SVETINJA PRIGRLILA SVOJ NAROD: Vernici na hramovnoj slavi Pokrova Presvete Bogorodice u Pećkoj patrijaršiji

Da nas priziva i okuplja, da nas osnaži u veri i da nam da zdravlja i snage da izdržimo sve nedaće koje nas kao narod snalaze. Da nam pomogne da se vratimo svojim domovima iz kojih smo proterani, pa da ako treba i nove sagradimo, da se svijemo kao nekada u svojoj Metohiji. Sve nas je opet prigrlila.

Ovako nam je juče u porti Pećke patrijaršije, sa mnogo uzbuđenja, govorila sredovečna Pećanka, prognana kao i drugi naši sunarodnici 1999. Došla je juče da u svetinji, posle mnogo godina, opet bude na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, na dan hramovne slave.

I nije bila jedina koju je zov korena prizvao u vekovno sedište srpskih patrijaraha. Na liturgiji i obeležavanju slave sa njom su bili i mnogi njeni sugrađani okupljeni oko Udruženja raseljnih Pećanaca. I uz njih još oko 1.500 vernika iz centralne Srbije, republike Srpske, Crne Gore, ali i povratnika u Metohiju... Nisu vrata porte bila zatvorena ni prvom čoveku privremenih institucija u Peći, Gazmendu Muhadžeriju, koji je posle liturgije stigao u manastir da monahinjama i sveštenstvu čestita hramovnu slavu.

- Na ovaj praznik, ovde u ovoj svetinji srele su se nekadašnje komšije, rođaci, prijatelji posle četvrt veka. Raseljeni su u Smederevu, Beranama, Podgorici, Beogradu, Kraljevu i drugim mestima centralne Srbije i Crne Gore, ali Peć i Patrijaršija su im u dušama zanavek. Da nije Patrijaršije ne bi bilo ni nas koji smo se vratili - dodaju dvojica starijih muškaraca iz Ljevoše.

Selo je to iznad Patrijaršije, čijim su žiteljima 1999. porušeni domovi, ali je potom izgrađeno desetak kuća za povratnike kojima su se, kažu, vratili.

- Sabor na Pokrov bitan je za naš kraj jer su se ovde okupljali Srbi iz Pećkog orkuga. Sada posle 1999. okupljaju se raseljeni ali i Srbi iz okolnih sredina: Goraždevca, Belog Polja, Brestovika, ali i mnogih povratničkih mesta - kaže Boža Šarković iz okoline Kline.

Objašnjava da su svi iz metohije "vezani" za Dečane i Pećku patrijaršiju koju sestrinstvo održava i uvek u radosti dočekuje vernike, raseljene, ali i turiste iz sveta budući da je na listi Uneska.

- Svi koji kroče u ovu svetinju kaže da se osećaju posebno i sigurno da je tako. Svi se dive i lepoti ikone Bogorodice Pećke Krasnice za koju se veruje da je isceljujuća. Po predanju slikao ju je apostol Luka, a u svetinju je doneo Sveti Sava - priča monahinja ispred stabla "šam duda", koga je zasadio srpski arhiepiskop Sava Drugi, sin Stefana Prvovenčanog između 1263. i 1272.

Kraj njega su se vernici i juče okupljali, da i njega ovekoveče i foto-aparatima i srcem kao i pred centralnim hramom unutar kojeg su i crkve Svetih apostola, Bogorodičina, kao i crkve Svetog Dimitrija i Svetog Nikole. I sve je bilo uzvišeno, s verom, sa željom za povratak gradu i svetinji na Pećkoj Bistrici.