KAKO JE PARTIJA UBILA SVOJU DRŽAVU: Četrnaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije, pre gotovo 35 godina, bio je stvarni kraj Jugoslavije
MNOGO je trenutaka u istoriji Jugoslavije posle kojih se više nije moglo natrag.
Da li je to „maspok“ u Hrvatskoj 1971. ili smena „liberala“ 1972. u Srbiji i Hrvatskoj?
Možda je to i Titova smrt 1980. ili neuspela reforma Federacije 1982? Neko će reći da je raspad Saveza književnika 1985. baš taj trenutak, ili dve godine kasnije ukidanje Štafete mladosti... Bilo je, dakle, poprilično trenutaka koji su bili zapravo presudni za Jugoslaviju. Sve je bilo još izdržljivo dok je spoljni krug, više nego važan za SFRJ – Hladni rat - držao sve pod kontrolom.
U JEDNOM momentu, za vreme poslednje vlada SFRJ na čelu sa Antom Markovićem, ekonomija se okreće ka tržištu, obara se inflacija, stabilizuje dinar, spoljni dug je smanjen, plate su porasle. Blagonaklon pogled unazad kaže da je Markovićev kurs mogao da spreči i potonje pokolje, ali je previše republičkih samodržaca vuklo kormilo, što udesno, što ulevo.
KVAR je postao nepopravljiv januara 1990. kada je Savez komunista Jugoslavije, na poslednjem, 14. kongresu, „ubijajući“ prvo sebe, „ubio“ svoju državu...