SAVEZ KOMUNISTA ODLAZI U ISTORIJU: Vanredni četrnaesti kongres SKJ sazvan na zahtev iz Vojvodine

To je podstaknuto i očekivanjem od bržeg rešavanja društvene i ekonomske krize kroz koju je prolazila naša zemlja. U zemlji je vladalo veliko nezadovoljstvo i zabrinutost stanjem u društvu, što je još više zaoštrilo političku situaciju u Jugoslaviji. Radi rešavanja krize Savezna vlada Jugoslavije donela je program privredne reforme sa ekonomskim merama. Iako je program Vlade, dobio podršku od najšire javnosti, već na početku primene, pored ideoloških ograničenja suočio se i sa suprotstavljenim interesima republika i pokrajina. Ali, i pored osporavanja, prvi rezultati smanjenja inflacije, povećanja kreditne aktivnosti banaka, rasta proizvodnje i stabilnosti dinara, ostvarili su perspektivu za ekonomski napredak zemlje. Realizacija programa zavisila je od reformskog aktivizma svih subjekata u društvu. Međutim, Savez komunista Jugoslavije nije postao integrativna snaga stručnih, kreativnih i stvaralačkih kadrova na ostvarivanju društvene reforme i dugoročno održivog razvoja društva.

Ocenjujući političko i ekonomsko stanje u Jugoslaviji i ulogu Saveza komunista Jugoslavije i izvršnih organa, pre svega Centralnog komiteta, Vanredna konferencija Saveza komunista Vojvodine, koja je održana 19. i 20. januara 1989. godine zahtevala je od Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije sazivanje Vanrednog kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Konferencija je svoj zahtev zasnovala na tome "da se kriza u zemlji opasno zaoštrava, da rastu sukobljavanja i nejedinstvo u Savezu komunista Jugoslavije i da se odlaže rešavanje životnih pitanja ljudi naroda i narodnosti... Uvažavajući zahtev Vanredne konferencije Saveza komunista Vojvodine, Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije zakazao je 14. Vanredni kongres SKJ.

UMESTO POLITIČKOG angažovanja na rešavanju problema sa kojim se suočavao Savez komunista Jugoslavije i naše društvo, problemi su se još više zaoštravali. Došlo je do još većeg raslojavanja i nejedinstva u Savezu komunista Jugoslavije i njegovog nestajanja sa političke scene. U nedostatku političke mobilnosti na programskim i strateškim opredeljenjima, pod plaštom demokratizacije, bujanja nacionalizma i nastajanja novih, često suprotstavljenih političkih partija i pokreta u zemlji, Savez komunista nije adekvatno odgovorio na te zahteve i otišao je u istoriju.

U pripremi 14. Vanrednog kongresa SKJ, posebno interesovanje u organizaciji SKJ izazvao je 11. kongres SK Slovenije sa stavovima o organizovanju i delovanju Saveza komunista Jugoslavije. Umesto predloga Deklaracije SKJ o "preobražaju SKJ u modernu, jedinstvenu i demokratsku političku organizaciju", slovenački komunisti su izašli sa suprotnim stavom za "preobražaj SKJ u savez samostalnih republičkih organizacija koje se slobodno udružuju u SKJ sa kojim će SK Slovenije sarađivati onoliko koliko je potrebno". Međutim, na 29. sednici Centralnog komiteta SKJ usvojena su dokumenta za 14. Vanredni kongres SKJ, prema kojima ni jedna republička i pokrajinska organizacija Saveza komunista nije imala imperativan ili isključiv stav prema bilo kom opredeljenju, iako je bilo razlike u gledanjima na pojedina pitanja.

* * * * * * * * * * *

Slovenci napadaju vojsku i Srbiju optužuju za separatizam

POVODOM STAVA 11. Kongresa SK Slovenije o položaju republičkih organizacija u SKJ, Predsedništvo CK SKJ je imalo zadatak da se kroz demokratsku raspravu dođe do usaglašenog rešenja. Ali, imajući u vidu metod, sadržaj i način donošenja odluka, slovenački komunisti nisu uvažavali stavove i mišljenje drugih republičkih organizacija Saveza komunista i organa SK Jugoslavije. Na sednicama Predsedništva CK SKJ o tim pitanjima, zbog velikih razlika u mišljenju kroz raspravu i dijalog nije se došlo do zajedničkog stava, što je u pitanje dovelo princip ravnopravnosti delova i demokratski preobražaj SKJ. Diskusija o tome nastavljena je na 30. sednici CK SKJ, koja je održana dan pre održavanja Kongresa. Centralni komitet SK Jugoslavije nije prihvatio predlog slovenačkih komunista i zaključio je da se njihov amandman razmotri na Kongresu SKJ i pri izradi novog Programa i Statuta SKJ. Stekao se utisak da je time postignut dogovor o rešavanju gorućeg problema unutar SKJ i da to pitanje neće opterećiti rad Kongresa. Očekivalo se da će na Kongresu sve republičke organizacije Saveza komunista delovati u skladu sa zaključkom Centralnog komiteta SK Jugoslavije.

Međutim, pre vanrednog kongresa pri raspravama o nekim negativnim pojavama u društvu koje su se odnosile na državno uređenje, politički sistem, jedinstvo jugoslovenske zajednice, ekonomsku i razvojnu politiku, položaj republika i pokrajina u državi i ulogu Saveza komunista u tome, slovenački komunisti su najčešće negirali postojanje takvih pojava u njihovoj sredini. To se odnosilo i na rasprave u Saveznoj skupštini Jugoslavije i drugim organima federacije o razvojnoj i ekonomskoj politici u oblasti investicija, cena, poreske, carinske, spoljnotrgovinske i monetarne politike, u kojima su slovenački predstavnici zastupali isključivo svoje stavove, bez obzira na interse drugih federalnih jedinica. Događalo se da su predlozi pojedinih republika, posebno Srbije, u raspravi etiketirani kao separatistički, monopolski i protiv njihovih interesa. Zbog isključivog zalaganja samo za svoje stavove teško se dolazilo do kompromisnog rešenja, koji je u interesu svih.

TO JE POSEBNO došlo do izražaja na Predsedništvu CK SKJ u aprilu 1988. godine povodom rasprave o učestalim napadima na koncepciju ONO i JNA i njihovoj ulozi u ostvarivanju ustavnih funkcija. Ti napadi su uglavnom dolazili iz redova pojedinih glasila i nekih javnih tribina u Sloveniji ("Mladina", "Nova revija", "Tribina", "Danas") i drugih sredina u zemlji. Slovenačko političko rukovodstvo smatralo je da je pod vidom "demokratizacije društva" dozvoljeno korišćenje sredstava pa i onih koji dovode u pitanje društveno uređenje i jedinstvo državne zajednice. Suočeno s tim pojavama, Predsedništvo CK SKJ je analiziralo stanje u zemlji i konstatovano je "da je u poslednje vreme u porastu smišljeno antisocijalističko i antikomunističko delovanje snaga koje koriste ekonomsku krizu našeg društva za otvorene i sve agresivnije napade... na socijalističku Jugoslaviju, sistem socijalističkog samoupravljanja, federativno uređenje, nesvrstanu politiku zemlje, koncepciju ONO i JNA". U vezi s tim, 11. aprila iste godine u Ljubljani je održana sednica Predsedništva CK SK Slovenije sa delegacijom Predsedništva CKSKJ koju je predvodio predsednik Boško Krunić.

Predsedništvo CK Slovenije sa predsednikom Milanom Kučanom, posle sedmočasovne rasprave relativiziralo je i negiralo ocene i stavove iz dokumenta Predsedništva CK SKJ koji se odnose na SK Sloveniju i na narednoj sednici Predsedništva CK SKJ nije data saglasnost na takav dokument. Time je zbog velikih neslaganja oko ocena o političkom stanju u zemlji, ovaj dokument ostao interni partijski dokument Predsedništva.

LjUBLjANA SVE UDALjENIJA OD SRBIJE

NEVOLjAN odnos rukovodstva Saveza komunista i drugih organa Slovenije prema problemima na Kosovu i Metohiji, štrajku rudara u Starom trgu, protestu Srba sa Kosova i Metohije, ustavnim promenama u Srbiji i drugim pitanjima od značaja za Republiku Srbiju i jugoslovensku državu još više su dovodili do zaoštravanja političkog stanja u zemlji. Gotovo po svim pitanjima od značaja za jedinstvo Srbije i jugoslovenske zajednice, rukovodstvo Slovenije je bilo protiv... Takav pristup slovenačkog rukovodstva prema ovim i drugim problemima u dužem vremenskom periodu udaljio je slovenačke komuniste od realnih problema sa kojima se suočavala jugoslovenska državna zajednica.

* * * * * * * * * * *

Za delegate iz "dežele" samostalnost je jedina opcija

DO POČETKA rada Kongresa bilo je ostalo još dva dana a na referatu predsednika se i dalje radilo. Vladalo je veliko interesovanje delegata i novinara za tekst referata. Gotovo ceo rad na završnom tekstu referata bio je obavijen nekom tajnom. Iako sam tokom rada radnih grupa na pripremi kongresnih dokumenata više puta predlagao predsedniku Predsedištva CK SKJ Milanu Pančevskom (24. 10. 1989. god.) da se istovremeno radi na tekstu referata, odgovor je bio "da za to ima vremena i da će se referat raditi u Makedoniji". Ali, bez obzira na takav odgovor (30. 10. 1989) predsedniku Pančevskom sam dostavio skicu sadržaja referata sa planom aktivnosti. Pošto se približavalo vreme za održavanje Kongresa, samoinicijativno sa saradnicima u kabinetu dr Jordanom Aleksićem i dr Božom Draškovićem uradili smo prvu verziju referata. Desetak dana pred Kongres predsednik je tražio od nas iz kabineta da se napiše referat. Već pripremljen tekst referata, predao sam predsedniku Pančevskom, koji je sa velikim čuđenjem pregledao tekst i pitao ko je ovo uradio. Odgovorio sam da je to urađeno u kabinetu. Istog dana, sa tekstom referata otputovao je u Makedoniju i sa jednim profesorom sa Filozofskog fakulteta u Skoplju radio na tekstu koji mu je predat.

Ovakav odnos prema referatu predsednika izražavao je političko stanje u zemlji, nejedinstvo u Savezu komunista Jugoslavije i preokupaciju republičkih organizacija Saveza komunista u rešavanju unutrašnjih problema.

KONGRES JE POČEO rad sa plenarnom sednicom prema dnevnom redu, referat je pročitan i rad je nastavljen po komisijama. Oko referata predsednika diskusije gotovo nije ni bilo. Diskusija po komisijama odvijala se dinamično, bez mnogo kreativnosti i stvaralaštva u formulisanju zajedničkog stava. Delegati su iznosili stavove, predloge i ocene svojih republičkih i pokrajinskih organizacija Saveza komunista. Jedni su osporavali i insistirali samo na svojim stavovima, drugi podržavali predložena dokumenata, a treći očekivali ishod rasprave. Dominirale su razlike u stavovima između delegata Saveza komunista Srbije i Saveza komunista Slovenije o političkom preobražaju i organizovanju SKJ i njegovoj ulozi u društvu. Delegati iz SK Slovenije insistirali su na svojim stavovima bez uvažavanja stavova delegata iz drugih republičkih organizacija. Time je ispoljeno odsustvo tolerancije i konstruktivnog rada na kreiranju prihvatljivih stavova. Razlike su se odnosile na strategiju razvoja zemlje o demokratizaciji društva, političkom sistemu, rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, te organizaciji i položaju republičkih organizacija u SKJ. Najviše se diskutovalo o preobražaju Saveza komunista i o tome da li Savezy komunista Jugoslavije ostaje jedinstvena organizacija ili savez republičkih organizacija koje se slobodno povezuju sa SKJ. Slovenačka delegacija isključivo se zalagala za samostalnost i povezivanje republičkih organizacija u SKJ.

* * * * * * * * * * *

Račan "iza zatvorenih vrata" dogovara napuštanje Kongresa

TOKOM DRUGOG dana rada nastala je konfuzija, zabrinutost i neizvesnost među delegatima Kongresa. Kružile su razne informacije, poluistine i neistine o događajima na Kongresu. Sve se svodilo na nezadovoljstvo slovenačke delegacije radom Kongresa i na pitanje da li delegacija SK Slovenije napušta Kongres. U nedostatku potpunih informacija, stanje je postalo još složenije. Pričalo se da je Ivica Račan, predsednik Predsedništva CK SK Hrvatske razgovarao sa slovenačkom delegacijom o njihovom odlasku sa Kongresa. Rukovodstvo SKJ pravovremeno nije reagovalo na priče koje su zabrinule delegate niti je dalo prave informacije šta se događa na Kongresu. To je još više unelo zabunu među delegate.

Za to vreme pojedini najviši funkcioneri CK SKJ nisu bili prisutni u Sava centru, gde se održavao Kongres. Predsednik Pančevski se nalazio u Makedonskoj vili na Dedinju, a sekretar Predsedništva Štefan Korošec u hotelu "Interkontinental", u kome je bila smeštena slovenačka delegacija. Umesto organizovanog rada na izradi kongresnih dokumenata, delegati su se isključivo grupisali po republičko-pokrajinskim delegacijama.

MEĐU DELEGATIMA kružila je vest da je Ciril Ribičič, predsednik PCKSK Slovenije, iza zatvorenih vrata držao sastanak sa svojim delegatima, kome su prisustvovati samo novinari iz Slovenije. Drugim novinarima nije bio dozvoljen pristup, što je kod njih izazvalo veliko nezadovoljstvo i protest. Krsto Bjelić, dopisnik TV Beograd iz Zagreba, doneo je salu sekretarijata Kongresa pismo sa potpisom pedeset novinara u znak protesta protiv zabrane prisustva sastanku slovenačke delegacije. Među prvim potpisnicima nalazio se Bulajić sa još trojicom novinara. Petar Pajić, delegat SK Srbije, složio se sa tekstom protesta, ali pošto je delegat Kongresa nije ga potpisao. Pismo je dostavljeno predsedniku Pančevskom.

U kasnim večernjim satima Ciril Ribičič je predao predsedniku Milanu Pančevskom izjavu delegata SK Slovenije u kojoj izražavaju nezadovoljstvo radom Kongresa smatrajući da Kongres ide u sunovrat i traže da se rasprava vrati na osnovna kongresna dokumenta.

Na sastanku radnog Predsedništva Kongresa razmotrena je aktivnost na Kongresu, izjava delegata SK iz Slovenije i protestno pismo novinara. Nakon dinamične rasprave i različitih stavova, ocenjeno je da je rad po komisijama završen. Oko Deklaracije o osnovnim pravcima preobražaja SKJ vodila se široka diskusija, najveći deo predloga je usaglašen, a o otvorenim pitanjima je dogovoreno da se rasprava nastavi nakon Kongresa.

S obzirom na to da je najveći deo slovenačkih amandmana ugrađen u kongresna dokumenta, delegati su se pitali u čemu je njihovo nezadovoljstvo, da li zbog toga što nisu usvajeni svi njihovi amandmani ili se radi o svojevrsnom bojkotu Kongresa i uređenju partije i države prema njihovom interesu ne vodeći računa o interesu drugih republika i zemlje u celini. Takvo delovanje slovenačke delegacije narušavalo je jedinstvo SKJ i vodilo jačanju partikularizma i separatizma u SKJ. Takvo njihovo delovanje bilo je i protiv ustavnih načela zajedničke države, Deklaracije SKJ o preobražaju SKJ i odgovornosti republika i pokrajina za sopstveni razvoj i razvoj jugoslovenske zajednice kao celine.