POČETAK NOVE ERE ZA NARODE BALKANA: Na današnji dan potpisan Jedrenski mir, kojim je Srbiji vraćeno šest nahija

Jedrenski mir predstavljao je značajan diplomatski uspeh za zemlje Balkana, posebno za Srbiju i Grčku, koje su se borile za svoju autonomiju i oslobađanje od osmanske vlasti.

Ovaj sporazum, potpisan posle Rusko-turskog rata 1828-1829, imao je dalekosežne posledice na političku mapu jugoistočne Evrope. Prema odredbama Jedrenskog mira, Otomansko carstvo se obavezalo da Srbiji vrati šest nahija koje su Srbi oslobodili tokom Prvog srpskog ustanka. Ove nahije - Kragujevačka, Smederevska, Požarevačka, Kraševska, Paraćinska i Užička - bile su od strateškog značaja za srpsku teritoriju i doprinosile su učvršćivanju položaja kneževine Srbije.

Potpisivanje Jedrenskog mira nije samo označilo kraj rata između dva velika carstva, već i početak nove ere za narode Balkana. Srbija i Grčka su ovim mirom stekle važnu podršku međunarodne zajednice i postavile temelje za dalju borbu za potpunu nezavisnost i suverenitet. 

Srbiji je Jedrenski mir osigurao međunarodni položaj i obezbedio samoupravu. Jedrenski mirovni ugovor, između ostalog, obavezivao je sultana da izda
hatišerif kojim će se potvrditi i autonomija Srbije. Sultan je hatišerif, krajem
godine, i izdao, a zatim je 1830. godine, na Tašmajdanu u Beogradu, pred
Milošem i beogradskim pašom svečano i objavljen, u prisustvu brojnih turskih
činovnika i srpskih starešina. Hatišerifom je bilo utvrđeno da se Turci isele iz Srbije i da joj se pridruži šest nahija.

Srbija je iz provincijskog statusa prešla u vazalne kneževine. Dobila je slobodu
veroispovesti i da za mitropolita može biti biran Srbin umesto dotadašnjih Grka.
Bio je to veliki uspeh kneza Miloša u borbi za srpska nacionalna prava.