VEĆA ZVEZDA I ZASTAVA: Evo koje ordenje i medalje dodeljuje Srbija i kako će, posle najavljenih promena, da izgledaju (FOTO)

To je predviđeno Uredbom o statutima ordena i medalja, koju je Vlada usvojila prošle nedelje. Recimo, kraci zvezde na Ordenu Srbije biće duži za četiri milimetra, dok će prečnik zvezde na Sretenjskom ordenu ili Karađorđevoj zvezdi biti 92 milimetra, umesto 85.

Neki elementi insignija biće, pak, manji, kao npr. prečnik zvezde na Ordenu srpske zastave, koji je manji za četiri milimetra, ali će imati veći lovorov venac i dužu srpsku zastavu. Takođe, u medaljonu na Karađorđevoj zvezdi sada se nalazi mali grb Srbije umesto velikog, dimenzija 15 puta devet milimetara, umesto osamnaest i po sa 11.

Država Srbija ima šest ordena i tri medalje i po tome spada u zemlju sa manjim brojem odličja koje dodeljuje država. U pitanju su Orden Republike Srbije prvog i drugog stepena, kao i trostepeni: Orden srpske zastave, Orden Karađorđeve zvezde, Sretenjski orden, Orden belog orla sa mačevima i Orden zasluga za odbranu i bezbednost. Od medalja imamo zlatnu i srebrnu Medalju za hrabrost "Miloš Obilić", Medalju za zasluge i Medalju za revnosnu službu. Ordenje i medalje izrađuje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider.

Prema rečima našeg poznatog arhitekte, heraldičara i falerističara (nauka o odlikovanjima) Dragomira Acovića, kada su u pitanju odličja Srbija se obično poredi sa Francuskom.

- Francuzi su nekada imali mnogo ordena, da bi ih u vreme De Gola sveli na dva. Jedan od njih se više ne dodeljuje, jer je bio vezan za zasluge u Drugom svetskom ratu, dok je drugi Legija časti. I dalje imaju mnoštvo ministarskih ordenja, od kojih se neki tretiraju kao državni, kao što je Orden zasluga u kulturi.

Inače, u istoriji postoje samo dva bračna para koja su dobila Legiju časti. To su Marija i Pjer Kiri, kao i srpski lekari, francuski đaci, dr Aleksandar Kostić, histolog, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta, i njegova supruga Smilja Joksić Kostić, pedijatar, zaslužna za primenu Be-Se-Že vakcine, inače roditelji kompozitora Vojislava Vokija Kostića.

- Prema zakonu iz 1998. Srbija je imala dosta ordenja, među kojima su Teslin, Njegošev i drugi, ali su ukinuti 2008. - kaže Acović. - Neki predsednici su voleli da dodeljuju insignije, a drugi nisu.

Npr. Boris Tadić je dodelio samo jedan Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena - Novaku Đokoviću. Vojislav Koštunica nikada nije preuzeo Orden Srbije, mada mu je pripadao. Pikanterija je i da je do 2008. Orden Nemanje dodeljivan samo sportistima, da bi ga kasnije, posthumno, dobili ubijeni premijer Zoran Đinđić i patrijarh Pavle.

Jedan od najpoznatijih ordena u nekadašnjoj zajedničkoj državi bio je Orden narodnog heroja. Prvi ga je dobio Petar Leković, kamenorezački radnik i borac Druge proleterske brigade, a ukupno se zakitilo 1.322 ljudi. Tito je odlikovan tri puta i jedini je višestruki nosilac. Dobila su ga i 22 strana državljana, među kojima su, prema Acovićevim rečima, i nekadašnji albanski predsednik Enver Hodža i dvojica njegovih saradnika. Oni su ih vratili u vreme sukoba Jugoslavije sa Informbiroom.

- Prvi Ordeni narodnog heroja iskovani su u Moskvi i bili su zlatni. Kada smo mi počeli da ih izrađujemo, bili su od pozlaćene bronze - kaže Acović.

Poslednji je za narodnog heroja proglašen 1991. major JNA Milan Tepić, koji je podigao i sebe u vazduh i razneo zajedno sa vojnim skladištem prilikom napada Zbora narodne garde na kasarnu u Bjelovaru. Sa njim je poginuo vojnik Stojadin Mirković, kasnije odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

Između ostalih, Ordenom Srbije odlikovani su predsednici Vladimir Putin, Fidel Kastro, Si Đinping, Miloš Zeman, Ugo Čavez, pa patrijarh Kiril, Sebastijan Kurc, Milorad Dodik, Viktor Orban... Među dobitnicima Ordena Karađorđeve zvezde su teniser Novak Đoković, violinisti Nemanja Radulović i Stefan Milenković, atletičarka Ivana Španović, nobelovac Peter Handke, slikar Cile Marinković, muzičari Bora Đorđević i Momčilo Bajagić, fudbaler Siniša Mihajlović, glumac Miki Manojlović... Dobitnici Sretenjskog ordena su Noam Čomski, Smilja Avramov, Milorad Ekmečić, Harold Pinter, Remzi Klark, Ivan Klajn, Dobrica Erić, pozorišta, muzeji, instituti, SUBNOR...