"LOVACA" NA LJUDSKE DUŠE NAJVIŠE U VOJVODINI: Sekte danas efikasnije i opasnije deluju preko društvenih mreža

Ipak, preovladava shvatanje da se tim nazivom najčešće označavaju organizacije koje naginju satanizmu i okultizmu. Poslovična tajnovitost takvih grupa dodatno unosi zabune, strahove, pa i zablude u pogledu njihovog delovanja i odnosa građana prema njima.

U svakom slučaju, poznavaoci ove oblasti kažu da je najveći broj ovakvih organizacija prisutan na severu naše zemlje, jer je Vojvodina kao višenacionalna i multikonfesionalna zajednica mnogo otvorenija sredina, pa samim tim više i privlači sektaške grupacije.

Prva satanistička sekta u Srbiji pod nazivom "Crni plamen" svoje delovanje učinila je javnim 1997. godine. Imala je u to vreme znatan broj članova u našoj zemlji, a glavna "filijala" bila im je u Novom Sadu.

Kada je pre deceniju, Robert H. (37) zaklao svog rođaka u Bečeju, svedoci su tvrdili da je on bio sledbenik "Crnog plamena". U to vreme, u najvećem gradu Vojvodine, procenjivalo se da je aktivno oko 60 satanističkih organizacija. Danas je broj sekti i verskih zajednica koje nisu registrovane i koje naginju okultizmu i satanizmu, smatra se, barem dvostruko veći.
Verski analitičar Željko Injac kaže da nije slučajno što je Vojvodina privlačna za sektaške grupe.

- Ovde su protestantske sekte postojale još u vreme Austrougarske, a danas imaju na raspolaganju ogromne finansije, vrbuju ljude i dobro su organizovane - kaže Injac. - U velikoj meri su koristili i okolnost da je SPC bila pola veka na udaru komunizma od kojeg se praktično još oporavlja.

Injac ističe da mnogi zaziru od "misionara" koji po ulicama dele brošure, ali oni ne predstavljaju toliku opasnost koliko sadržaji na internetu kojima neuki i nezreli tinejdžeri lako pristupaju. On upozorava da sektaši sada mnogo efikasnije i opasnije deluju preko društvenih mreža, i tako lakše dopiru do omladine koja je ionako zbunjena odrastanjem u okolnostima urušenog sistema vrednosti.

Da je internet potencijalni izvor opasnosti od sekti, misli i Dragica K. (46), majka dvojice tinejdžera iz Novog Sada.

- Verujem da je najvažnije ono što mi roditelji preduzimamo da naučimo decu. Još dok su bili mlađi išli smo zajedno na liturgiju, pričamo puno i o našoj tradiciji. Nadam se da će to učiniti da moja deca padnu u iskušenja i postanu plen sektaša - kaže Dragica.

Kao pogranična oblast, Subotica i ceo sever Bačke oduvek su bili pogodno tlo za delovanje raznih sekti. Pretpostavlja se da je na ovom području aktivno više od 20 takvih grupacija.
Samo trenutak delio je Subotičanina N. J. da, ne svojom voljom, postane deo takve organizacije. Prema njegovim rečima, to se dešavalo dok je bio u vezi sa jednom doktorkom, koja je, zajedno sa svojom majkom iz Beograda, često govorila protiv pravoslavlja, kao "usput" negodovala što ovaj čovek ide prijateljima na slave i slavi Božić i Vakrs.

- U vreme kovida, pod izgovorom da ljudima treba pomoć, nekoliko puta me je odvela na sastanke te zajednice. Kasnije me je zvala da im se priključim i nudila novac ako to učinim i ako dovedem još nekoga - svedoči naš sagovornik. - Jedne večeri zamolila me je da je odvezem u jedno selo i dok sam je čekao video sam da se sprema neki ritual. Kadam sam pitao šta je to, dobio sam odgovor da je to obred krštenja i da sam ja sledeći. Okrenuo sam se, ali su pokušali da me spreče da izađem, počeli su da me vređaju, ne znam ni sam kako sam došao do kola i stigao do grada.

Ovaj Subotičanin ispričao je ovo prijatelju, potom i svešteniku, a uskoro su počele da stižu pretnje, pa je sve prijavio policiji i svom advokatu. Analizirao je šta se dogodilo i shvatio da je sve sistemski rađeno, da duže vreme nije bio ni svestan šta se zapravo dešava i da ga je samo privrženost svojoj crkvi izvukla iz tih "kandži".

Nevolje sa sektom iskusio je još jedan Bačvanin, čiji je sin, inače dobar i vaspitan mladić sa visokim ocenama na studijama, počeo da se povlači u sebe, da izbegava život koji inače vode njegovi vršnjaci.

- Kako ne živimo u istom gradu, dugo nisam primetio šta se dešava, dok me njegov drug nije nazvao i izneo svoje sumnje da se priključio nekoj sekti - otvara dušu ovaj čovek. - Saznali smo gde se okupljaju i otišli u to mesto. Kada sam ga povukao napolje krenuli su da me psuju i gađaju, vikali da ga ostavim, jedva smo žive glave izvukli.

Pokušao je da razgovara sa sinom, ali on nije želeo puno da priča. Vodio ga je kasnije u neke manastire, razgovarali su sa duhovnicima, pa se nada da će se sin povratiti.
Što se tiče Banata, tu su ljudi i danas pod utiskom pokušaja ubistva u selu Melenci iz 2018. godine, kada su dve sestre, koje su bile poznate po čudnom ponašanju i za koje se pričalo da imaju nesvakidašnja "verska ubeđenja", nožem napale i izbole komšije i nanele im teške povrede.

Od tog slučaja na području Zrenjanina nije bilo izraženijeg delovanja sekti. Njihovo postojanje niko ne spori, ali se čini da deluju opreznije nego ranije. U ovom kraju bilo je nekih zločina, požara i drugih događaja koje je čaršija vezivala za delovanje sekti, ali istrage nisu mogle da potvrde direktnu vezu tih događaja sa pomenutim organizacijama.

- Postoji niz okolnosti i razloga zašto neko postane član nekog kulta ili sekte i dođe do tzv. preobraćenja, bilo da je reč o osećaju nesklada u trenutnom životnom okruženju, u porodici, među prijateljima, ili "igri" i sklonosti da se dešavanjima pripisuju religijska značenja - ističe sociolog Ankica Dostanić.

Prema njenim rečima, fenomen sekti je veoma složen i raznolik, ali ono što je zajedničko jesta da svaka predlaže svoj put, daje putokaz kroz svoja učenja, zahteva određen stav u odnosu na spoljašnji svet, a opet svi nude "spasenje".

Severnije od Zrenjanina, u Kikindi, u poslednje vreme nije bilo događaja koji bi bili povezani sa ritualima, obredima ili obeležjima sekti. Čak ni razbacivanje drvenih krstova na Železničkom groblju prošle jeseni, kako je utvrdila policijska istraga, nije bilo povezano se sektaškim delovanjem.

Što se tiče centralne Srbije, stiče se utisak da su sekte manje vidljive i da su verovatno težište aktivnosti prenele u "onlajn" prostor. Na teritoriji Paraćina osim SPC prisutne su još dve registrovane crkve, koje pripadaju protestantskim verskim zajednicama, ali ih meštani svakako ne smatraju sektašima, tim pre što među njima ima dobrih domaćina i poštovanih porodica. Uz to, posle poplava 2014. godine velika humanitarna pomoć stigla je stanovnicima ovog grada upravo od vernika ovih crkava.

U kasarni u Vranju pre 31 godinu 19-godišnji vojnik iz Subotice usmrtio je šestoricu drugova i jednog starešinu i zatim izvršio samoubistvo. Istraga je utvrdila da je pripadao satanističkoj sekti "Loša vera". Posle ovog stravičnog zločina u Vranju više nije bilo ničeg sličnog što bi se pripisalo satanistima, ali pre dve godine uništen je ikonostas u sabornom hramu. Crvenom bojom su bile umrljane oči svetaca na 20 ikona. U tom trenutku sumnjalo se da je u pitanju sektaški čin, ali to istraga nije nikada dokazala.

Sveštenici sa kojima smo razgovarali kažu da je teško otkriti sataniste, jer su uglavnom u pitanju manje grupe, a da postoje i organizacije koje sebe nazivaju verskim, a čiji rad bi valjalo podrobnije kontrolisati.

Slično govore i u Nišu, gde sagovornici iz policijskih i crkvenih krugova ističu da decenijama nije beleženo delovanje satanističkih organizacija, ali da je moguće da ima manjih grupa koje deluju daleko od očiju javnosti. Za neke Nišlije se sumnjalo da pripadaju organizaciji "Crna ruža", ali osim glasina nije bilo nikakvih potvrda da je to istina.
Ni u Požarevcu godinama nije "vidljiva" aktivnost grupa koje vezuju za sekte. Povremeno se o njima iznose neke neproverene informacije na društvenim mrežama, ali nema nikakvih zvaničnih informacija koje bi potkrepile takve tvrdnje.