ANALIZA - ŠTA JE PREPORUKA ZA "BRISELSKO CARSTVO": Zašto Crna Gora slovi za "šampiona u Evropskim integracijama"

Obično na polovini, odustaju i zaostaju po krug ili više od ozbiljnih trkača, koji se bore za postolje. Tako je u kraljici sporta, ali u politici je sasvim drugačije. Pogotovo u evropskim integracijama gotovo pa zaboravljenih zemalja Zapadnog Balkana. Nema dana da našim i regionalnim medijima ne prostruji informacija da je Crna Gora najbrža na putu ka "klubu velikih" sa adresom u Briselu i da će upravo "Montenegro" prvi ući u Evropsku uniju.

Iz pozicije naše zemlje koja najviše voli ovu bratsku državu to je odlična vest. Ako mi ne možemo, kome bismo osim braći poželeli da od početka do kraja vode i pobede u trci za punopravan status pomenutog "kluba velikih", kako se do poslednjih ekonomskih, zdravstvenih i ratnih kriza u svetu, zvala ova povlašćena zajednica? Bratski, često naivno verujemo da je ovaj odnos uzajaman i da sa "brda onih" isto i nama žele. Realno velika većina, to iskreno želi!

Ostavljajući po strani "želje i emocije", postavlja se pitanje čime je Crna Gora zaslužila status države koja će prva odavde da se pohvali punopravnim članstvom? Je li ekonomski tigar? Nije! Je li njen turizam rastao, kao srpski, najviše u svetu po stopi od 126 odsto od korone? Nije! Je li od milošte od nas zvana "srpska Sparta" na pragu investicionog rejtinga, kao što to ove jeseni čeka zvanični Beograd? Nije! Da li tamošnji kamen kao naši šljivici i livade privlače godišnje dve trećine ukupnih stranih investicija u ovaj region? Ne privlače! Da li je tamošnja ekonomija treća po privrednom rastu na Starom kontinentu kao naša srpska ove godine? Nije!

Da li su se u Crnoj Gori utrostručile plate za deset godina? Nisu! Da li tamo funkcioniše pravna država? Ne! Da li je u Srbiji ili u Crnoj Gori lažno i iz komšiluka montiran državni udar? U Srbiji nije! U Crnoj Gori - jeste! Da li je na Starom kontinentu postojala država koja je zabranjivala državni posao njenim građanima zbog nacionalne pripadnosti? Jeste! U Crnoj Gori do pre nekoliko godina domicilni Srbin je bio diskriminisan. Nije mogao u državnu službu, čak su mu i odlučivanje o veroispovesti i jeziku osporavali.

Mogu li manjine, čak i njihove posvađane frakcije negde da vrše vlast? Da! U Srbiji! Ali koga briga! Jedino je dobro što više ne stopiraju podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju - od naroda zvanog Đedo, koji je bio poslednja brana između razuma i nerazuma! Zahvaljujući nacionalno relaksiranom etničkom Albancu - Dritanu Abazoviću, taj crkveni "problem" je vovjeki rešen! Potpisan je Temeljni ugovor. I to je jedna od retkih evropskih tekovina, koja je na ovoj možda u Evropi najlepšoj teritoriji urađena.

Ali...

Da li su za ubrzanu briselsku agendu zaslužni medijski natpisi o "zaštićenoj" komunikaciji crnogorskih narko-klanova, koji pokazuju spregu kriminala i vlasti? E, to ne znamo! Možda! Upravo, izgleda kao da je skaj komunikacija svetskih dilera sa policajcima, tužiocima i političarima pozitivna preporuka. Očigledno, to Srbija nije znala, pa da i ona ubrza ka Briselu.

Je li Srbija Karadžićevoj Srpskoj uvela sankcije devedesetih? Jeste! Je li Crna Gora?

Nije! Jesu li Mladićevi tenkovi manevrisali Miloševićevim ili Đukanovićevim gorivom u BiH? Đukanovićevim! I? Ništa! Našem Slobi sudili, Milu, mrzitelju šaha, nisu. Čak su ga tretirali kao državnika!

Pitanje je i da li se sa teritorije Crne Gore pripremala revolucija protiv režima u susednoj zemlji - konkretno Srbiji? Jeste! Srpska opozicija i njena medijska konjica spremala se sa miločerskih plaža za odlučni udar 5. oktobra u Beogradu. Demokratska tekovina, rekli bi neki.

Kako je moguće da se najkooperativniji lider Zapadnog Balkana Milo Đukanović zadužio milijardu evra kod Kineza za auto-put od ničega do nigde? Moguće je! Je li to bio problem? Bio je! Dužničko ropstvo je bila najblaža formulacija. Sve dok nova nomenklatura nije isti iznos pozajmila od Brisela i odjavila Kineze. Onda? Problema nema! Ako duguješ Briselu zanemaruje se ugroženost državnih finansija. To nema veze sa "ropstvom"? Ili se drugačije zove? Boga pitaj!

I ovako bi se moglo unedogled. Ali, može se zaključiti da je našim saveznicima u Briselu miliji raj za švercere cigareta i droge za silovatelje migrantkinja iz Istočne Evrope (Moldavka S. Č.) od regularnih i civilizacijski naprednih država, koje odgovorno ispunjavaju sve svoje međunarodne obaveze.

Na kraju, da niko ne pomisli da u Srbiji neko plače što nas neće kao našu braću. Jasno je nama. Ne mora niko da nam objašnjava. Potvrdu kako funkcioniše Brisel, nedavno nam je objasnio hrvatski istoričar Hrvoje Klasić. Reče da "lijepoj njihovoj" smeta što ih za razliku od Srbije niko od važnih lidera ne posećuje i ni za šta ne pita. Kaže, opredelili su se i koga više briga za njihov stav!

Možda bolje žive, ali su se pozicionirali kao periferija sveta. Treba li to Crnogorcima? Srbima? Stvar je odluke. Mi smo dosad uvek imali slobodarski duh. Nismo hteli ni Otomansko ni Austrougarsko carstvo. Treba li nam briselsko? Videćemo!

Zanimljiv je i za analizu fenomen masovne crnogorske "šjeće Turaka". Svaki razuman istoričar, intelektualac bi se pitao kako Ataturk uopšte obnovi ovu državu i odakle se uopšte Erdogan pojavio? Da ih je bilo k'o Kineza, ne bi ostao kamen na kamenu.

Ispašće da Crna Gora vredi samo zato što se otcepila od Srbije, što je žurila da prizna "nezavisnost" Kosova i Metohije, što je aktivna u rezolucijama o Srebrenici, što je poluga interesa "lidera Evrope" koji poziciju moći grade sa desetak do 15 odsto podrške u svojim domicilnim državama.

Zatvaraju četiri poglavlja

CRNOGORSKI premijer Milojko Spajić (na slici) je juče obelodanio da će njegova država do kraja godine zatvoriti još četiri poglavlja u pregovorima sa EU. Možda nije "šjekao Turaka", ali je "šjekao pasoša". Baš zbog informacije da je vlasnik srpskog pasoša, nije mogao u borbu za predsednika Crne Gore. Putnu ispravu je "išjekao", pa je postao prihvatljiv za dužnost premijera.

Tajna veštačke inteligencije

MOŽDA se razlika između Crne Gore i Srbije na putu ka evropskim integracijama krije i u veštačkoj inteligenciji. Crna Gora je prva država u novijoj civilizaciji u kojoj su majke uspevale ono, što je do pojave ovog hibridnog odlučivanja, bilo nezamislivo. Da sa istim mužem rode dva sina - jednog Srbina, drugog Crnogorca!