ZATVOR ZA OBUČAVANJE MALOLETNIKA DA PUCA: Za sedam dana počinje javna rasprava o izmenama Krivičnog zakonika i strožijim kaznama

Takođe, biće pooštrene kazne za neka postojeća, poput silovanja ili ubistva. Novine je najavila državna sekretarka Ministarstva pravde Bojana Šćepanović na redovnom godišnjem savetovanju Srpskog udruženja za krivično­pravnu teoriju i praksu, koje je upravo završeno na Zlatiboru.

Kao nova dela protiv javnog reda i mira najavljena su: obučavanje maloletnika za korišćenje vatrenog oružja, nesavesno držanje vatrenog oružja, objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, kao i odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela. Kolike su zatvorske kazne predviđene znaće se po objavljivanju nacrta zakona na sajtu Ministarstva i otpočinjanju javne rasprave.

Anđelko Aćimović, otac Angeline ubijene 3. maja 2023. u OŠ "Vladislav Ribnikar", komentariše da su predložene izmene dobre, ali da će roditelji tokom javne rasprave sugerisati još neke. Recimo, da krivična odgovornost sa 14 bude spuštena na 12 godina i da dvanaestogodišnjaci, ukoliko počine teško krivično delo (teško ubistvo, terorizam i sl.) mogu da odgovaraju kao sada mlađi punoletnici (18 - 21).

- Po aktuelnom KZ, nemoguće je izreći kaznu doživotnog zatvora za osobu mlađu od 21 godine. Tražićemo da se i to promeni kada su u pitanju najteža dela i da osamnaestogodišnjaci mogu da odgovaraju kao odrasli, a ne da neko kao Uroš Blažić za desetostruko ubistvo u Duboni dobije npr. samo 20 godina - kaže Aćimović.

Dodaje da će zahtevati da se uvede krivična odgovornost i za roditelje dece koja počine najteža dela, ukoliko se dokažu propusti u vaspitanju, kao i da se kriminalizuju određena dela koja se čine preko interneta, jer tu postoji velika pravna praznina.

Od kazni čije je pooštravanje najavljeno, izdvajaju se one za silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu sa detetom. Umesto dosadašnje kazne od pet do 12 godina zatvora, kada je u pitanju osnovni oblik dela, odnosno do 15, kad su u pitanju teže posledice ili trudnoća, sada su planirane sankcije pet godina, kao najmanja, odnosno doživotni zatvor, kao najstrožija. Doživotna robija dosad je mogla da bude izrečena samo ako je žrtva dete ili ako je kao posledica krivičnog dela nastupila smrt.

I za krivično delo ubistva najteža sankcija biće doživotni zatvor, koji je dosad bilo moguće izreći samo kada je počinjeno teško ubistvo. Za tzv. "obično", sankcije su sada od pet do 15 godina.

Izmenama KZ predviđa se i proširenje pojma nužne odbrane. Do sada se kao nužna odbrana tretirala samo ona u kojoj je "učinilac odbio istovremeni protivpravni napad", dok će sada to biti i odrbrana u situacijama kada napad neposredno predstoji.

Advokat Jugoslav Tintor, koji je prisustvovao savetovanju na Zlatiboru, kaže da je većinski stav profesora, branilaca i sudija na skupu bio da podizanje minimalne i maksimalne zaprećene kazne ne daje očekivane efekte, odnosno ne smanjuje kriminalitet.

- Jako je bitno da se vodi računa o tome da se u postojećem pravnom sistemu ne napravi disbalans, pa da za dela različite društvene opasnosti ne budu zaprećene iste kazne - naglašava Tintor.

Advokat Viktor Gostiljac smatra da je dobro što se vodi rasprava o ovim pitanjima na stručnim skupovima i dodaje da je vrlo važno da konačnu odluku donese pravnička javnost.

- Pravo uvek mora da prati život i, u tom smislu, podržavam reakciju zakonodavca u pravcu uvođenja novih krivičnih dela u vezi sa obučavanjem maloletnika za rukovanje vatrenim oružjem - kaže Gostiljac. - Međutim, proširivanje kazne doživotnog zatvora na širi broj dela je diskutabilno rešenje, pravno problematično i, u krajnjem ishodu, beskorisno, jer se derogira institut doživotnog zatvora koji, kao najstrožija kazna, mora biti rezervisan samo za najteže oblike najtežih krivičnih dela. Sankcije za krivično delo silovanja i obično ubistvo su i po sadašnjem KZ visoke i dovoljne da postignu generalnu prevenciju.

Kako kaže Gostiljac, učinalac se ne plaši kazne, već otkrivanja i hapšenja.

- Bolji rezultati u radu policije i tužilaštva na otkrivanju i brzom procesuiranju ucinalaca dalo bi bolje rezultate od pooštravanja kazni - konstatuje Gostiljac.