SUDIJSKI POMOĆNICI TRAŽE BOLJI STATUS: Nacrt Zakona o Pravosudnoj akademiji ide pred Venecijansku komisiju
NACRT zakona o Pravosudnoj akademiji, povodom kog je prošle nedelje zasedala Radna grupa na Divčibarama, i oko kog se lome koplja, trebalo bi sutra, kako je najavljeno u Ministarstvu pravde, da bude poslat na ocenu Venecijanskoj komisiji. Ovim zakonom predviđena je Pravosudna akademija kao obavezan uslov za sudijsku i javnotužilačku funkciju.
Google view
Aktuelno rešenje zahteva i izmene Zakona o sudijama, kao i Zakona o javnom tužilaštvu, čiji su nacrti takođe okončani.
"Stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se bira prvi put utvrđuje se uverenjem o završenoj prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji", stoji u izmenama. Kandidat koji je završio prethodnu obuku na Akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, odnosno Visoko veće tužilaca, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na Akademiji. Identične izmene odnose se i na javne tužioce, a one stupaju na snagu 1. marta 2028.
Zbog uvođenja Pravosudne akademije kao jedine tačke za ulaz u pravosuđe negodovali su Društvo sudija Srbije, Asocijacija sudijskih pomoćnika i Centar za pravosudna istraživanja, koji je izazvao oštru reakciju Ministarstva pravde. Predstavnik Društva sudija napustio je Radnu grupu, a CEPRIS optužio Ministarstvo za mešanje izvršne vlasti u izbor sudija i tužilaca, jer se s Pravosudnom akademijom kao obaveznom izbor izmešta iz VSS i VST u Akademiju, koja vrši predizbor kadrova na prijemnom ispitu. Time se, tvrde, krši ustav. Foto Arhiva
Ministarstvo pravde je najoštrije osudilo "obmanjivanje javnosti iznošenjem neistinitih informacija":
- Radnom verzijom Zakona nije predviđeno da Pravosudna akademija bude "jedina tačka ulaska u pravosuđe", iako je to zatraženo od strane Evropske komisije u okviru ocene ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlje 23, niti da u sastavu organa upravljanja budu predstavnici političkih tela. Radna verzija predviđa alternativne modele izbora na sudijsku i javnotužilačku funkciju, od čega je položeni ispit na Akademiji jedan. Predviđeno je da Upravni odbor PA ima 11 članova, od čega pet sudija, koje bira VSS, četiri tužioca, koje bira VST, ministra pravde i jednog zaposlenog u Akademiji kog imenuje Vlada. Predviđeno je i da Programski savet ima 17 članova, od kojih sedam sudija, pet tužilaca, dva sudijska i javnotužilačka pomoćnika i jednog iz reda korisnika prethodne obuke. Samo dva člana Programskog saveta su predstavnici izvršne vlasti. Nema uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija - navode u Ministarstvu.
Za celu situaciju najzainteresovaniji su aktuelni sudijski pomoćnici. Đorđe Prpa, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu, za "Novosti" objašnjava da ih sveukupno u Srbiji ima oko 1.700, ali taj broj nije dovoljan. Fali minimum 300.
- U teškoj smo materijalnoj situaciji. Između 300 i 400 radi na određeno vreme, kreditno nisu sposobni, ne mogu sebi da obezbede dom. I ovako napuštaju sistem, pa se bojim da će se sa uvođenjem obaveznosti Pravosudne akademije to samo povećati. Veliki broj sudija ide u penziju, neće imati ko da ih zameni, niti će imati ko mladima da prenese znanje - kaže Prpa.
NIZMENE NE PODRŽAVAJU
MARKO Nikolić iz Asocijacije sudijskih pomoćnika imao je svojstvo posmatrača u okviru Radne grupe za izradu Zakona. Kaže da aktuelne izmene ne podržavaju jer Ustav ne garantuje nezavisnost Pravosudnoj akademiji da bi vršila prvu selekciju kadrova.
Dodaje i da je aktuelnim sudijskim pomoćnicima na određeno vreme ponuđeno da se zakonske izmene ne odnose na njih i da ne moraju na Pravosudnu akademiju. Prpa dodaje da to nije ustupak, jer pravosudne vlasti svakako moraju da zadrže pomoćnike jer nema ko da radi.
- Bankarski predmeti su savladani zahvaljujući sudijskim pomoćnicima koji su posao nosili kući. Naša želja je da ne budemo više državni službenici, već da budemo pod kapom Visokog saveta sudstva - kaže Prpa.