U SRBIJI REKORDNIH 1.927 GNEZDA BELIH RODA: Popisivači izbrojali 4.374 mladunca dugonogih ptica

Ideja o popisu belih roda, usaglašenom na međunarodnom nivou, javila se davne 1934. godine, i od tada, popis se obavlja na svakih deset godina, u više od 30 zemalja Evrope, Azije i Afrike, a koordinator je NABU (Naturschutzbund Deutschland), ornitološka organizacija iz nemačke. Pre nego što se DZPPS pridružio ovom popisu, bele rode su brojane u Srbiji, najpre samo u Vojvodini, počev od 1957. godine.

Ove godine zabeleženo je rekordnih 1.927 gnezda, od čega se 1.137 nalazi na teritoriji Vojvodine, a južno od Save i Dunava 790. Od ukupnog broja, aktivno je je bilo 1.597 gnezdo, a 202 su bila prazna. U 40 gnezda su primećeme samo po jedna ili dve odrasle jedinke bez mladunaca, a za njih 88 se nije moglo potvrditi prisustvo mladunaca.

Ipak, kako navode u DZPPS, najčešća scena jesu gnezda sa jednim ili oba roditelja koji stoje iznad grupe mladunaca čije glave samo vire. Ukupno je izbrojano 4.378 mladunaca! Međutim, kada je reč o mladuncima, moraju se uzeti u obzir moguća stradanja usled ektremnih vremenskih prilika. Iako roditelji kupaju mladunce vodom iz kljuna ili im prave zastor sopstvenim krilima i telom, gnezda roda su bez zaklona pa je jedan broj mladunaca stradao usled visokih temperatura, suše, jakih vetrova i grada.

- Potamišje je područje koje se izdvojilo po brojnosti belih roda i potvrdilo kakvi su su im ekološki uslovi potrebni: blizina reka, kanala, plavnih područja i prostranih pašnjaka na nkojima pronalaze dovoljno ribe, sitnih glodara, vodozemaca i insekata kojima se hrabe – izjavila je Kristina Milošević, ornitolog DZPPS i koordinatorka popisa. - najveća iznenađenja ovog popisa su sela Vražogrnci, Veliki Izvor i Grljan u opštini Zakečar, gde su izbrojana 64 gnezda. Svojevrsna senzacija je i selo Donje Međurovo u niškoj opštini Palilula koje je pre 10 godina imalo svega pet, a ovoga puta čak 25 aktivnih gnezda.

Najviše gnezda, ipak, zabeleženo je na teritoriji Grada Novog Sada, čak 49, od čega je 47 u koloniji belih roda na stubovima nezavršenog objekta na Klisi. Po broju aktivnih gnezda slede Aradac (36), Čenta (34), Kovfilj (36), Sakule (32), Perlez (31), Botoš (25), Uzdin (26), Donje Međurovo (25), Orlovat (22), Idvor (26). U banatskom tarašu koji je 2015. godine sa 47 gnezda proglašen za Evropsko selo roda, zabeležen je pad brojnosti aktivnih gnezda, pa ih je ove godine bilo 29, auzroci tome mogu se tražiti u promeni okolnog staništa i stradanju roda od posledica strujnoig udara.

Kada je reč o objektima za izgradnju gnezda, u 1.043 slučaja rode su odabrale električne stubove, a 220 gnezda je bilo na stubovima u namenski postavljenim platformama, odnosno u bezbednim gnezdima. Na dimnjacima je zabeleženo 335 gnezda, na drugim delovima krova ih je bilo 133, na drveću 37 i još 159 na različitim objektima poput spomenika, trafo-sztanica, viskonaponskih električnih stubova. Ovakvi podaci postaju još zanmljiviji kada se uporede sa starijima:na teritoriji Vojvodine 1979. od više od 1.500 gnezda, nijedno se nije nalazilo na električnom stubu, dok ih je čak 853 bilo izgrađeno na stogovima i balama slame. Ove godine nije zabeleženo nijednog gnezdo takvog tipa.

Kroz razgovor sa meštanima tokom popisa, potvrđeno je da su bele rode najčešće pozitivno vrednovane ptice, da ako i ne donose sreću, raduju ljude u čijoj bloizini žive. Mnogi posmatraju rode, beležedatum njihovog dolaska i odlaska, broj mladunaca, pružaju im pomoć u slučaju povrede ili im svojevoljno, udruženim snagama, prave i postavljaju platforme za gnežđenje.

Neka gnezda su se izdvojila, jedno je na vrhu četinara gde ga i najblaži vetar poljulja, jedno je na zvoniku tik uz zvono. U Kovilju je, na presečenom hrastu, zabeleženo jedno od najstarihjih gnezda na Balkanu čija se starost procenjuje na više od 100 godina. U Novom Slankamenu je privremeno obustavljeno rušenje objekta, upravo zbog gnezda koje su nalazi godinama. Jedan par roda u Valjevu odlučio je da svoje gnezdo postavi na kranu koji se ne koristi većduže vreme, a nakon nepunih mesec dana, još jedan par im se pridružio, napravio gnezdo i uspešno odnegovao mlade, na drugom kraju krana.

VEZALE SE ZA ČOVEKA

BELE rode su u velikoj meri svoj život vezale za čoveka, pa svoja velika gnezda gotovo isključivo grade u naseljenim mestima. Lako su uočljive i prepoznatljive pa ih mogu popisivati i građani. Na osnovu praćenja populacije belih roda mogu se ustanoviti opšte stanje i promene u životnoj sredini što kasnije doprinosi efikasnijim naporima za očuvanje kako roda i njihovih staništa, tako i naše životne sredine.