ZLOKOBNA PREDSKAZANJA NA PUTU ZA FRANCUSKU: Misija koja je mogla da promeni geopolitičku sliku Evrope

Plan puta je bio da se dvorskim vozom ide do Kosovske Mitrovice, gde su stigli sutradan oko 8 sati, a da zatim su put nastavili automobilima do luke Zelenika u Boki Kotorskoj, gde ih je čekao razarač "Dubrovnik", kojim je sutradan, 6. oktobra po podne, trebalo da krene za Marselj.

Veče je bilo prohladno, sipi sitna jesenja kiša zapisao je ađutant pukovnik, kasnije general, Milorad Radović. U pratećoj sviti nalaze se dvorska dama Mirka Grujić, ministar dvora Milan Antić, dvorski maršal general Aleksandar Dimitrijević, upravnik dvora pukovnik Jovan Pavlović, dvojica ađutanata: pukovnik Milorad Radović i potpukovnik Naumović; ordonansi oficiri: kapetan korvete Grubišić i kapetan prve klase Vukotić.

Na topčiderskoj stanici pre polaska bilo je mirno, bez gužve i bez uobičajenih protokolarnih detalja prilikom ispraćaja suverena. Ispraćaju prisustvuje predsednik vlade Nikola Uzunović. Ali nijedan ministar iz njegovog kabineta. Iz države koja će jugoslovenskog kralja primiti kao zvaničnog gosta, prisutan je otpravnik poslova Francuskog poslanstva, gospodin Knobel. Poslanik (ambasador) Pol-Emil Nažijar već je u Parizu da, kao što je red, pripremi što svečaniji i što bezbedniji doček.

Po svedočenju dvorske dame Mirke Grujić, kralj Aleksandar je pre izlaska na peron, ušao u kancelariju šefa dvorske stanice, da se sa njim pozdravi. Dok se rukovao, sa zida kancelarije, privatni sat šefa stanice, sa mehaničkom ptičicom-kukavicom, otkucao je tačno 23.00 časova. Jedanaest puta se čulo "ku-ku". Da li je to bio prvi loš predznak uoči putovanja Aleksandra Karađorđevića u Francusku koji je mogao da promeni geopolitičku sliku ondašnje Evrope.

DVORSKA KOMPOZICIJA je stigla na peron tačno u 23.00 časova. Polazak je predviđen petnaest minuta kasnije. Pred ulazak u voz, Aleksandar je posvetio desetak minuta francuskom otpravniku poslova, gospodinom Knobelu. Vidljivo je bilo da kralj ispod pazuha drži pregršt ozbiljnih francuskih časopisa i novine. Diplomata iz D`Orseja je odmah u šali zapazio: "Vaše veličanstvo, za put niste izabrali mnogo veselu lektiru?!".

Kralj je, smešeći se, odgovorio: "Ne osećam potrebu za zabavom, ali sam vrlo radostan što idem u Francusku gde ima nekoliko prijatelja". "Ja takvih znam najmanje 42 miliona", odgovorio je gospodin Knobel.

Sutradan, u petak, 8. oktobra oko 8 časova na železničkoj stanici u Kosovskoj Mitrovici, kraljevski par dočekuje vojni komandant mesta i sreski načelnik. Pred stanicom je i kolona od pet luksuznih vozila. Kraljeva ideja je bila da u otvorenom automobilu prođe kroz Crnu Goru, pozdravi narod iz tog kraja i da tim stavi do znanja da je ponosan na lozu svoje majke, ćerke kralja Nikole Petrovića, i što je potomak velikog vladike, pesnika i mislioca Petra Petrovića Njegoša. U prvim kolima su kraljevi ađutanti. U drugim su Aleksandar i Pavle Karađorđević. U trećim Marija i Olga, sa dvorskom damom, gospođicom Mirkom Grujić.

Oko 15 časova dvorska kolona automobila stiže u Podgoricu i bez zadržavanja produžava za Rijeku Crnojevića. Tu su pred starim letnjikovcem crnogorskog kralja Nikole, dvorcem "Leskovac" jugoslovenskog suverena dočekali ban Zetske banovine Mujo Sočica, mitropolit crnogorsko-primorski dr Gavrilo Dožić, komandant Zetske divizije general Maksimović i predsednik cetinjske opštine Zuber. A potom kreću ka Cetinju rešeni da se malo odmore. Nikom od prisutnih nije bilo ni na kraj pameti da pomisli da će ovo biti poslednji rastanak sa Aleksandrovim rodnim mestom.

* * * * * * * * * *

Sudbonosni znak u manastiru Savina

POSLE ZADRŽAVANjA u Budvi, odnosno Miločeru, gde je kraljica svom mužu i Pavlu i Olgi pokazala tek izgrađenu vilu, dva para krenula su ka Zelenici. Već u 19.30 časova, posle kraće vožnje uz obalu, dvorski karavan vozila stigao je u Zeleniku gde su se ukrcali na "Dubrovnik" da tu večeraju i prenoće; uprkos umoru, posle putovanja, kralj je imao duže susrete s predstavnicima Herceg Novog i brodskim oficirima.

Sutradan izjutra, posle osam sati, kralj je prošetao komandnim mostom i pozdravljajući se sa zapovednikom, kapetanom bojnog broda Arminom Pavićem kazao je: "Ovom putovanju je sudbina namenila ulogu da kruniše naše napore u stvari mira i mećunarodne saradnje".

Potom je napustio brod i poželeo da poseti manastir Savinu. Sa njim su krenuli Marija, Pavle, Olga, Mujo Sočica, ban Zetske banovine i mitropolit cetinjski Gavrilo Dožić.

Hteo je po primeru starih kapetana duge plovidbe iz Boke, da poseti manastir, da u njemu upali sveće i da se pomolim Bogu da mu bude na pomoći sve do iskrcavanja. Upalio je četiri sveće, jednu za sebe i po jednu za svakog od svojih sinova. Zaželeo je da vidi i žezlo Svetog Save, zaštitnika Srbije, relikviju koja je vekovima čuvana u manastiru na Savini. Bio je vidno razočaran kad je od arhimandrita saznao da je žezlo dan ranije odneto na izložbu u Kotor.

"Pošto je zapalio sveću, prišao je zvoniku, uzeo uže obema rukama i počeo da zvoni.

Umesto da zvone dobrodošlicu, zvona su zvonila kao da je neko umro. Ova čudna pojava je celu pratnju sledila, i na sve prisutne ostavila težak utisak. Mi smo to naše uzbuđenje sakrili od Kralja da ga ne bi oneraspoložili na njegovom putovanju. Pošto smo ga ispratili do Dubrovnika, gde se ukrcao, ja sam se sa Banom vratio i usput smo u kolima rđavo predviđali Kraljevo putovanje, naročito ovaj sudbonosni slučaj sa mrtvačkim zvonjenjem. Složili smo se da u životu ima često puta sudbonosnih znakova, koje Bog otkriva ljudima, kao što je bio slučaj sa kraljem Aleksandrom u manastiru Savini" - zapisao je mitropolit Dožić u svojim memoarima.

METEOROLOŠKI IZVEŠTAJI su najavljivali nevreme na moru, jak vetar i velike talase.

Sve je upućivalo na to da plovidba neće biti ni malo prijatna. Knez Pavle i gotovo cela pratnja, pokušali su da ubede kralja da odustane od putovanja morem i da krene vozom.

Aleksandar nije hteo o tome uopšte da razgovara.

Odluka da se u posetu Francuskoj ide ratnim brodom imala je pre svega politički smisao. Trebalo je uznemirenoj Evropi, a pre svega Italiji, koja nije krila svoje teritorijalne pretenzije prema Jugoslaviji, pogotovo što se pored njenih obala prolazilo, pokazati da je Kraljevina Jugoslavija i pomorska sila. Da ima ratnu flotu, moćnu pomorsku bazu u Kotorskom zalivu, iz koje može da štiti svoja prava na Jadranu. Ratni brod "Dubrovnik" bio je izgrađen tri godine ranije u Glazgovu. Zapravo je više bio krstarica srednje veličine nego razarač. Sa topovima od 140 mm, skoro 10 godina je bio najbolje naoružan razarač na svetu. Mogao je da razvije brzinu od 37 čvorova, a imao je manevarske sposobnosti jednog razarača. Namena mu je bila da bude na čelu jugoslovenske flote, koja je bila u punom zamahu. Ovim brodom kralj je već išao u misiju mira i oplovio istočni deo Sredozemlja, posetivši Bugarsku, Tursku i Grčku.

Zbog toga odlazak u Francusku vozom nije dolazio u obzir. Uz to, kralj je na molbu savetodavca da odustane od putovanja morem, šeretski rekao: "Šta bi rekli svi brodski oficiri koji su radosni što me vode u Francusku gde će im ukazati počasti naši francuski prijatelji? Treba li da ih lišim odlikovanja kojima se raduju što će ih primiti? Krenuću sutra Dubrovnikom, kako je i predviđeno". Knez Pavle je potom predložio, a kralj potpuno podržao, da kraljica Marija ne bude na brodu i vozom otputuje za Pariz. Kada je odlučeno da kraljicu prati ministar dvora Milan Antić, koji je inače patio od morske bolesti, kralj je dobacio: "Antiću, jeste li sad zadovoljni?"

* * * * * * * * * *

Talasi se poigravaju sa Jugoslovenskom flotilom

BILO JE DESET SATI 6. oktobra 1934. godine, pošto su se neko vreme odmorili u svojim kabinama, posle povratka iz manastira Savina, kralj, kraljica, knez i kneginja izlaze na palubu. Aleksandar je bio vedar. Zagrlio je kraljicu i skinuo je sa leve ruke veliki prsten, od kojeg se inače nije odvajao. Prsten je, prema predanju, pripadao caru Dušanu i služio je kao amajlija, jer je na njemu pisalo na staroslovenskom: "Ko ga nosi, Bog pomozi". Aleksandar ga je, međutim, skinuo, pružio kraljici i nehajno rekao: "Uzmi ovo, smeta mi". Da li je i ovo bilo još jedno zlokobno predskazanje?!

Potom je pružio ruku knezu Pavlu koji mu je kazao:

Do skorog viđenja!

Ko zna? Voleo bih da sam se već vratio! - odgovorio je kralj.

Kraljica Marija je već silazila niz stepenice kada se okrenula i vratila nazad Zaboravila sam da poželim srećan put zapovedniku, rekla je pružajući ruku komandantu Paviću, komodoru (kapetanu bojnog broda na specijalnoj dužnosti) "Dubrovnika", koji je bio pored kralja. I tada je poslednji put videla svog supruga.

Srećan put suverenu poželeli su komandant mornarice, kontraadmiral Polić, vojni komandant Boke Kotorske, general Luković, francuski marinski ataše, kapetan fregate Ruš, predsednik opštine Herceg Novi Ćorović, i još neke zvanice.

Sa Aleksandrom se pozdravljaju ministar dvora Antić i maršal dvora Dimitrijević.

Tačno u 10.40, komodor Pavić daje znak za polazak. Snažni motori zatresli su razarač.

Polazak. Na palubi pored Aleksandra je ministar inostranih poslova Bogoljub Jevtić i kraljev stari sobar Zečević i još poneko iz pratnje.

Dve jugoslovenske podmornice koje su isplovile iz Zelenike dva dana ranije od "Dubrovnika" u pravcu Bizerte, javile su da je kod Malte izuzetno loše more, savetujući da se koristi Mesinski moreuz.

"NOĆ IZMEĐU 8. i 9. OKTOBRA je bila strašna, talasi su bili ogromni i poigravali su se i sa takvom grdosijom kakav je bio jugoslovenski razarač. Niko nije mogao da sklopi oko.

Kralj se nalazio u kabini i slušao radio izveštaje. Bio je zdrav i pokazao se otpornim kao malo ko na lađi. Kraljevska posluga, usled snažnih potresa, veoma teško je obavljala posao. "Kralj je svojim vedrim osmehom ulivao kod svih nas volju i dobro raspoloženje.

Sutradan je ispoljio zabrinutost da li će se stići u Marselj u predviđeno vreme. Kada ga je kapetan Pavić uverio da stižu na vreme, Aleksandar je ostatak vremena proveo sedeći ispred topova", zapisano je u brodskom dnevniku.

Dežurni oficir zapisuje u dnevnik susret s francuskim razaračima, kada će "Dubrovnik" i francuska eskadra zajedno nastaviti put ka Marselju.

"Sunce je 9. oktobra već izašlo i imali smo lepo vreme, usled čega je na lađi nastalo bolje raspoloženje. U 10.30 pre podne na horizontu su se pokazale siluete tri velika francuska razarača, koji su donosili našem vladaru prve pozdrave Francuske. Na milju udaljenosti počeli su, u znak pozdrava, da sipaju paklenu paljbu, a zatim su se okrenuli i pratili s desne strane. Isto tako je bilo sa druga tri razarača, koji su nam izašli u susret u 11.30.

Oko 13 časova spazili smo francusku obalu. Tri eskadrile, ukupno oko 25 hidroaviona, među kojima i bombarderi teške kategorije doleteli su iz Tulona i Marselja i počeli kružiti nad "Dubrovnikom". Kralj je stajao na krmi i sa interesovanjem pratio ove počasti.

Sa tako veličanstvenom pratnjom po vodi i u vazduhu, naš brod je plovio morem brzinom oko 25 morskih milja (preko 46 km). Na prednjem jarbolu vila se zastava Nj. V. Kralja, koju je bura jako istrgala, tako da je krajnji rub, iseckan visio na vetru."Dubrovnik" je plovio direktno prema Marselju", završava brodski zapis.

* * * * * * * * * *

Aleksandar odbija da obuče pancir košulju

U PISMENOM IZVEŠTAJU kapetana korvete, ordonans-oficira Koste Grubičića, nalazimo svedočenje o poslednjim kraljevim trenucima na brodu i njegovo iskrcavanje: "Pre toga još oko 10 časova, izašao je bio na palubu Nj. V. Kralj vedrog i dobrog raspoloženja, izrazivši svoje zadovoljstvo na lepom, sunčanom vremenu".

Potom se vraća u admiralsku kabinu gde je čitao radiografske novinske izveštaje primljene te noći. U drugom uglu, njegov lični poslužitelj spremao je prtljag, slagao admiralsku uniformu u kojoj je kralj trebalo da zakorači u Marselj. Iz kožnog kofera namerno je izvukao pancirnu košulju, od čeličnih pločica, postavljenu tankom čojom sa unutrašnje strane.

Aleksandrova supruga, kraljica Marija, rekla je posilnom, prilikom ispraćaja muža u Zelenici, da po svaku cenu nastoji da kralj u Francuskoj stalno nosi čeličnu košulju, što ga može spasti ako neki atentator pokuša da puca u njega.

"Kraljev momak" se, držeći metalnu zaštitnu košulju u rukama za obe ivice, obratio svom vladaru: Vaše veličanstvo, kraljica je rekla... Kao što je "momak" Zečević docnije ispričao, jugoslovenski monarh je odlučno odbio da obuče tu košulju: Ostavi to, Zeko, ne umire se bez sudnjega dana!

Razarač "Dubrovnik" stiže 9. oktobra, oko 15.30 po zapadnoevropskom, odnosno u 16.40 po jugoslovenskom vremenu. Taj trenutak obeležen je počasnom paljbom sa francuskih brodova i s kopna. Sa "Dubrovnika" je otpozdravljeno sa 21 topovskim plotunom.

Atmosferu, koja u tom trenutku vlada u ovoj francuskoj luci, detaljno opisuje, u svom izveštaju, upravnik Dvora, pukovnik Jovan Pavlović: "Kralj izlazi na palubu u svečanoj admiralskoj uniformi, stavivši na grudi veliku lentu Legije časti, izmučenog lica, neispavan, oslabio, vidno naprežući se da bude raspoložen. Mase barki i čamaca pune naroda opkoljavaju "Dubrovnik", kliču i pozdravljaju Kralja. U tom vremenu, brodu prilazi jedna vedeta (jahta), iz koje izlazi maršal Dvora g. Aleksandar Dimitrijević, penje se na palubu, prilazi Kralju i raportira mu da je sve u redu. Kralj, smejući se pozdravlja se sa maršalom.

ZA MARŠALOM IZLAZI na brod ministar francuske mornarice Pjetri, đeneral Žorž, pridodat na službu Kralju, admiral Dibua Oldehkala i dva mornarska oficira... Vedeta prilazi brodu. Silazimo i ulazimo svi u nju. Normalno, u ovu vedetu mogu u salon stati slobodno 6 ljudi, i najviše trojica napolju, a bilo nas je u njoj svega 16. Bili smo svi zbijeni, i Kralj, i svi mi, osećali smo se vrlo neugodno. Za vreme vožnje na vedeti, veći broj čamaca - pun ljudi - obilazio je oko nas i veselo i iskreno klicali su Kralju."

Jedan detalj koji se desio pre iskrcavanja, koji nije mnogo poznat u javnosti, a koji je mogao da izmeni kraljevu sudbinu, ne spominje se ni u jednom izveštaju službenih lica koji su bili na razaraču sa kraljem. Jugoslovenska obaveštajna služba u Parizu dobila je 9. oktobra pre podne obaveštenje iz Italije da će atentat na kralja biti izvršen u Marselju, da su tamo već upućeni teroristi, a jedna njihova grupa ostala je u Parizu za slučaj da atentat tamo ne uspe. Iz ovog dokumenta se vidi da je tu poruku kralju preneo generalni konzul u Marselju Svetislav Lazarević, neposredno pre iskrcavanja:

Veličanstvo, ne treba da se iskrcavate u Marselju. Dobio sam alarmantna obaveštenja.

Nameravaju da Vas ubiju - rekao je Lazarević.

Kralju je savetovano da odloži iskrcavanje u marseljskoj luci, kako bi se dobilo u vremenu za preduzimanje potrebnih mera za njegovu ličnu bezbednost. Kao izgovor, savetovano je da se navede kraljeva bolest. "Dubrovnik" bi onda produžio prema ratnoj luci Tulon, gde bi se kralj iskrcao i odmah nastavio put za Pariz, a to vreme iskoristilo bi se da se pronađu i pohapse teroristi.

Kralj je to odbio, nije hteo da razočara Luja Bartua, koji ga je čekao. "Uostalom", rekao je, "više nema vremena za povlačenje", a zatim je odlučno dodao: "Ne boji se valjda jedan kralj dvojice probisveta i mangupa."