VLADO ŠOFER JE ODREĐEN DA PUCA: Dogovor u rimskom hotelu "Kontinental" o ubistvu kralja Aleksandra

Svi su bili u iščekivanju da li će ova misija Aleksandra Karađorđevića doneti nešto novo u postojećem poretku na Starom kontinentu.

Pored diplomatskih i obaveštajnih krugova velikih sila, ove Aleksandrove aktivnosti pratile su i ekstremne emigrantske političke organizacije. Čim su, početkom avgusta 1934, jugoslovenska i evropska štampa počele da objavljuju detalje o ovim posetama, u rimskom hotelu "Kontintental", na inicijativu ustaškog poglavnika, sastali su se Ante Pavelić i šef raspuštene VMRO, Vančo Mihajlov. Posle neuspešnog atentata u Zagrebu, sredinom decembra 1933, videli su novu šansu da likvidiraju kralja Aleksandra.

Tog dana zapravo su započele pripreme za atentat. Vančo Mihajlov je bio izričit da se u Sofiji ništa ne preduzima zbog teškog položaja njegovih sledbenika u Bugarskoj i mogućnosti da nehotice bude ubijen i kralj Boris, ali i zbog mogućnosti da bi atentat u Sofiji mogao dovesti do objave rata protiv Bugarske. Zato je dogovor pao da se atentat izvrši u Francuskoj.

Na ovom tajnom sastanku, ne bez razloga, prisustvovao je i Erkole Konti, generalni sekretar Italijanske političke policije, koji je, po svemu sudeći, predočio i sve detalje zvaničnog programa kraljevog boravka u Francuskoj, do kojih je došla italijanska obaveštajna služba. Videćemo nešto docnije da su u ovu operaciju bili umešani agenti sovjetske, nemačke i najverovatnije francuske tajne službe. On je predočio i procenu da bi atentat u Marselju ili u Parizu izazvao veće međunarodne potrese nego ako bi se to desilo Sofiji. U operativnom smislu, na ovom zavereničkom skupu, glavnu reč je vodio Vančo Mihajlov.

STALOŽEN, HLADNOKRVAN, omalen, prerano oćelavio, koštunjav, sa predugačkim rukama, odmah je predložio: "Daću vam Vladu šofera! Bez njega nema ništa... Samo Vlada može koga hoćete da smakne, čak i rođenog oca! Vlada šofer je bio Veličko Dimitrov Kerin, bugarski državljanin, poznat kao terorista koji je izvršavao smrtne kazne. Na listi zlodela imao je i ubistva dvojice bugarskih narodnih poslanika. Koristio je mnogo lažnih imena: Vlado šofer, Rudolf Suk, Vladimir Dimitrov, Georgi Stojanov, Vlado Georgijev Černozemski, Veličko Stojanov... Pavelić i Konti su jednoglasno prihvatili da on bude jedan od atentatora.

Pavelić i Mihajlov su se dogovorili da pripreme više grupa atentatora. Prva grupa je trebalo da pokuša da izvrši atentat odmah po kraljevom dolasku u Marselj. U slučaju da ona ne obavi zadatak, druga je trebalo da pokuša ubistvo bombom u pogodnom trenutku.

Treća grupa je bila pripremljena za delovanje u Parizu. Ako bi se desilo da nijedna od tri grupe ne uspe da ubije kralja, bila je pripremljena i četvrta grupa za delovanje u Engleskoj koju je kralj, posle zvaničnog boravka u Francuskoj, nameravao da inkognito poseti, kako bi se susreo sa sinom, prestolonaslednikom Petrom, koji je pohađao koledž u Saseksu.

Početkom septembra, u Bolonji se sastaje glavni ustaški štab. Pavelić odlučuje da organizator ubistva jugoslovenskog kralja bude Eugen Dido Kvaternik, sin Slavka Kvaternika, bivšeg austrougarskog potpukovnika, koji će 10. aprila 1941. proglasiti Nezavisnu Državu Hrvatsku. Tako će budući šef tajne političke policije NDH, zloglasne "Ustaške nadzorne službe" zapravo biti ličnost koja je kreirala atentat u Marselju, a ne Ante Pavelić.

* * * * * * * * * * *

Budući šef tajne policije NDH bio je kreator atentata

EUGEN DIDO KVATERNIK, student, bliski Pavelićev saradnik, bio je sin Slavka Kvaternika, bivšeg austrougarskog oficira, koji će 10. aprila 1941. biti, kao što rekosmo, "počašćen" da proglasi obrazovanje tzv. NDH. Zbog učešća u jednoj ustaškoj akciji u Zagrebu 8. aprila: rušenja zgrade policijske stanice, Eugen je pobegao iz zemlje i privremeno se nastanio u Berlinu. Njegova spretnost i mladost bili su odlučujući da ga Pavelić izabere za rukovodioca čitave akcije izvršenja atentata.

Dido Kvaternik odlučio je da za ovu operaciju iz "Glavnog ustaškog stožera" izabere samo dvojicu saradnika - Miju Bzika i Antu Godinu. Sve ostale je eliminisao.

Njih trojica su odlučili da poglavnikova uloga u atentatu bude ta da izda punomoćje i pismenu naredbu atentatorima, a njima i formalno odobri da odluče ko će biti izvršioci ubistva jugoslovenskog suverena.

Posle obimne pripreme i provere petnaest najuspešnijih terorista, čija je odanost ustaškom pokretu prethodno bila dokazana, Dido Kvaternik bira trojicu atenatora, koji će se pridružiti već tipovanom Veličku Kerinu. To su bili Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil.

Pospišil je bio u Jugoslaviji osuđen na smrt u odsustvu zbog ubistva novinara Tonija Šlegela u Zagrebu. Likvidirao je i trojicu ustaša "kolebljivaca", izvan zemlje, među njima i tada jedinog ustašu-muslimana Hasana Huskića. Mijo Kralj je u svom bilansu imao ubistvo jednog jugoslovenskog policijskog agenta i dvojice svojih istomišljenika koji su pali u nemilost komandanta ustaškog logora u Mađarskoj. Preporuka i garancija dr Ivana Jelića izgleda da je bila dovoljna Kvaterniku da Ivana Rajića uvrsti u red atentatora.

NIJEDAN OD PRIPADNKA terorističkih grupa, nije bio upoznat sa vremenom i mestom atentata, osim četvrtog, Andrije Artukovića koga je Kvaternik poslao u London.

Mijo Bzik, sekretar Centrale u Bolonji, imao je zadatak da otputuje u logor Janka Pusta i potencijalnim atentatorima pokaže dve Pavelićeve naredbe koje su bile sličnog sadržaja: "Bez raspravljanja slijedite zapovjesti donosioca ove moje naredbe - Poglavnik dr Ante Pavelić."

Ante Godina, koji je, kako smo to već videli poduže bio na vezi sa obaveštajcem Vladetom Milićevićem, imao je dve obaveze: da pripremi seriju lažnih pasoša i da prebaci oružje za atentat, najpre u Švajcarsku, a potom u Francusku. Poduhvat "Listopad" je mogao da počne.

Ono šgo je Bzik nosio sa sobom u džepu, naredbe Ante Pavelića, predvodnika ustaške ekstremne organizacije, iz kojih su se jasno videle namere o ubistvu jugoslovenskog suverena, Vladeta Milićević je imao u svojim rukama. Sa kopijama tih naredbi Vladeta Milićević dolazi da referiše ministru policije Živojinu Laziću. Prethodno je javio Beogradu - da ustaše i vmroovci neće pokušati da ubiju kralja Aleksandra dok bude gost bugarskog kralja Borisa u Sofiji. Pripremaju se da to pokušaju prilikom posete Francuskoj.

USTAŠE POD STALNOM PRISMOTROM

VLADETA Milićević je rođen 21. maja 1898. godine u selu Samaila, u okolini Čačka. Za vreme Prvog svetskog rata školovao se u Francuskoj. Po završetku rata, zapošljava se u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Od 1927. bio je stalni jugoslovenski predstavnik u Interpolu. Milićević je 12 godina pratio aktivnost ustaša širom Evrope. Od 1937. do izbijanja rata biće na specijalnoj dužnosti u ambasadi u Rimu. U toku Drugog svetskog rata jedno vreme vršio je dužnost ministra unutrašnjih poslova i pravde u izbegličkoj vladi.

U poratnom periodu 10 godina bio je sekretar kralj Petra II. U zemlju se vraća 1966, tri godine pre smrti. Dobro obavešteni krugovi tvrde da se vratio sa "tri stotine kila papira", odnosno dokumenata o ustašama, kralju i srpskoj političkoj emigraciji.