OPASNA CENZURA KROZ POLITIČKU KOREKTNOST: Prof. dr LJubiša Despotović o moćnoj propagandnoj medijskoj mašineriji "kolektivnog Zapada"

UREĐIVAČKI kolegijum "Njujork Tajmsa" prošle nedelje dao je javnu i jednoglasnu podršku predsedničkom kandidatu Kamali Haris, dodajući da se ne može zamisliti "nedostojnija osoba" na čelu SAD od njenog protivkandidata Donalda Trampa. Urednici glasila sa globalnim uticajem su prejudicirali i da Tramp "neće prihvatiti poraz" i da će ponovo izazvati "napad na političke neprijatelje". Nevidljivi podtekst ovakve "prognoze" sugeriše da bi Tramp trebalo da bude eliminisan iz predsedničke trke, jer će pobedio ili izgubio, samo praviti probleme.

Poznata medijska kuća tako se javno deklarisala kao propagandna, što isključuje objektivnost. S druge strane, SAD putem istih kanala širi uverenje da su američki mediji najobjektivniji na svetu, naravno, ako slede politiku Vašingtona. Za razliku od ruskih medija koje je, ako rade u interesu Moskve, legitimno globalno zabraniti. Ima i srednjih rešenja, kao u slučaju medijske kuće čiji rad Izrael zabranjuje u Gazi "zbog podrške islamistima", ali je ista medijska politika za Zapad vrlo prihvatljiva na Balkanu.

Starovremskim novinarima, učenim da je novinarstvo prenošenje informacija sugeriše se da slede Džulijana Asanža. On je prošle nedelje objasnio kako je posle dugogogodišnje robije pušten na slobodu: pred američkim sudom je priznao da je kriv jer je "tražio, dobijao i objavljivao informacije".

- Moć hegemonističkog diskursa plasiranog preko medija je u tome što ga nekritički prihvata veliki deo javnosti usvajajući ponuđene sadržaje kao deo navodnog univerzalnog korpusa informacija. I sve to bez imalo potrebe za izgradnju kritičke distance kod većine građana, tretiranih kao konzumenata. Svaka slobodna ili kritički intonirana informacija ili sadržaj, ako se i kojim slučajem pojavi u javnosti ide na teret lične profesionalne hrabrosti ali i pravno-krivične odgovornosti autora. Takvih slučajeva je bilo na pretek a najpoznatiji su golgota Asanža i Snoudena. Posle dugotrajne izolacije i maltretmana i sam Asanž se pomirio sa sudbinom i trampio svoje sužanjstvo za kakav - takav privid slobode - kaže prof. dr Ljubiša Despotović, naučni savetnik i predsednik Naučnog veća u Institutu za političke studije, član predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i redovni član Matice srpske.

On je fokusiran na geopolitiku medija koja se bavi proučavanjem umreženih političkih stvarnosti i ideja, nastalih integrisanjem interneta, brojnih digitalnih platformi i tradicionalnih medija.

- Globalno društvo je u epohalnom preobražaju iz monopolarnog u multipolarni svetski poredak, praćen masovno indukovanom propagandom. Vladati nekim društvom moguće je samo ako upravljate informacijama i pojmovima, namećući tako planirane predstave, narative i činjenice, dajući im smisao u skladu sa ciljevima i interesima koje želite da ostvarite.Generalni stav urednika zapadnih atlantističkih medija je u takvom kontekstu da sve vesti i informacije koje njima ogovaraju ne proveravaju, nego je njihovna osnovna dužnost kako oni smatraju da izvrše njihovu što bržu difuziju i distribuciju ka krajnjim konzumentima. Taj stav se podrazumeva i za informacije ili činjenice koje su potpuno izmišljene ili falsifikovane, ako one svojom formom i sadržajem podržavaju političke stavove njihovih formalnih i neformalnih vlasnika - kaže prof. dr Despotović.

Nove komunikacione tehnologije su, naizgled, ostvarile predviđanje o "globalnom selu" u kome svaki pojedinac na planeti pokrivenoj internet mrežom može u svakom trenutku da sazna šta se dešava bilo gde. Međutim, u rastućem svemiru kanala, sajtova i društvenih mreža malo je neprerađenih informacija, koje korisniku daju mogućnost da slobodno rasuđuje i odlučuje. Konzument se uvlači u transcedentni, onostrani, svet izvan iskustva i razuma, gde ga čekaju "informativne prerađevine".

- Moć medija je takva da svoju mobilizatorsku funkciju pristanka na postojeće odnose nameće kroz kodirane javne diskurse kao glavnu posredničku kariku, bez ostavljanja i najmanjeg prostora za njihovo osporavanje ili javnu debatu. Dezinformacije se ne nalaze samo na veb-lokacijama ili klasičnom menadžeru veb-informacija na internetu, već prate građane duž svih platformi koje koriste, uglavnom na mobilnim uređajima. Reč je procesu takozvanog sažimanja geografskog prostora, koji se transcendira putem medija i interneta, a preko mrežnog aktivizma zgušnjava se i približava širokom broju učesnika. Medijska propaganda u tom kontekstu predstavlja plansku aktivnost na oblikovanju i širenju, prevashodno političkih, kulturnih i vrednosnih sadržaja spakovanih u određene javne diskurse. Svedoci smo mnogih primera pokušaja destabilizacija država i rušenja vlasti kodiranih kroz manipulativne pojmove "plišanih ili ružičastih revolucija" - kaže prof. dr Despotović.

Svrha takve propagande je pridobijanje ljudi i njihove podrške za političke subjekte i sadržaje koje oni nude, a ceo komunikološki postupak je mopopolizovan.

- Iza svega je stajala i stoji skrivena struktura hijerarhije hegemonizma na čijem vrhu su elite koje globalizuju svet. Ispod njih su političke elite kao njihova transmisija, zatim vazalne medijske, akademske i kulturne elite, birokratski aparat vlasti, a na dnu piramide su kao krajnji konzumenti kooperativne izmanipulisane mase. Iza maske političke korektnosti vrši se u tišini u zastrašujućim razmerama, društvena i politička cenzura svega u javnom diskursu i medijima što nije po merilima i standardima globalnih elita kao jasan dokaz njihove sveukupne moći. Reč je o formiranju novog informacionog i komunikacionog poretka, kao podsistema ukupnog poretka moći koji se gradi - ukazuje prof dr Despotović.

On naglašava se na nivou država stvaraju "mikromnenja" prilagođena lokalnim specifičnostima, ali tako da budu sinhronizovana sa interesima globalnih vladara.

- Bez obzira o kom prostornom nivou da se radi, od globalnog, regionalnog do lokalnog, sve je sinhronizovano i namenjeno istim ciljevima. Čuvari medijskih kapija su, najpre, u ime države, a zatim i korporativnog kapitala odlučivali ko i šta može biti prisutno u javnosti, a šta i ko ne sme. Takozvani slučaj Tramp ovo na vrlo jasan način pokazuje i dokazuje. Njemu je brutalno sprečen pristup određenim medijima, društvenim mrežama i internet platformama još dok je bio predsednik SAD, a to se ponavlja i u toku aktuelne predsedničke kampanje, "začinjeno" višestrukim pokušajima čak i fizičke likvidicije. Ako se to dešavalo i dešava takvom profilu visokih javnih ličnosti, šta da u tom manipulativnom kontekstu očekuju "obični" poslenici medija ili njihovi pasivni konzumenti - zaključuje prof. dr Despotović.

PRIMENA DOKTRINE ŠOKA

JEDNA od bazičnih uloga manipulativnih medija je indukovanje socijalnih strahova kod građana, ukazuje prof. dr Despotović:

- Stoga su mediji neumorno, iz dana u dan zatrpavali i zastrašivali svoje konzumente mnoštvom informacija o nadolazećim važnim događajima: oružani sukobi, terorističke akcije, "prirodne" nepogode, klimatskke promene, prenaseljenost,ekonomske i finansijske krize i slično. Iza paravana socijalno indukovanih strahova, koji blokiraju percepciju građana, po "doktrini šoka" ubrzano se vrše i ostali maligni procesi alokacije finansijskih resursa i drugih društvenih vrednosti iz budžeta država, koji se pak prevashodno pune iz džepova građana kao poreskih obveznika i prebacuju na račune bogatih globalnih struktura moći.