Pravovremeno lečenje slabovidosti kod dece uspešno u 98 odsto slučajeva: Dr Aleksandra Radojičić deli ključne savete kako prepoznati probleme

Uz rane preglede, od ključnog značaja je i kontrola vremena koje deca provode ispred ekrana. U eri digitalnih uređaja deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da ih koriste, osim za video-pozive, dok deca uzrasta od dve do četiri godine ne bi smela provoditi više od jednog sata, a predškolci i školarci najviše dva sata dnevno, kaže u intervjuu za novosti.rs dr Aleksandra Radojičić, specijalista dečje oftalmologije u Specijalnoj bolnici za oftalmologiju Klinika Miloš. Dr Radojičić donosi savete u susret Internacionalnom oftalmološkom simpozijumu namenjenom pedijatrijskoj oftalmologiji i strabologiji, koji se održava u Beogradu, 5. oktobra, u organizaciji MediGroup sistema, a koji će okupiti više od 600 eminentnih stručnjaka.

Klinika Miloš postoji više od 25 godina i pionir je u oftalmološkim inovacijama. Kako biste opisali rad i dostignuća vašeg tima i međunarodnu saradnju tokom poslednjih nekoliko godina?

Klinika Miloš postavila je čvrste temelje inovacija u oftalmologiji. Naš tim neprestano raste kroz širenje i kontinuiranu edukaciju, prateći globalne trendove. Sarađujemo sa vodećim svetskim institucijama, poput Wright fondacije, što nam omogućava organizaciju značajnih događaja. Povodom Internacionalnog oftalmološkog simpozijuma, Beograd će posetiti najveći svetski stručnjaci iz ove oblasti, poput dr Kenneth W. Wright-a koji će za naše oftalmologe održati specijalan hirurški kurs. Više stotina kolega iz sveta i regiona koji će prisustvovati simpozijumu dokaz su da je Klinika Miloš kao deo MediGroup sistema izuzetno posvećena razmeni znanja i unapređenju prakse u ovoj oblasti.
 
Rad sa decom zahteva poseban nivo stručnosti, posvećenosti i empatije. Kao dečji oftalmolog, kako balansirate između kliničke preciznosti i potrebe da stvorite sigurno i udobno okruženje za male pacijente koji često osećaju strah ili ne znaju da objasne svoje simptome?

Prilikom prvog susreta sa pacijentom veoma je važno da zadobijemo njegovo poverenje. Mlađem detetu prilazim kao da sam došla da se igram i zabavljam sa njim, a istovremeno već počinjem sa posmatranjem i prikupljanjem potrebnih informacija. Tokom samog pregleda u ordinaciji, dok radim testove, koristim “magične” i “šašave” naočare, prelazimo sa jednog na drugi test kao sa nižeg na viši nivo igrice. Sa starijom decom razgovaram kao sa odraslim osobama, pričamo o našim interesovanjima, njihovoj školi, a tokom samog pregleda im objašnjavam šta sve radimo i zašto nam je to bitno.
 
U kom uzrastu deteta bi roditelji trebalo da obrate pažnju na vid svog deteta, i koji su suptilni simptomi koje je potrebno prepoznati?

Vid deteta na rođenju je skroman i smatra se da iznosi oko pet odsto. U prvim godinama života odvija se razvoj vida i dete već sa tri godine vidi 100 odsto. Roditelji bi trebalo da obrate pažnju da li njihova beba fiksira i prati pogledom prvo majčino lice, a potom i igračke sa kojima se igra, da li detetu oči stoje pravo ili neko oko skreće u jednu stranu. Kada dete malo poraste mogu da vide da li se približava papiru kada crta i boji, knjižici ili televizoru kada ga gleda, kao i da li pri pokušaju da vidi bolje krivi glavu i zauzima neki prinudni položaj.

 
Vid omogućava detetu da istražuje svet. Koji su Vaši saveti roditeljima u pogledu očuvanja vida kod dece u eri digitalnih uređaja?

Sistematski pregledi vida kod dece su ključni. Kod prevremeno rođene dece pregled se preporučuje odmah po rođenju, dok deca sa porodičnom istorijom slabovidosti, razrokosti ili visoke dioptrije treba da obave prvi pregled sa godinu dana. Za svu ostalu decu, preporuka je pregled oko treće godine.
 
Dečija oftalmologija često zahteva multidisciplinarnu saradnju, posebno u složenim slučajevima. Kako izgleda koordinacija između oftalmološkog tima i drugih specijalista u Klinici Miloš i MediGroup sistemu, ali i na međunarodnom nivou?

U okviru MediGroup sistema, koordinacija između dečjeg oftalmološkog tima i drugih specijalista funkcioniše vrlo efikasno. Pedijatri često prvi uočavaju probleme sa vidom kod dece i upućuju ih na dalje preglede, dok fizijatri ispituju slučajeve poput krivljenja glave zbog mogućih očnih oboljenja. U situacijama kada se pojavi akutna razrokost ili duple slike, konsultujemo neurologa kako bismo isključili neurološke uzroke. Takođe, u složenim sindromskim slučajevima sarađujemo sa genetičarima radi dalje dijagnostike, a po potrebi se šalju u inostranstvo na dalja genetska ispitivanja.
 
Međunarodni oftalmološki simpozijum o pedijatrijskoj oftalmologiji i strabologiji, zakazan za 5. oktobar, okupiće svetske stručnjake iz ove oblasti. Koje teme će biti u fokusu i šta ćete posebno istaći u svom izlaganju?

Simpozijum će omogućiti našim lekarima da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u oblasti dečije oftalmologije, razmene iskustva i uspostave saradnju sa vodećim svetskim stručnjacima. Cilj nam je da udruženim snagama rešavamo čak i one najsloženije slučajeve. Kada je reč o mom izlaganju, zajedno sa dr Draganom Đeloševićem, govoriću o funkcionalnoj slabovidosti, najčešćem uzroku smanjenja vida kod dece, koja se može izlečiti u 98 odsto slučajeva ukoliko se otkrije na vreme.

Specijalna bolnica za oftalmologiju Klinika Miloš prepoznata je po vrhunskom stručnom timu koji je više od 25 godina posvećen lečenju, usavršavanju i kontinuiranom uvođenju novih dijagnostičkih i terapijskih procedura. Opremljena je modernim ordinacijama, operacionim salama, biohemijskom laboratorijom, kabinetom za funkcionalnu dijagnostiku, ultrazvuk i terapiju laserima, kao i dnevnom bolnicom. Više informacija potražite na veb-sajtu.