SLAVIMO SRĐEVDAN: Brojni običaji se vezuju za ovaj dan, a jednu stvar nikako ne bi trebalo da radite

Sveti Sergije i Vakho su bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana, a stradali su zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima. Posebno su poštovani u Siriji i Libanu, njihovoj postojbini, gde se na današnji dan za ukrašavanje koriste palmine grančice.

Krsna slava u Srba

Srđevdan se slavi i kao krsna slava, mada se po broju crkava koje su podignute ovim svecima vidi da je ova slava bila znatno rasprostranjenija na našim prostorima u srednjem veku.

Car Justinijan im je podigao crkvu u Carigradu, posle čega se njihov kult raširio ka zapadu, o čemu svedoči i preko 15 crkava koje su im bile posvećene na prostoru između Drača i Dubrovnika. Postoji i legenda da su prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu prenete i mošti Svetog Sergija i Vakha.

Narodni običaji i verovanja

Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade, a prema predanju Sveti Sergije danas obilazi obućare i slavi sa njima.

Ratari na Srđevdan ne rade ništa sa volovima i ne izlaze u polje, jer se veruje da je Sveti Sergije volujski svetac.

U našem narodu se veruje da će danas biti izliječeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zvijeri bivaju pitome i krotke.

Tropar (glas 5):

Udobrenije Hristovih strastoterpaca i oči Hristovi cerkve, oči prosvjetite duh naših, Sergije mnogostradalne i Vakse preslavne; molitesja ko Gospodu, jako da ubježim tmi grjehovnija i svjeta javimsja obščnici nevečernjago, molitvami vašimi, svjatiji.

BONUS VIDEO