MISTERIJA TREĆEG METKA: Kontroverze i nedoumice u Marseljskoj tragediji 9. oktobra 1934.

Kraljević  Tomislav je otkrio dugo čuvane porodične tajne o danima koji su prethodili marsejskom atentatu. On je, između ostalog, otkrio da je kralj znao za atentat, ali da je u to vreme već bolovao od raka i da mu se približavala smrt, što objašnjava zašto je Aleksandar poslednjih meseci života imao samo 50 kilograma. Po povratku u zemlju, devedesetih godina prošlog veka, Tomislav Karađorđević  se  obratio dr Dušanu Dunjiću, sudskom veštaku i profesoru Medicinskog fakulteta,  da pokuša  da pronađe odgovore koje je forenzika mogla u tom trenutku da pruži i da razjasni mnoge nedoumice.

Posle dve decenije istraživanja, Dunjić će otkriti nove detalje o atentatu koji mogu da daju potpuno novu slika onoga što se dešavalo na Belgijskom keju u Marselju. To se pre svega odnosi na treći metak koji je ispaljen na jugoslovenskog suverena. Svoja saznanja ovaj profesor prezentovaće u studiji „Forenzički i krivično-pravni aspekti ubistva kralja Aleksandra I  Karađorđevića u Marselju 1934. godine“. 

Pred put u Hag oktobra 2015. godine, iz koga se neće vratiti živ,  profesor Dunjić je dao svoju studiju autoru ovog teksta i tom prilikom je ispričao: „Mnogo toga je bilo maglovito dok nismo dobili kraljevu uniformu i uporedili zvanični francuski izveštaj o ubistvu - „Pregled tela kralja Aleksandra I Karađorđevića“, koji su potpisali D. Olmer, profesorka Medicinskog fakulteta u Marselju i Gabrijela Bertran, hirurg u Marselju.

Ovaj dokument je potpisao i  ministar dvora Milan Antić.

FRANCUSKI LEKARI su kralja skinuli i kompletno pregledali (bez odeće). Prema onome što su konstatovali zaista postoji samo pet rana od projektila, tri ulazne rane i dve izlazne. Taj metak koji nema izlaznu ranu ima putanju koja je paralelna sa telom u predelu lente i ordena Legije časti, koje je na levoj strani nosio kralj. Metak je zalomio i otkinuo parče Legije časti i projektil je dobio putanju koja se može poklopiti sa oštećenjem na levom rukavu. Kralj je verovatno tada već bio zabačen unazad i to bi značilo da se radi o tri projektila. Međutim, mi ne znamo da li je povreda ruke izazvana od samostalnog projektila. Postavlja se velika dilema pošto „mauzer“ iz kog je atentator pucao ima ogromnu probojnu moć i to bi onda bila prostrelna rana“ kazivao je doktor Dunjić. Taj metak za koji se ne zna iz kog pištolja je ispaljen i dalje se nalazi u ruci kralja Aleksandra. Postoji više razloga za sumnju da je mogao da bude ispaljen iz nekog drugog pištolja. Nema dileme da je kralj Aleksandar pogođen sa tri projektila. Ali ne znamo odakle je ispaljen taj  treći. Jer u atentatu je ranjeno desetoro ljudi, dve žene su ubijene, a zatim i policajac koji je pojurio za atentatorom. Postavlja se pitanje od kojih metaka su svi ti ljudi ubijeni i povređeni, kao i da li je neko iskoristio priliku da likvidira ministra Bartua i generala Žorža. Sa smrću Bartua, francuska spoljna politika se potpuno menja.

* * * * * * * * * * * * *

Kralj je umesto u bolnicu odvezen u policijsku stanicu

FRANCUSKA POLICIJA  je tokom istrage ustanovila da je atentator ispalio 10 metaka: 5 u kralja Aleksandra, 4 u generala Žorža i jedan u policajca Galija, dok je francuski ministar inostranih poslova ranjen tek kada je napustio kola. Francuzi su posle atentata od dokaza dostavili samo pištolj „mauzer“, dva metka i dve čaure. Oba metka su bila za službeni francuski pištolj, baš kao i obe čaure, a nijedan nije iz „mauzera“ iz kog je atentator pucao. Značajno je otkriće da je francuski ministar Bartu zapravo ubijen iz francuskog službenog revolvera model 1892, kalibra 8 milimetara. A „mauzer“ ima kalibar 7,6 milimetara. No, ovaj izveštaj je postao dostupan javnosti tek 1974. godine.

Zbog čega je u Francuskoj ovo bila tajna četrdest godina.

Zdravom razumu smeta, rekao je profesor Dunjić, i to što je kralj Aleksandar odvezen u prefekturu (policijsku stanicu), Bartu odveden u civilnu, a general Žorž u vojnu bolnicu: „Bilo bi logično da su  i kralja odvezli u bolnicu i da vide šta može da se uradi. Sledeća dilema je zašto izveštaj o pregledu nije potpisao Aleksndrov lični lekar, Bandelak de Pariente,  koji je svoj potpis stvaio samo na potvrdu o balsamovanju tela?  Dva lekara koja su sastavila izveštaj o povredama su se zatekla ispred prefekture.

Oni su rekli da je kralj bio mrtav. Ali mi ne znamo kad su ga tačno pregledali. Doktor Gabrijel Bertran, hirurg u Marseju, i profesor medicinskog fakulteta doktor Olmer pregledali su telo „koje je pre deset minuta bio žrtva atentata, a kralj je već bio mrtav“. To piše u dokumentu u kome je bilo je mnogo forenzičkih nedostataka“.

Uniforma kralja Aleksandra koju je nosio kada je ubijen krije još jednu tajnu. Na levom džepu vidi se da je nešto rašiveno i naknadno uklonjeno na mestu gde je metak prošao kroz telo. Ostaje nepoznato da li je to bila neka pločica ili nešto što je moglo da skrene metak, kao i zašto je to neko uklonio i zašto se nigde ne spominje. Ovaj priznati stručnjak je posebno istica  da ne postoji nalaz o pregledu automobila. Automobil u kojem je ubijen kralj bio je izložen u vojnom muzeju, ali su ga 1945. partizanske vlasti uzele i  koristile „za prevoz mleka, ili tako nečeg“.

ISTINA DAKLE POSTOJI. Mnogo toga bi bilo jasnije ako bi se uradila obdukcija ostataka ubijenog kralja i pregledao taj metak koji je ostao u njegovoj ruci, za šta se princ Tomislav za života zalagao. Sa njegovom smrću i ta ideja je ostala zaboravljena.

Svoju studiju profesor Dušan Dunjić je završio pitanjima i nejasnoćama: „ - Ko je pogodio generala Žorža? Ovo pitanje se postavlja iz razloga njegove pozicije u kojoj je sedeo u vozilu (ispred Kralja, a iza vozača, zaštićen metalnim krovom vozila), a sa snimka se vidi da je atentator prišao desno od Kralja i da je usmerio revolver i pucao prema Kralju i u pravcu ministra Bartua. Da li je on tom prilikom okrenuo oružje i prema generalu Žoržu (udesno za oko 90°) ili je neko drugi pucao u generala.

-Gde je bila kraljeva pratnja i kako nije bilo nikog od naših zvaničnika ko bi taj pregled nadgledao (što bi bilo za očekivanje, šta više i obaveza pratnje i ministara)?

-Konstatacija francuskih lekara „Uzaludna bi bila, čak i momentalna, svaka hirurška intervencija“ nameće sledeća pitanja: zbog čega je napisana? Da li sebe opravdavaju činjenicom da su samo konstatovali da je kralj mrtav? Ili to ima i šire značenje (što je verovatnije).

- Zašto nije rađena obdukcija?

-Da li postoji i drugi zapisnik o pregledu tela Aleksandra I pre nego što se pristupilo konzerviranju tela?”

Sva ova pitanja jesu sudskomedicinska, ali su i krivično pravno veoma značajna, a posmatrano u širem kontekstu imaju politički i istorijski značaj. Štaviše, da su ta pitanja postavljena blagovremeno, možda bi se otkrila i prava pozadina atentata na kralja Aleksandra, posebno u svetlosti činjenice da je tom prilikom ranjen i ministar spoljnih poslova Francuske, od strane jednog policajca iz Marselja. Smrt ministra Bartua, značajno je promenila politiku Francuske u odnosu na tadašnju Kraljevinu Jugoslavije. Neki istoričari su pokušali čak da postave pitanje da li je zapravo atentat organizovan da bi se uklonio Bartu, a ne kralj Aleksandar.