MALIGNI UTICAJ USTAVA IZ 1974. TRAJE I DANAS: Pola veka od donošenja najvišeg pravnog akta SFRJ kojim je započeo raspad Jugoslavije

Suštinski, on je predstavljao ideološko-politički akt kojim je ozvaničen proces dezintegracije ne samo državno- pravnog prostora Jugoslavije već i Srbije, a njegovo patogeno ideološko zračenje i dejstvo traju i danas, upozorava dr Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije.

- Dobar ustav štiti i integriše državu i društvo. Ovaj iz 1974. je učinio suprotno. Federalizam je prema ovom ustavu počivao na načelu dogovaranja šest republika i dve autonomne pokrajine. Njih je definisao kao "konstitutivne elemente federacije u sastavu SR Srbije" čime je uspostavio njihovu državnost. Pet republika su postale kvazidržave, a jedna, Srbija, je dobila dve kvazidržave na delovima svoje teritorije - AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Takav ustav je bio tempirana bomba. Njime je počeo proces "parcelizacije" nekadašnje velike multietničke i multikulturalne države, ali on nije okončan disolucijom Jugoslavije. Proces dezitegracije započet donošenjem tog ustava i dalje traje, a pri tome ne mislim samo na to što definitivni status KiM nije rešen. Ideološko značenje ovog akta sugeriše dalje "skupljanje" Srbije - kaže dr Petrov.

Ustav SFRJ iz 1974. bio je tada najduži u svetu, a njegov temelj je bio bizarni aksiom Edvarda Kardelja o "federiranju federacije" iza koga je sakriveno ozakonjivanje stvaranja konfederacije kvazidržava, republika i pokrajina, sa pravom otcepljenja.

Tako je ustavnopravno stvorena mogućnost odvajanja pokrajina od Srbije kao vrhunac procesa započetog ustavnim amandmanima iz 1971. godine. Po Ustavu SFRJ iz 1974. autonomne pokrajine su dobile pravo na sopstvene ustave, na čiju primenu i promenu Srbija nije mogla da utiče. Istovremeno, pokrajine su dobile pravo veta kojim su mogle da zaustave bilo kakvu primenu i promenu Ustava Srbije.

- Nema tu ustavnopravne logike. Jedina logika tog Ustava je bilo odsustvo bilo kakve logike. Srbija je bila neravnopravna ne samo u odnosu na ostale republike - federalne jedinice već i u odnosu na dve "svoje" autonomne pokrajine, takođe federalne jedinice - kaže prof. dr Petrov.

Od donošenja Ustava Srbije iz 1990. koji je ponovo ujedinio njen državno-pravni prostor deo ovdašnjih društvenih elita jezikom Brozovih aparatčika napada Srbe kao rušitelje Jugoslavije. Paradoksalno, srpski narod je optužen jer je aklamacijom tražio ustav koji će sprečiti dezintegraciju Srbije i Jugoslavije po Ustavu iz 1974. godine. Restauratori kulta ličnosti Josipa Broza stvaraju propagandnu sliku SFRJ iz sedamdesetih kao zemlje dembelije, komunističke hipi-komune u kojoj su cvetali mir, ljubav, demokratija i ekonomski prosperitet. Realnost je bila potpuno drugačija: ekonomija je izgubila dah, jugoslovenski identitet je ostao fikcija, hrvatski i albanski separatizam su se otvoreno pokazivali... O stanju demokratije svedoči slučaj 28 profesora i saradnika Pravnog fakulteta u Beogradu, koji su u martu 1971. učestvovali na javnoj raspravi o Nacrtu ustavnih amandmana.

- Treba odmah reći da predložena ustavna promena iz osnova menja karakter dosadašnje državne zajednice jugoslovenskih naroda. Ili tačnije: tom promenom se, u stvari, odbacuje sama ideja jedne takve državne zajednice. Ukoliko nešto još i ostaje od nje, to je samo zato da bismo u sledećoj, takozvanoj drugoj fazi promene imali šta da privedemo kraju. Treba biti načisto s tim da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država. To je činjenica kojoj treba smelo pogledati u oči - izrekao je akademik prof. dr Mihailo Đurić, zbog čega je izbačen sa fakulteta i osuđen na dve godine strogog zatvora.

Prof. dr Stevan Đorđević počinio je još veću jeres, kritikujući amandman koji je predviđao faraonski status, doživotni predsednički mandat za Josipa Broza, kao "politički neopravdan i pravno neodrživ". Rešenja budućeg Ustava iz 1974. kritikovali su i Andrija Gams, Kosta Čavoški, Stevan Vračar, Žika Đorđević, Aleksandar Stojanović, Vojislav Koštunica, Danilo Basta... Zbog toga su svi izbačeni sa Pravnog fakulteta a neki i osuđeni na zatvorske kazne. Stručni časopisi sa njihovi izlaganjima su, iako malotiražni, zaplenjeni i uništeni. Represija je izvedena javno i brutalno, kao znak upozorenja Srbiji šta će se desiti onima koji se usude da kritikuju rešenja dezintegracionog ustava.

- Taj ustav, koji je bio idološko-politički akt kreirao je državno uređenje - ako se više i moglo govoriti o zajedničkoj državi - koje je bilo zamišljeno tako da Jugoslavija "umre", imajući u vidu sve snažnije dezintegracione procese, koji su, istini za volju, život ove države pratili od njenih "Versajskih" početaka. Ustav nije toliko moćan da stvori ili sruši državu. Vidovdanski ustav nije stvorio Jugoslaviju. On je proces stvaranja zajedničke države, na koju je Zapad pristao, učinio nedovršenim, bez obzira na kasnije promene državne forme. Ustav SFRJ iz 1974. tako nije ni srušio zajedničku državu. On je bio nužan, ali ne i dovoljan uslov. Spolja, jedan od uslova bio je prestanak potrebe na Zapadu da Jugoslavija kao država, u bilo kom obliku, postoji. Iznutra, ekonomska kriza i kriza jugoslovenskog kulturnog i političkog identita, koji je ostao nedovršen. Svi ti faktori u sinergiji, doveli su do raspada Jugoslavije. To da se Jugoslavija raspala, notorna je istorijska činjenica. Ono što je danas važno, to je da se zaustavi proces dalje dezintegracije, da se na njega u nekoj budućnosti stavi tačka - zaključuje prof. dr Petrov.

USTAV UJEDINjENjA 1990.

KRAJEM osamdesetih, kada je raspad Jugoslavije po Ustavu iz 1974. postao očigledan, svako ko je bio zainteresovan za opstanak Srbije podržao je donošenje njenog pravnog akta iz 1990. koji je po rečima prof. dr Ratka Markovića imao "prevashodno zaštitnu funkciju".

- On je u predstojećoj secesiji republika od nekadašnje jugoslovenske federacije trebalo da zaštiti Republiku Srbiju, da dve njene autonomne pokrajine liši elemenata državnosti i da ih čvršće veže za republiku u čijem su sastavu - govorio je profesor, dr Marković.