OSTAĆEMO I BEZ BIBLIOTEKA, I BEZ ČITALACA: Bibliotekari na sajmu knjiga zatražili da se odgodi naplata tarife za pozajmljivanje knjiga
Dok čitaoci ovih dana uživaju u prazniku knjige na Beogradskom sajmu, u sajamskim halama okupili su se i bibliotekari, ali ne da bi promovisali publikacije, već da upozore da je bibliotekama ugrožen rad i da im preti zatvaranje.
arhiva
Razlog je tarifa koju će morati da plaćaju od 1. januara, po 15 dinara za svaku pozajmljenu knjigu. Zakon je predvideo da taj novac ide autorima na ime autorskih prava, da ga izdvajaju ili biblioteke ili lokalne samoprave kao njihovi osnivači, ali bibliotekari upozoravaju da će teret pasti na njih i da te troškove neće moći da podmire.
Oni ističu da će novac koji dobijaju za nabavku knjiga morati da preusmere na plaćanje autorske tarife, tako da neće biti novih dela, a to će oterati i čitaoce.
Koliko bi ovaj namet bio nepodnošljiv za jednu lokalnu biblioteku, ovjašnjava nam Jasmina Ivanković, direktor biblioteke "Dimitrije Tucović" u Lazarevcu.
Ugroženi i čitaoci
Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", o novom nametu kaže:
- Načelno uzev, jeste logično da svaki čovek za svoj stvaralački rad dobije neku nadoknadu, što naravno, važi i za pisce. Uprkos tome, nezamislivo je da čitaocima koji dođu u biblioteku treba naplaćivati dodatni porez na čitanje. Taj novi namet uticaće i na biblioteke i na čitaoce. Da je sreće, ne bi se naplaćivala ni članarina za biblioteke, naprotiv, ljudi koji čitaju trebalo bi da dobiju sve moguće beneficije, kako bi ovo društvo bilo malo finije i malo bolje. Zašto se tako ne radi - to je i moje pitanje.
- Iznos naknada bio bi veći od godišnjih prihoda koje ostvarujemo od upisnina i sredstava koje dobijamo za otkup knjiga, a to je oko dva i po miliona dinara - kaže ona. - Naši prihodi su ograničeni, visina mesečne članarine je 250, a godišnje članarine između 800 i 2.000 dinara, s tim što je ne plaćaju stariji od 65 godina, deca u prvom razredu osnovne škole, ljudi koji primaju socijalnu pomoć, invalidi, dobrovoljni davaoci krvi... Dobijamo i novac za otkup knjiga koji bismo morali preusmeriti na plaćanje tarife, a to onda znači da bi se samnjio broj novih dela koja nabavljamo.
Naš sagovornica upozorava i na to da su u nekim mestima biblioteke jedine ustanove koje se bave kulturnim nasleđem, jer nema ni muzeja ni arhiva, tako da bi zatvaranje biblioteka značilo ukidanje jedine kulturne ustanove u nekom mestu.
Koliko je situacija apsurdna objašnjava nam i Jelka Panić, upravnica biblioteke na Ubu, koja navodi da se prilikom gostovanja nekog pisca, a sve troškove gostovanja koji su veliki, takođe, snosi biblioteka, njegova knjiga promoviše i za nju naglo poraste interesovanje čitalaca. Samim tim rastao bi i trošak biblioteke jer bi ona na svaku pozajmljenu knjigu trebalo da plaća 15 dinara.
- Da li to znači da ne treba da promovišemo pisce i njihove knjige kako bismo uštedeli - pita naša sagovornica.
U ubskoj biblioteci članarina se ne plaća, jer, kako kaže Jelka Panić, "bar u biblioteci svi treba da budemo jednaki".
Da je novi namet na biblioteke veliki skandal smatra upravnica Narodne biblioteke u Smederevu Marina Lazović, koja ističe da će na kraju trošak snositi - korisnici.
- Kada sam u finansijskom planu za 2025. godinu tražila od lokalne samouprave novac za tarife rekli su mi - odakle da vam damo - prepričava nam Marina Lazović. - Kada sam im rekla da korisnici to ne mogu da plaćaju pitali su me: Da li ste svesni da se i lokalni budžet finansira od istih tih korisnika i raznih poreza koje plaćaju.
Pošto novac od tarifa treba da ide piscima i prevodiocima, Marina Lazović naglašava da nije jasno po kom kriterujumu će se određivati ko su autori koji treba da dobiju novac.
- Ni u Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava koja bi prikupljala novac od tarifa, nisu uspeli da nam objasne ko bi imao pravo na ta sredstva - kaže Lazovićeva.
Inače, bibliotekari nemaju ništa protiv toga da autori ostvaruju svoja prava, ali poručuju da se rešenje mora naći u dijalogu u kome će učestvovati i biblioteke, kako ne bi bio ugrožen njihov opstanak i pravo čitalaca na knjigu.
Oni smatraju da taj problem treba rešiti po ugledu na zemlje Evropske unije u kojima troškove tarifa snosi država, a dok se to ne reši poručuju da treba odložiti primenu zakona. S tim ciljem pokrenuli su i peticiju, ali i uputili apel javnosti koji je predat i premijeru Milošu Vučeviću.
U bibliotekama upozoravaju da bi ove ustanove ukoliko ne plate tarifu podlegale tužbama i da im preti opasnost od prinudne naplate.
- Za to vreme biblioteke ne bi mogle da izdaju knjige, i bio to bi bio naš kraj - kažu bibliotekari koje je ovaj namet ujedinio jer je, ističu, doveden u pitanje opstanak ovih kulturnih ustanova i bibliotekarske struke.