CILJ JE BIO DA SE OTARASE JUGOSLAVIJE: Slovenci odlučili da napuste Kongres pre dolaska u Beograd

Profesor Repe je istakao da je Kučan ocenio da je za procenu i odluku kada i kako otići bila potrebna puna zrelost i poznavanje odnosa u Jugoslaviji. Po tom pitanju u slovenačkoj delegaciji nije postojalo jedinstvo. "Mladokomunisti" (Pahor Boris, Balažič i drugi) su na Kongres gledali izrazito taktički u brizi za sopstvene karijere, želeli su da se što pre otarase jugoslovenstva. Stari iskusni komunista Vinko Hafner, pripadnik predratne i ratne generacije, prema odlasku je bio skeptičan, ali je na kraju pristao"...

Pored toga, "Momir Bulatović koji je predsedavao sednicom tvrdio je da ga je Kučan ceduljicom podsticao da što više skrati raspravu i stavi predlog na glasanje, što je bila zamka, jer šta god da bi uradio, ništa ne bi promenilo odluku Slovenaca da odu".

Kučan je govorio: "Tokom noći smo održali sastanak celokupne slovenačke delegacije i na njemu je preovladalo stanovište da brižljivo moramo odabrati trenutak odlaska, jer naša odluka mora biti razumljiva ne samo nama, već i slovenačkoj, pa i jugoslovenskoj i međunarodnoj zajednici... Treba biti istrajan, imati i taktiku".

Govoreći o delovanju na zaštiti svojih interesa u jugoslovenskoj federaciji, Milan Kučan je u intervjuu za BBC news (7.7. 2021. god) istakao da su Slovenci "s jedne strane imali veliko poverenje u dogovore sa Hrvatima, a s druge strane nije dolazilo njihovo potpuno poverenje u zajedničku akciju".

Koliko je slovenačka delegacija bila spremna da napusti Kongres o tome još konkretnije ističe Božo Repe, jer "slovenačka delegacija je računala i na mogućnost da bi joj, s policijom ili vojskom odlazak bio onemogućen, ili da će se pred hotelom okupiti "mitingaši" i tako sprečiti odlazak. Silvo Komar, koji je bio zadužen za bezbednost delegacije, dogovorio se s jugoslovenskim ministrom za unutrašnje poslove Petrom Gračaninom da im odlazak neće ometati i da će ih policija štititi. Gračanin je kao stari partizanski general u svemu održao reč. Milošević ih je optuživao da su sve isplanirali, pa čak i unapred otkazali sobe. To je potvrdio i Ciril Ribičič u intervjuu Radio Slobodnoj Evropi (24. novembra 2018), govoreći da su još ranije bili spakovali kofere za napuštanje Kongresa.

MEĐUTIM, imajući u vidu potez slovenačke delegacije na Kongresu, nova saznanja koja su se pojavila u štampi, knjigama i izjavama pojedinih učesnika Kongresa na televiziji, potvrdili su unapred organizovanje slovenačkih delegata da napuste Kongres i da time SKJ kao jedinstvena politička organizacija prestane da postoji. Svojim delovanjem slovenački delegati rukovodili su se isključivo svojim interesom ne poštujući celovitost jugoslovenske države i njenih konstitutivnih delova.

Samo nekoliko meseci od prekida rada Kongresa, tokom 1990. u svim republikama nastale su nove političke organizacije i održani prvi parlamentarni izbori (u Sloveniji, 8. aprila 1990. i Hrvatskoj 22. aprila 1990), koji karakterišu promenu političke vlasti i društvenog uređenja zemlje. Polovinom jula 1990. godine osnovana je Socijalistička partija Srbije kao moderna, državotvorna partija levice čije su programske osnove socijalna pravda i demokratski socijalizam. Stvaranje novih političkih organizacija dovelo je do raspada Saveza komunista Jugoslavije i dezintegracije jugoslovenske federalne države. U 1991. godini proglašena je samostalnost Slovenije i Hrvatske i izdvajanje iz jugoslovenske federacije. Ubrzo tim putem su pošle Bosna i Hercegovina i Makedonija. Bivšu Saveznu Republiku Jugoslaviju 2003. godine nasledila je Državna zajednica Srbije i Crne Gore, koja je postojala do maja 2006. godine kada je Crna Gora putem referenduma proglasila nezavisnost. Prestala je da postoji jugoslovenska država i nastale su nove države. Ali, zbog niza nerešenih pitanja u novonastalim državama, pre svega nepoštovanja ustavnog prava Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini došlo je do oružanih sukoba koji su odneli mnoge žrtve.

* * * * * * * * * * *

Srbija se zalagala za efikasnu, modernu političku partiju

PREKID RADA 14. Kongresa SKJ pokazao je velike podele u Savezu komunista Jugoslavije i rastuću političku i društvenu krizu u jugoslovenskoj zajednici. To je dovelo u pitanje opstanka jugoslovenske države. Brojni delegati Kongresa s velikom zabrinutošću pitali su se da li sa nestankom SKJ nestaje i Jugoslavija. Na mnoga pitanja novinara o tome predsednik Savezne vlade Ante Marković je optimistički odgovorio "Jugoslavija će funkcionirati bilo ili ne bilo SKJ". Međutim, s obzirom na težinu ekonomske i političke krize u društvu, to je bila slaba uteha zabrinutim ljudima širom zemlje.

Nakon prekida rada kongresa republički i pokrajinski komiteti Saveza komunista podržali su delovanje svojih delegata na kongresu i doneli stavove o svom odnosu prema Savezu komunista Jugoslavije i njegovim organima.

Na Prvoj konferenciji Saveza komunista Slovenije odlučeno je da je za njihovu organizaciju 14. kongres SKJ okončao svoj rad i da će ubuduće SK Slovenije delovati kao samostalna politička organizacija na osnovu svog programa i statuta. Ali, zbog višestranačkih republičkih izbora Savez komunista Slovenije svom imenu dodao je i naziv Stranka demokratskog preobražaja. Međutim, nezadovoljan takvim stavom jedan broj članova Saveza komunista Slovenije ispoljio je zahtev za ostajanje u Savezu komunista Jugoslavije.

Savez komunista Hrvatske je ocenio da su njihovi delegati delovali u skladu sa stavovima 11. kongresa SK Hrvatske i da prekid 14. kongresa SKJ može ubrzati demokratizaciju u Hrvatskoj i transformaciju SK Hrvatske u demokratsko jedinstvo umesto demokratskog centralizma i da se odnosi u Savezu komunista Jugoslavije mogu zasnivati samo na ravnopravnosti i samostalnosti republičkih organizacija i njihovom dobrovoljnom udruživanju u Savez komunista Jugoslavije.

SAVEZ KOMUNISTA Srbije je konstatovao da je na 14. Vanrednom kongresu SKJ došla do izražaja polarizacija između pristalica i protivnika jedinstva SKJ i integriteta SFRJ. Smatrali su da jedinstvo u SKJ predstavlja ključni faktor stabilnosti jugoslovenske države. Međutim, glasanjem na kongresu (1156:169) delegati su velikom većinom potvrdili jedinstvo SKJ protiv slovenačkog predloga o Savezu saveza u SKJ. Time je potvrđeno da protiv slovenačkog stava nisu bili samo delegati iz Srbije već i delegati iz drugih republičkih i pokrajinskih organizacija Saveza komunista. Savez komunista Srbije založio se za jedinstvo SKJ i stvaranje efikasne i moderne političke partije sposobne da odgovori na zahtev vremena i uslove pluralističkog društva.

Organizacije Saveza komunista Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore založile su se za jedinstvo SKJ uz reformu načela demokratskog centralizma, demokratizaciju društva i za konsenzus po ključnim pitanjima organizovanja i delovanja Saveza komunista Jugoslavije.

Pokazalo se da je prekid 14. Vanrednog kongresa SKJ još više ubrzao završni akt nestanka SKJ kao jedinstvene političke organizacije i jugoslovenske države. Razbijanjem SKJ prestala je da postoji koheziona politička snaga u zemlji koja je na istorijskim tekovinama nastanka objedinjavala sve političke snage u zemlji na njenom očuvanju i razvijanju. Time je razbijena iluzija o jedinstvu SKJ i njegovoj snazi, koja zajedno sa drugim progresivnim snagama može izvesti zemlju iz društvene krize i otvoriti perspektivu razvoja. Jugoslavija je nakon prekida 14. Vanrednog kongresa SKJ zakoračila u još dublju političku i društvenu krizu, koja je dovela zemlju do dezintegracije i njenog nestanka.