DNEVNO DUŽE NA MREŽAMA NEGO U ŠKOLI: "Novosti" istražuju da li su nove generacije prvi put u 200 godina suštinski neobrazovanije od roditelja

Ovu tvrdnju izneo je novopostavljeni urednik Obrazovno-naučnog programa RTS Miloš Janković u prvom intervjuu, datom UNS. Da to nije daleko od istine pokazali su i junski testovi opšte informisanosti na pojedinim fakultetima, gde se videlo da budući brucoši masovno ne znaju recimo kako je završio život kralj Aleksandar Karađorđević, šta su đakonije (veliki broj je zaokružio "vrsta nakita") ili šta je frajla.

Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić kaže da su današnje generacije ne samo manje obrazovane nego i manje inteligentne u odnosu na prethodne. I tako je u celom svetu.

- Testovi inteligencije rađeni do sedamdesetih godina prošlog veka pokazivali su rast, ali oni koji su rađeni kasnije pokazuju pad inteligencije - kaže nam ovaj profesor i ističe da su razlozi brojni, a u našem slučaju jedan od problema je urušen obrazovni sistem. - Pokazatelj koliko je škola izgubila kvalitet jesu loši rezultati na PISA testovima. Oko 40 odsto đaka prvog razreda srednje škole je funkcionano nepismeno, oni u tekstu koji pročitaju mogu da razmeju samo opštu temu i pojedinačne činjenice, ali ne i dublju poruku, ne mogu da povežu činjenice, niti da analiziraju tekst. To znači da je njihov nivo čitanja bulevarska štampa.

Profesor Ivić ukazuje na loš položaj nastavnika, niske plate i slabo uvažavanje u društvu. Osim toga, u našem obrazovnom sistemu ne postoji škola za obrazovanje nastavnika, već se biolozi, hemičari, fizičari i ostali zapošljavaju u školama kao predavači. Oni nemaju obrazovanje neophodno u nastavi, a, prema njegovom mišljenju, za to je potrebno da se neko tri godine obrazuje za određeni smer i još dve godine za ulogu nastavnika.

- Nemamo dobre nacionalne institucije koje se bave obrazovanjem, kao što je nekada bio Nacionali prosvetni savet, koji u Srbiji postoji više od 150 godina i čiji je zadatak da donosi planove i programe. Danas je uloga NPS svedena na konsultativnu, a njihove odluke i mišljenja ministri okače mačku o rep - slikovito opisuje prof. Ivić.

Naš sagovornik ističe i da je sistem ocenjivanja pogrešan, pa tako u školama imamo 15 odsto vukovaca, a 40 odsto odličnih đaka. Međutim, kada dođu na PISA testiranje, svega dva odsto njih ima dobre rezultate.

Osim naših unutrašnjih problema u okviru obrazovnog sistema, na loše znanje i obrazovanje utiču i digitalni mediji, a prof. Ivić ističe da je to problem u celom svetu. Tako su istraživanja u Francuskoj pokazala da deca više vremena u toku dana provedu na društvenim mrežama nego što dnevno ukupno provedu u školi:

- Na mrežama igraju igrice, šalju poruke i slično. Znači, rade ono što ih zaglupljuje, ne angažuju mišljenje i inteligenciju, što utiče ne samo na njihovo znanje, nego i na sposobnosti.

Prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa Odeljenja za psihologiju, dr Dragica Pavlović Babić navodi apsurd sa kojim već neko vreme živimo: broj školskih ustanova (kada se računaju i privatne škole i fakulteti) raste, ali obrazovanje ne.

- Ljudi su danas formalno obrazovaniji nego bilo kada u istoriji, daleko je veći broj onih sa završenim fakultetom, mnogi se produženo školuju, dok čekaju posao. Ali to obrazovanje nije na prestižnom nivou, u obrazovnom sistemu imamo krizu. Dokaz za to jeste činjenica da svršeni srednjoškolci ne znaju da je kralj Aleksandar ubijen. To je trebalo da nauče kroz školovanje - kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da internet, uprkos mnogim manama, pruža različita znanja deci i mladima, pa oni daleko bolje govore strane jezike i poseduju veštine koje njihovi preci nemaju. Više su izloženi informacijama, ali to ne dopunjuje ono što su propustili u školi - oni nisu naučeni kritički da misle.

- Deca uče onoliko koliko imaju prilike i motivacije. Ako im mi, odrasli, ne damo priliku, oni mnogo toga neće naučiti - smatra ova profesorka.

Školski psiholog Branka Tišma veruje da je jedan od ključnih problema to što su deca danas preterano zaštićena, roditelji umesto njih rade sve, pa i školu završavaju.

- Ogroman je uticaj roditelja na rad nastavnika i na ocenjivanje. Gotovo je nemoguće zaključiti detetu jedinicu i poslati ga na popravni u avgustu ako ne zna gradivo za dvojku. Godinama opadaju kriterijumi, pa kako onda da imaju znanje - pita se naša sagovornica.

Sve to, kaže, dovodi do opadanja zahteva nastavnika, pa samim tim i znanja, ali i socijalnih veština. Navodi i da je poremećen sistem vrednosti, pa se deci putem medija plasira obrazac da nije važno koliko znaš i koliko si obrazovan, nego da li si sposoban da se snađeš.

- Materijalni momenat je na prvom mestu, a ne znanje i obrazovanje - kaže Branka Tišma.

Aleksandar Andrejić, direktor Prve beogradske gimanzije, jedne od najuglednijih u zemlji, smatra, pak, da je najveći problem to što deca nemaju socijalne veštine.

- Ne znaju da komuniciraju i da se druže, i to je ono što čini veliku razliku u odnosu na prethodne generacije - kaže nam ovaj profesor i ističe da njegova škola poslednjih godina organizuje druženja, kako bi đaci imali međusobnu komunikaciju, što je ranije bilo nezamislivo. - Kada je reč o znanju, onaj ko ima kapcitet naučiće, onaj ko nema neće!