AUSTRIJSKI PROFESOR: U Jadru neće padati sumporne kiše, strahovi oko otvaranja rudnika preterani

Profesor Mihael Tost je šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji. Govoreći u emisiji Demostata o projektu „Jadar“ odgovarao je na pitanja u vezi sa načinom na koji će se realizovati ovaj projekat.

Tost je na pitanje da li tehnologije iskopavanja i prerade rude zaista garantuju očuvanje životne sredine rekao da je uticaj na životnu sredinu neminovan.

On objašnjava, međutim, upotrebom novih tehnologija možemo da ublažimo taj uticaj.

Kada je reč o poverenju u konkretan projekat, zbog kog je javnost u Srbiji zbunjena, Tost preporučuje da se oslonimo na podatke.

Naglašava i da bi se u ovom slučaju pravio podzemni rudnik, na dubini od 400 do 700 metara, što bi smanjilo uticaj na zemljište na površini.

„Voda za piće se neće mešati sa vodom gde se odvijaju rudarske aktivnosti”

Građani sumnjaju i kakve posledice može da ostavi rudarenje, a jedna od najvećih pretnji je zagađenje vode.

Tost pak, smatra da ne bi došlo do mešanja vode za piće i vode koja se nalazi na dubini gde će se odvijati rudarske aktivnosti.

Po pitanju potencijalnih rizika curenja šternih materija, Tost objašnjava da kada se ovakvi projekti planiraju, ne oslanjamo se samo na jedan zaštitni sloj.

- Postoje tri, četiri, pet zaštitnih slojeva koji su predviđeni projektnim rešenjima - kaže.

„Neće padati sumporne kiše”

Profesor Tost govorio je o raširenoj teoriji da zbog projekta „Jadar” dođe do pojave sumpornih kiša.

On objašnjava da, ukoliko bi se tako nešto dogovodilo, baš mnogo toga bi moralo da pođe naopako, te se, kako kaže, usuđuje da tvrdi da se to neće desiti.

Naglašava i da je upotreba sumporne kiseline rasprostranjena, te da nije eksperimentalna primena na projektu „Jadar”.

„Srbija nije jedina”

Brojni aktivisti brinu se zbog realizacije ovog projekta u Srbiji jer veruju da se nigde u Evropi ne otvrajau slični rudnici.

Tost tvrdi da Srbija nije jedina.

- Još jednom bih želeo da naglasim da ako želimo da ostvarimo ciljeve energetske tranzicije, da smanjimo upotrebu fosilnih goriva kako bismo izbegli katastrofalne posledice klimatskih promena, nama će biti potrebne sirovine, u ovom slučaju i iz Srbije ali i iz drugih evropskih zemalja kako bismo postigli taj geopolitički minimum, 10 odsto ili više proizvodnje sa evropskog tla - kaže Tost.

Dodaje i da ukoliko Evropa želi da smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina iz drugih zemaja, posebno Kine, mora da ima više rudarstva, više prerade i više reciklaže unutar svojih granica.

Profesor Tost ma doktorat iz rudarstva i master u oblasti inženjerstva i zaštite životne sredine sa Univerziteta Montan u Leobenu. Poseduje i iskustvo u rudarskoj industriji, a bio je i na čelu Sektora za rudarstvo i metale pri Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (Švajcarska).

(Vreme)