MUČITELJ HLADAN KAO LED DOK SU ŽRTVE SVEDOČILE: Bivši zatočenici "Čelebića" o suđenju u SAD krvniku Srba

С. МИШЉЕНОВИЋ 20. 10. 2024. u 15:45

BIVŠI logoraši "Čelebića" koji se nalazio na području današnje Federacije BiH, u kojem su ubijani i mučeni pripadnici srpskog naroda, svedočili su pred sudom u Bostonu u američkoj državi Masačusets u predmetu protiv Kemala Mrndžića, jednog od komandanata ovog ozloglašenog geta. Mrndžić je uhapšen u aprilu prošle godine u SAD, nakon što je otkriveno da je lagao o svom učešću u ratu prilikom popunjavanja papira za dobijanje američkog državljanstva.

Slobodan Mrkajić, Boston sud, Foto privatna arhiva

Mrndžić je došao u SAD 1999. godine, kako ne bi bio uhapšen u BiH, zbog krivičnog dela zlostavljanja zarobljenika. Amerikancima je podvalio falsifikovane dokumente i 2008. godine je čak dobio i američko državljanstvo. Ali, naknadnom proverom dokumentacije američki istražitelji su došli do skandaloznog otkrića da je Mrndžić bio jedan od glavnih batinaša u logoru za Srbe, i za to su čak našli i dokaz u vidu video-kasete gde se na snimcima iz logora nalazi Mrndžić.

Nakon što je uhapšen u prvi mah je negirao sve optužbe. Kada mu je puštena kaseta, priznao je da je on na snimku. I od tada su američki tužioci tražili srpske logoraše iz "Čelebića" koji bi bili spremni da dođu u Boston i svedoče u predmetu protiv njega. Posle više od godinu dana, grupa sad već sedih glava, koja je prošla Mrndžićevu torturu, početkom oktobra je otputovala u Boston na suđenje. I prvi put nakon tri decenije vide krvnika iz Čelebića, a koji je bio poznat po batinjanju srpskih zarobljenika.

Na suđenju su otkriveni šokantni podaci da se on godinama u SAD predstavljao kao Srbin! I sve vreme vešto krio od ljudi pravo ime i prezime. Čak je odlazio i na neka druženja sa Srbima.Ključna stvar na suđenju u Bostonu je bilo da se potvrdi njegov identitet i da je bio jedan od komandanata u logoru Čelebić, gde je prebijao zatvorenike. I to se i potvrdilo iskazima logoraša.

SVEDOČENjE Bivši zatočenici na suđenju u Bostonu, Foto Privatna arhiva

Naime, Mrndžić koji se nalazi u pritvoru od kada je uhapšen u SAD, pokušavao je da uveri sudiju i tužioce da on nikada nije ušao u logor i imao kontakt sa logorašima, odnosno tvrdio je da je stražario ispred logora!

Čitava njegova priča se srušila kao kula od karata kada su u sud u Bostonu kao svedoci ušli logoraši koji su prošli torturu. Oni su do u detalja opisivali batine i mučenja u kojim je prednjačio Kemal Mrndžić. Jedan od svedoka se uključio i video- linkom jer nije mogao da dođe i da bude u istoj prostoriji sa Mrndžićem.

- Dok smo svedočili Mrndžić je bio hladan kao led. Ni da se pomeri. Odmah smo ga prepoznali kad smo ušli u sudnicu. Sad ima više kilograma nego kad je bio u Čelebićima, ali to lice nikada neću zaboraviti, ni ja, ni drugi logoraši koji su došli sa mnom u Boston - kaže za "Novosti" Slobodan Mrkajić, jedan od svedoka protiv Mrndžića.

Kaže da je pred sudijom, tužiocima i advokatima ispričao sve detalje mučenja koje je primenjivao Mrndžić nad srpskim logorašima u Čelebićima.

- Meni je lično izbio vilicu, slomio sedam rebara. Terao da pijem mokraću, cipelario me. Tukao me dok jedem, pa terao i mene i druge logoraše da povraćamo šta smo pojeli. Vezao nas bodljikavom žicom. Mrndžiću nije trebala naredba da nas tuče, to je radio iz lične potrebe - kaže Mrkajić.

Nakon svedočenja Mrkajića i ostalih logoraša sudija je poručio da ima sav potreban materijal i svedočenja za donošenje presude i da logoraši mogu ići kući, a sud će ih obavestiti o presudi Mrndžiću.

- Očekujem da dobije kaznu kakvu i zaslužuje. Da bude kažnjen za sve zlo koje nam je naneo u logoru. Mnogi nisu preživeli batine. Oni koji jesu nose traume za celi život. Mnogi su zbog trauma i preminuli. Mi koji smo ostali živi, imamo obavezu prema mrtvima da se borimo za pravdu - poručio je Slobodan.

Slobodan kaže da od posledica batinjanja u logoru ima tri bajpasa, šećernu bolest i "sto drugih", ali da se nijednog trenutka nije premišljao da li da ide u Boston i svedoči.

- Samo sam čekao da vidim Kemala. Da vidim koliko je sad hrabar. Da li je hrabar kad ljudi nisu vezani i kad im puška ili nož nisu pod grlom - priča za naš list Slobodan.

Mrkajić je u logorima za Srbe tokom rata proveo dve godine i osam meseci. Bio je, kako kaže, u sedam logora koji su bili pod kontrolom takozvane Armije BiH. U maju 1992. godine iz logora u Tarčinu zajedno sa svojom braćom prebačen je u logor Čelebić u Konjicu, gde su preživeli golgotu i kako kaže ni sam ne zna kako su ostali živi! Iako je deo logoraša odbio da svedoči, Mrkajić kaže da ih u neku ruku i razume.

Foto Privatna arhiva

On podseća da je u logoru, osim surovog prebijanja i ubijanja, bilo i seksualnog zlostavljanja muških zatvorenika, uz razno i psihičko zlostavljanje gde su ljudi prosto pucali od mučenja.

- To su traume za celi život, tako da razumem i one koji ne žele da se prisećaju užasa koji su preživeli zbog Mrndžića i ostalih krvnika iz Čelebića - navodi Mrkajić.

Slobodan kaže i da je u jednom trenutku počeo da gubi nadu da će se pojaviti pred sudom u Bostonu jer, kako kaže, institucije Republike Srpske nisu imale sluha za ovaj slučaj i da se pomogne logorašima da odu u SAD. Ali, dodaje, očigledno ovaj slučaj je veoma bitan američkom tužilaštvu i oni su ga doveli pred sud u Bostonu i uradili sve da srpski logoraši budu na suđenju Mrndžiću.

Presude

ZA zločine u logoru Čelebići pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđeni su Zdravko Mucić, Hazim Delić i Esad Landžo, dok pred Sudom BiH traje postupak protiv lica optuženih za ubistva, progone, silovanje, zatvaranje i mučenje srpskog civilnog stanovništva na području Konjica. U okolini Konjica od 1992. do 1995. godine ubijeno je oko 400 Srba, većinom civila, ostatak stanovništva je proteran, a sela su spaljena. Najveći zločin počinjen je u selu Bradina, gde je od 25. do 27. maja 1992. godine pobijeno 48 civila.

Ubijeno 400 logoraša

U LOGORU "Čelebići" tokom rata u BiH odigravalo se najzverskihe mučenje pripadnika našeg naroda. Logor je bio u funkciji 28 meseci, od maja 1992. do 6. oktobra 1994. godine. Ovim logorom su upravljale jedinice Hrvatskog veća odbrane u BiH (HVO), a kasnije i muslimanske vojne i policijske snage tadašnje Republike BiH. Kroz logor je prošlo više od 700 srpskih zatvorenika, a u njemu je ubijeno oko 400 logoraša.

Pogledajte više