SUSPENDOVANI JEZIK SAD LUKAVO PODMEĆU: Ne poštuje se odluka Ustavnog suda o stavljanju van snage zakona o rodnoj osetljivosti u govoru
IAKO je Ustavni sud Srbije još 28. juna stavio van snage Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kojim je propisana upotreba rodno osetljivog jezika, mnoge institucije, među kojima su i pojedina ministarstva u Vladi Srbije, i dalje koriste izraze koji su "proizvod" jezičkog inženjeringa i nisu deo srpskog standardnog jezika.
Foto: Arhiva Novosti
To znači, kažu lingvisti, da oni ne poštuju odluku najviše sudske instance u zemlji i stav svoje vlade koja je potvrdila da do donošenja končane odluke Ustavnog suda obustavlja izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba pomenutog zakona.
Kršenjem odredbe Ustavnog suda bavio se i Odbor za standardizaciju srpskog jezika koji je analizirao dostupne materijale i zaključio da se, uprkos odluci suda, rodno osetljiv jezik i dalje upotrebljava. Kao primere naveo je akta pojedinih ministarstava, među kojima je resor za ljudska i manjinska prava koji u svojim dopisima upotrebljava imenice ženskog roda koje nisu u skladu sa standardnim srpskim jezikom: načelnica, izvršna direktorka, koordinatorka, profesorka, članica... Takođe, članovi odbora ukazuju da sličnih primera ima i u dokumentima Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, gde je jedna komisija u dopisima koristila rodno osetljiv jezik, što nije srpski standardni jezik, već ideološko nasilje nad njim.
Rečnik i enciklopedija još na čekanju
U advokatskoj kancelariji Radić pitaju i da li Vlada ima nameru da krene u izradu Rečnika srpskog jezika, Srpske enciklopedije i elektonske verzije Rečnika srpskog jezika.
- Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema ova kapitalna dela, a zakon kojim je predviđena izrada ovih dela usvojen je još 2005 - kaže Milenko Radić. - On je odmah stupio na snagu, obezbeđena su budžetska sredstva koja su ko zna gde potrošena, a da nijedna reč u tom rečniku nije napisana.
- Postavlja se pitanje čije to zakone oni sprovode ako ne sprovode odluke najviše sudske instance u zemlji i stav svoje vlade prema njoj? Provode li naloge ideoloških organizacija - pita Sreto Tanasić, predsednik ovog odbora.
On upozorava da je pogrešno očekivanje da će nasilnim nametanjem tzv. rodno osetljivog jezika to "zatečeno stanje na terenu" postati norma.
- Da li će nešto iz jezičke upotrebe ući u standardni jezik ne zavisi od toga koliko se često čuje, već od toga da li je u skladu sa unutrašnjom strukturom srpskog standardnog jezika - kaže ovaj lingvista. - Našu kulturu ne obavezuje, niti sme da je obavezuje, ono što su pojedinci usvojili iz priručnika i na seminarima za urodnjavanje jezika i to sada primenjuju u nekim medijima i državnim aktima.
Odbor za standardizaciju podsetio je da je primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti rešenjem Ustavnog suda obustavljena do donošenja konačne odluke o njemu i pozvao sve da u svom poslu koriste srpski standardni jezik kako je on propisan njegovim instrumentima - gramatikama, rečnicima i pravopisom.
- Ovo je posebno važno za sredstva informisanja i sve državne institucije uključujući i one iz domena obrazovanja i vaspitanja - navode u odboru.
Inače, Ustavni sud je odluku o stavljanju van snage članova ovog zakon do konačnog rešenja doneo uz obrazloženje da je sudu podneseno osam inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona, a da je u aprilu inicijativu podneo i zaštitnik građana.
Advokatska kancelarija Radić, koja je prva zatražila od suda da oceni ustavnost ovog propisa, sada postavlja pitanje i dokle će na sajtu Vlade biti Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika koji je postavljen nakon donošenja ovog zakona. Priručnik je radila grupa autora i naišao je na oštru osudu stručne javnosti.
- Tražili smo u dva navrata da ga skinu sa sajta - kaže nam advokat Milenko Radić. - Nikada pa ni 2019. godine nije postojao pravni osnov da se na sajtu Vlade u cilju preporuke fizičkim i pravnim licima postavlja privatna publikacija sa rečima i izrazima nepostojećeg jezika koji osporava stručna javnost. Tu situaciju posebno je teško razumeti nakon odluke Ustavnog suda od 28. juna kada je sud osporio ustavnost Zakona. Zanima nas da li će taj priručnik ostati i dalje na sajtu Vlade.