo da ukinemo zakon koji je usvojila Narodna skupština, što nije tačno - žale se naši sagovornici.
Zakon o autorskim pravima, kojim je propisana i naknada za poslugu knjiga, donet je pre 10 godina, ali deo koji se odnosi na tarife počinje da važi od 1. januara 2025. Propisom je bilo predviđeno da tarifu plaćaju lokalne samouprave koje su osnivači biblioteka, ali je kasnije ta odredba dopunjena pa umesto "obveznik plaćanja naknade je osnivač javne biblioteke", stoji "obveznik plaćanja naknade je javna biblioteka, odnosno osnivač javne biblioteke". To je uznemirilo bibliotekare koji su uvereni da će sav teret plaćanja pasti na njih, a da su u pravu pokazuje i podatak da je jednom upravniku, kada je sastavio finansijski plan za 2025. godinu u lokalnoj samoupravi rečeno da novca za tarife - nema.
Miloš Konstatinović iz Reprografa rekao je za naš list da bi gradovi i opštine trebalo da formiraju posebne budžete za ovu namenu, a godišnja suma na nivou cele Srbije koju bi trebalo izdvijiti je 190.000 evra.
Traže podršku dok nije kasno
BIBLIOTEKARI su pokrenuli i peticiju za odlaganje stupanja na snagu naplate "Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi".
- Ako u našem apelu prepoznajete i sopstvene vrednosti i vrednosti koje želite da prenesete i na naredne generacije, podržite nas sada jer već do 1. januara može biti kasno - navode bibliotekari u peticiji. Oni su ranije uputili apel javnosti istim povodom, a apel je predat i premijeru Milošu Vučeviću.
- To nije mnogo i manje je nego što država izdvoji za jednu zlatnu medalju sa Olimpijade. Za budžete gradova kao što je Beograd ili Novi Sad to su simbolične sume - kaže Konstantinović.
Sudeći po iskustvima bibliotekara iz unutrašnjosti Srbije, za njihove lokalne samouprave to je veliki novac i neće ga biti. Iz bibliteka, ipak, poručuju da neće odustati.
- Na sve raspoložive i legitimne načine nastavićemo našu borbu za javne biblioteke, za naše čitaoce, za čitavo društvo koje vrednuje poslove od opšteg interesa za državu i narod koje javne biblioteke obavljaju - navodi se u zaključcima sa okruglog stola. - Nećemo odustati od sopstvene misije omogućavanja kulturnog života srpskog naroda i to jednako i pod istim uslovima za sve.
Inače, tarife ne plaćaju školske i biblioteke fakulteta i Univerziteta, Narodna biblioteka Srbije i Univerzitetska biblioteka.