TRAŽE OD NEMACA DA IM UKINU DRŽAVLJANSTVO SRBIJE: Albanska dijaspora u Berlinu ima "rešenje problema" kosovskim i etničkim Albancima

Na pitanje ovog medija, da li je inicijativa primljena, portparolka vlade odgovorila je da to ne može da potvrdi. Moguće je da berlinska administracija iza zatvorenih vrata, razmatra ideju, obrazloženu u propratnom dopisu, ali, i da dokument, zapravo, nije prošao kroz arhivu Kancleramta. Ako je u pitanju neka vrsta otvorenog pisma, namera i nije da se zahtev pozitivno reši, nego da se njime ustalasa javno mnjenje. Da li ono u Nemačkoj ili još više, u Srbiji, očigledno je.

Jer, teško da i sami potpisnici zahteva veruju da ozbiljna, demokratska država može, po svojoj volji, da oduzima državljanstva druge zemlje. Osim toga, u junu je Berlin drastično olabavio pravila za useljavanje stranaca i njihovu integraciju u nemačko društvo, a u izradi je i nacrt zakona kojim će dvojno državljanstvo moći da dobiju svi stranci sa prebivalištem u Nemačkoj, bez obzira na nacionalnost i državu iz koje dolaze. Dakle, ako bi Šolcov kabinet uzeo u obzir ovu inicijativu, postupao bi protivzakonito.

- Neprihvatljivo je da građani Kosova i dalje budu registrovani sa srpskim državljanstvom, uprkos činjenici da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine. Ova situacija stvara nepravedne podele u tretmanu građana - ističe se u zahtevu i traži da se srpsko državljanstvo automatski ukine svim građanima sa Kosova, "uključujući i decu rođenu u Nemačkoj, koja i ne bi trebalo da nasleđuju državljanstvo Srbije".

Indikativno je i da nemački mediji nisu ni slovo napisali o ovom zahtevu, što potvrđuje da je cela priča namenjena publici na Balkanu. Tu je i činjenica da je, do skora, Albancima koji su u Nemačku došli sa Kosmeta, srpski pasoš bio jedini put ka Evropi, a da sada mogu po Starom kontinentu da se kreću i sa kosovskim ispravama. Takođe, u samoj Nemačkoj, pojednostavljen je proces dobijanja boravišne i radne vize, pa je stiču bez problema.

- Dozvolu za naseljavanje izdaje lokalna služba za zapošljavanje u regionu gde je poslodavac registrovan, a po dobjanju odobrenja, zaposleni, koji je pravo stekao potpisivanjem preliminarnog ugovora o radu, prijavljuje se u ambasadu Nemačke i automatski dobija vizu za boravak u zemlji - objašnjavaju poznavaoci.

Ako je već tako, postavlja se pitanje zašto se Albanci sa Kosmeta sami ne odreknu državljanstva Srbije, nego se zahteva njegovo oduzimanje. Odgovor treba tražiti u činjenici da je druga opcija bolja u marketinškom smislu. Osim toga, da bi se uniformno rešilo opstanak albanske dijaspore kosmetskog porekla u Nemačkoj, treba uvesti "višu silu". U suprotnom, kao i uvek kad se uključi zakon velikih brojeva, ideja sveopšteg odbacivanja srpskog pasoša, nije i automatski ostvarljiva.

U Nemačkoj danas, prebivalište ima 565.000 dobro integrisanih Albanaca, kako to, ne bez ponosa, navode podnosioci inicijative. Oni poručuju da "puno priznanje, jednak tretman i bezbednost, treba da budu zagarantovani za sve građane Kosova albanske nacionalnosti, kao i da treba da budu obezbeđena jednaka prava za njih, kao za sve druge nemačke državljane".

- Kosovski državljani albanskog porekla, veoma snažno se idenfitikuju sa Saveznom Republikom Nemačkom. Njihov doprinos kulturi, sportu, privredi, nauci i društvenoj oblasti je nezamenjiv. Čak i kao građani i birači, stiču sve veći uticaj svojim doprinosom politici i civilnom društvu - obrazlažu potpisnici.

Godina 2013. prelomna

U periodu od 2010. do 2022. godine, udvostručio se broj građana sa Kosmeta koji žive u Nemačkoj. Samo u 2021, sa Kosova je došlo 21.468 ljudi, dok su Nemačku napustile 4.323 osobe istog porekla. Prosečna starost u trenutku imigracije, bila je 22 godine. Kako je 2018. objavila Koha.net, nemački Savezni zavod za statistiku, raspolagao je podatkom da je u Nemačkoj tada živelo oko 130.000 Albanaca sa Kosova i oko 50.000 njih, iz Albanije. U najvećoj evropskoj ekonomiji, 2013, bilo je samo 14.000 Albanaca.

Popuštanje zarad radne snage

Novi nemački zakon, na snazi od juna, omogućava "posebno agilnim imigrantima" da dobiju nemačko državljanstvo za samo tri godine. Uslov je da pokažu izuzetnu sposobnost integracije, dobro ponašanje na poslu i vredno savladavanje jezika, a posebno se boduju aktivnosti, kao što je volonterski rad. "Nova imigraciona regulativa sa skraćenim rokom za dobijanje pasoša i mogućnošću dvojnog državljanstva, otvara velike mogućnosti za Nemačku", ocenjuje Olaf Šolc i dodaje da Berlin ima istorijsku priliku da bude uspešan u privlačenju imigranata". Glavni motiv je dolazak do radne snage.