NA DEPONIJU U KOŽULJU TRAŽE MASOVNU GROBNICU: Predsednik Vladine Komisije na međunarodni dan nestalih objavio detalje o novim akcijama

Za 10 do 15 dana biće gotove prve pretrage i znaće se ima li posmrtnih ostataka ili ne, kazao je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, na skupu povodom Međunarodnog dana nestalih - "Gde su nestali". Takođe je naveo da je srpska Komisija pozvala i članove albanskih porodica, kao i timove za sudsku medicinu Euleksa, Instituta za sudsku medicinu, Komisije za nestale iz Prištine, ali i delegacije Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Crvenog krsta.

- Ako se otkriju bilo kakvi tragovi, pretraga se zaustavlja, zovu se sudije i otpočinje redovna procedura u takvim slučajevima - kazao je Odalović.

Pretraga ove lokacije proistekla je kao dogovor sa radnog sastanka nadležnih tela za traženje nestalih Beograda i Prištine.

- Nema informacije koju Srbija do sada nije podelila sa Zagrebom, Prištinom ili Sarajevom, ali nailazimo na manjak saradnje, naročito sa Zagrebom i Prištinom. Naša zemlja se odgovorno ponela i istražila sve lokacije koje su joj tražene, dok na desetine naših zahteva da zajednički pretražimo lokacije Zagreb i Priština ne odgovaraju. Aljbin Kurti odbija da prizna da su od još 1.612 nestalih na KiM, oko 570 srpske nacionalnosti. U prištinskoj mrtvačnici najmanje 90 posmrtnih ostataka Srba čeka identifikaciju - kaže Odalović.

Srbija je do sada ekshumirala više od 900 tela, a od 481, koje je doplovilo Savom i Dunavom, tokom ratova devedesetih u BiH i Hrvatskoj, 300 je identifikovano i predato porodicama.

Što se tiče BiH, posle 32 godine još 6.203 osobe vode se kao nestale. Republika Srpska traga za još 1.646 Srba čija je sudbina nepoznata. Samo na području Sarajeva, kako su preneli mediji u RS, traže se posmrtni ostaci 172 osobe srpske nacionalnosti, a u spomen-kosturnici u Miljevićima u Istočnom Novom Sarajevu nalazi se 225 sanduka sa posmrtnim ostacima koji čekaju identifikaciju.

Isidora Graovac, predsednica Ropina iz Republike Srpske i kćerka borca Vojske RS, pismom se sa Ozrena obratila skupu "Gde su nestali", koji je organizovala Koordinacija udruženja porodica nestalih i ubijenih.

- Ozren je jedno od najvećih mesta zločina tokom rata u BiH - navela je Graovac. - U Gostovićima kod Zavidovića postojao je kamp mudžahedina, gde su zarobljeni Srbi, borci i civili, ritualno ubijani odsecanjem glava. Za više od 120 ljudi i dalje se traga. Moj otac je nestao kao da je neka izgubljena stvar, 15. septembra 1995. Pronađen je i identifikovan 2005. Naša sreća je što smo mogli da ga sahranimo i oprostimo se, što mnoge porodice još nisu uspele.

U kampu odreda "El Mudžahid" masakrirana su 64 tela, a identifikovano devet. Od pronađenih, 11 tela je bilo bez glave.

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, na čelu sa predsednicom Mirjanom Miodrag Božin i zamenikom Duškom Čelićem, insistirala je na donošenju Zakona o nestalima.

- Porodice žrtava moraju da budu priznate kao žrtve, sa svim pravima koja proističu iz toga - kazao je Čelić, i dodao da je zakon trebalo da bude donet još pre tri godine i da očekuju da će biti gotov do Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra.

Duško Ćutilo, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potvrdio je da je formirana Radna grupa za izradu ovog propisa, koja će nastaviti rad tamo gde je prethodna stala, a komesarka Komesarijata za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević dodala je da je već 95 odsto zakona gotovo. I Ministarstvo, i Komesarijat, i Ljubomir Milanović u ime Crvenog krsta Srbije podržali su donošenje ovog propisa.

Inače, u sukobima na tlu bivše Jugoslavije nestalo je 40.000 ljudi. Prema podacima MKCK, nepoznata je sudbina još njih 9.733, od čega su trećina Srbi.

Porodice nestalih, predstavnici države i udruženja građana položili su posle skupa vence na Spomenik žrtvama ratova 1990-tih godina na prostoru bivše Jugoslavije, u Tašmajdanskom parku.