PRILOZI ZA NEZABORAV - ODOŠE DECA DA BRANE KOLEVKU, OGNJIŠTE, SVOJU ŠLJIVU: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplar 3.

Nema te vage koja bi izmerila nemerljivo stradanje za otadžbinu tokom četvorogodišnje, neravnopravne borbe u kojoj su na oltar otadžbine položeni "venci" najlepših izdanaka našeg naroda, vazda osuđenog da brani svoje. Kolevku. Ognjište. Njivu i šljivu. Kuću.

Bataljon 1.300 kaplara Srpske vojske, najveći je zalog toj borbi za slobodu. U ovim danima, pre tačno sto deset godina, ta lepa srpska deca pripremala su se za svoje prvo vatreno krštenje posle samo dva meseca obuke u "plavoj kasarni" u carskom, Dušanovom Skoplju. I oni su polovinom novembra 1914. vratili snagu umornim junacima sa Cera i Drine, posle iscrpljujuće, ali pobedničke bitke.

Do Valjeva su putovali pevajući. Bio je to jedan čudesan hor koji je u podvigu spajao sve krajeve ondašnje Srbije. Beograd. Užice. Čačak. Aranđalovac. Topolu. Loznica.

Kragujevac. Ljig. Sopot. Mladenovac, Koceljevu... Nije bilo grada ni sela u Srbiji odakle nije bilo barem jednog momčeta u vozu na putu za odsudnu Kolubarsku bitku.

- Što bi dike, ode u vojnike. Što bi škarta, osta da se karta - potpisali su pesmu "svojeručno", kao opomenu onima koji su "zakasnili" na prvu stanicu u Skoplju. Ali su u pesmi slutnje dodali:

- Koliko je na jabuci grana, tol'ko ima u Skoplju jarana. Kako će ih, kako će ih, prežaliti nana?

Orile su se iz vagona i druge "arije" u satima neograničenog trajanja.

- Oj Srbijo mila mati, uvek ću te svojom zvati. Hajte, braćo, hajte Srbi, ustajte, svoje ne dajte...

Na frontu Kolubare dočekali su ih ratnici, vršnjaci očeva i dedova. Umorni, ali, rešeni da umru za Srbiju. Zagalamili su na kaplare:

- Šta su vas poslali da ovde izginete - svedočio je kaplar Tadija Pejović.

Kaplar Milisav Jovanović govorio je:

- Ja sam, ipak, u toj galami osetio da smo im podrška. Video sam to, kao da su im sinovi došli. Tako su nas čuvali i štitili, a mi ponosni što smo rame uz rame sa takvim ljudinama.

Na front Kolubre strašne su vesti stizale iz Loznice, Lešnice i Šapca. Austrougarski okupator je ubijao čitave porodice. Nije štedeo ni decu, starce i žene. Cele porodice su ubijane na kućnom pragu. U najstrašnijim mukama su umirali unakaženi i mučeni i na kraju obešeni Srbi za odmazdu poraženih u bici na Ceru i Drini. Ovim stravičnim scenama (ovekovečene su u Ratnom albumu ratnog reportera Riste Marjanovića) nisu demoralisale Srbe na frontu.

- Ja više nikog nemam. Sve su mi pobili. Sve. Sad imam ovu decu. Ove kaplare. Šta je, sada, njihov život spram mog. Ništa. Njih da sačuvamo, da im trava na grobovima ne raste, nego život i deca u avlijama - zabeležene su reči Žarka Petrovića iz Lešnice.

Đaci legendarnog bataljona su, tako, u krvavoj bici na Kolubari postali "deca" junaka koji su izvojevali slobodu Srbije u balkanskim ratovima. Uz njih su popunjavali svoje đačke knjižice i indekse. I upisali najviše ocene. Ocene za večnost.

Lekcija istrgnuta iz čitanki

- SA ovog mesta na kome svakodnevno dočekujemo posete, prati me uverenje da se većina mladih koji ovde dođu iz Srbije, dijaspore, Republike Srpske... i čuju priču o slavnim precima, vide dokumenta i fotografije, vrati sa uzvišenijim osećanjem patriotizma, ljubavi prema otadžbini - kaže nam Ljubomir Saramandić (na slici u krugu), dugogodišnji kustos Srpske kuće na Krfu. - Njima je važna ovakva lekcija, ona ih nadahnjuje. E, sad...

Nije odgovornost tih mladi ljudi, uzrasta slavnih kaplara, što je do sada nisu savladali.

Krivica je na onima koji su tu lekciji davno "istrgli" iz čitanki.

Iz rovova do akademika

PREŽIVELI rovovske i jurišne okršaje na Kolubari, tifus, golgotu Albanije, Solunski front... U slobodu Srbije koju su dosanjali, đaci kaplari, vratili su se u otadžbinu i nastavili školovanje. Tako je legendarni bataljon iznedrio na polzu srpskom rodu Miladina Pećinara, akademika, profesora Vojislava Radovanovića, antropogeografa, pesnika Stanislava Vinavera, umetnika Kristofera Crnilovića, istoričare i pisce Tadiju Pejovića i Milana R. Janjuševića, arhitektu Aleksandra Deroka. Ali i mnoge druge imenovane i bezimene junake koji su na pustim roditeljskim njivama obnovili život.