"BOŠNJAČKI" UVODE NA MALA VRATA: Lingvisti traže od Saveta za srpski jezik da se odredi prema "fenomenu" koji su masovno osudili
SAVET za srpski jezik koji je osnovala Vlada Srbije raspravljaće početkom oktobra o statusu tzv. bošnjačkog jezika u Srbiji, a naročito na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
arhiva
Povod za ovu raspravu je namera bošnjačkih lingvista i članova Bošnjačkog nacionalnog veća da na Katedru za srpsku književnost i jezik uvedu bosansku književnost i jezik, o čemu su "Novosti" pisale.
Profesor dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, kaže nam da je pokušaj da se na mala vrata "bošnjački jezik" uvede na Državni univerzitet u Novom Pazaru mesto srpskog jezika, naišao na osudu mnogih srpskih lingvista.
- Oni apeluju da se povodom ovog lošeg naučnog presedana oglasi i Savet za srpski jezik, i naša je dužnost da reagujemo - kaže prof. Milanović. - Prisvajanje srpske kulturne i jezičke tradicije i njihovo proglašavanje "bošnjačkom" baštinom već je osudio i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, ali to nije naišlo na snažniji odgovor naše države. Nadamo se da će stav Saveta snažnije odjeknuti i u javnosti i u Vladi Srbije. Foto P. Mitić
Osim o ovoj temi, Savet će raspravljati i o zaštiti ćirilice, a nedavne najave ministra kulture Nikole Selakovića da će država preduzeti konkretne mere da zaštiti naše nacionalno pismo, u Savetu ocenjuju kao veoma dobre.
Profesor Milanović tako ističe da je prvi deo te inicijative, vezan za nabavku ćiriličkih tastatura za kompjutere, naišao na opšte odobravanje javnosti.
Muzej ćirilice u Rači
NA sednici Saveta za srpski kao gosti prisustvovaće i predstavnici Udruženja za zaštitu ćirilice "Dobrica Erić".
- Oni na najbolji način doprinose da se ustavna i zakonska određenja koja se odnose na ćirilicu sprovedu u praksu - kaže nam prof. Aleksandar Milanović. - Želimo čuti njihova iskustva i zapažanja i zahvaliti im na ogromnoj energiji koju ulažu u očuvanje ćirilice. Informisaćemo javnost i o stvaranju Muzeja ćirilice u Rači, projektu koji će na najbolji način promovisati vrednost i lepotu ćirilice ne samo najmlađim generacijama.
- Svojevremeno smo na različite manifestacije nosili ćiriličku tastaturu i pokazivali je kao nekakav redak i dragocen eksponat, želeći da ukažemo da je potiskivanju ćirilice pre više decenija doprinosila i nestašica ćiriličkih pisaćih mašina u prodaji - podseća naš sagovornik. - Ta nestašica, naravno, u SFRJ nije bila slučajna. Očuvanje ćirilice mora dobiti i tehnološku podršku, mislim tu i na mobilne telefone, laptope i dr. Smatram da knjige objavljene na ćirilici moraju dobiti barem prednost pri otkupu knjiga od strane Ministarstva kulture budući da knjige objavljene na latinici imaju šire tržište u regionu. Pokazuje se tako da autorov i izdavačev izbor ćirilice predstavlja žrtvu, što je paradoksalno.
Ali, država bi trebalo još dosta toga da učini, a ovaj profesor kao glavni prioritet ističe povećanje broja časova maternjeg jezika u školama.
- Nedopustivo je da budemo država sa praktično najmanjim brojem časova tako važnog predmeta - upozorava ovaj profesor. - Bilo bi jako dobro kada bi srpski jezik i književnost dobio natpredmetni status, kao što je to slučaj u Rusiji. Izuzetno važnim smatram i pitanje očuvanja srpskog jezika i pisma u, nažalost, sve brojnijoj dijaspori. Država za to mora razviti pouzdane mehanizme: obučiti i slati najbolje nastavnike, izraditi posebne štampane i elektronske udžbenike. Konačno, mora se urediti i kultivisati srpski jezik u našim medijima i izdavaštvu, što je jedino moguće kroz uvođenje obaveznih licenciranih lektora. Nestručni lektori, a neretko i izmišljeni tj. fantomski, doprinose urušavanju naše jezičke kulture.
Nezaobilazna tema o kojoj ovo stručno telo raspravlja je status rodno osetljivog jezika i nove strategije da se on nasilno uvede mimo volje građana i srbističke struke.
- Iako je Ustavni sud doneo odluku da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno osetljiv jezik stavi van snage, neprirodni jezički inžinjering nastavlja da se sprovodi drugim sredstvima, i mi želimo i Vladu Srbije i javnost o tome da informišemo - navodi prof. Milanović.