SKENIRANJE PASOŠA, LICA I OTISKA PRSTA, PA PREKO GRANICE: Kako ćemo putovati u zemlje EU posle 10. novembra kada počinje primena EES sistema

To neće važiti za građane koji legalno borave u EU ili imaju vizu za dugi boravak, ali već sada se može naslutiti kako će izgledati prelazi na Batrovcima i Bajakovu gde se ovoga leta, i bez tih elektronskih provera, čekalo i po četiri sata u dugim kolonama, na nesnosnoj vrućini.

Ceo sistem je zamišljen tako da olakša prelaz preko granice. Ali, imajući u vidu da će se na posebnim terminalima proveravati biometrijski podaci, odnosno otisci prstiju i autentičnost lica (facijalni zapis), postoji bojazan da bi to samo još više moglo da poveća redove na prelazima, nešto poput onoga što se već viđa na ulascima u SAD. U Velikoj Britaniji se tako pribojavaju da li će moći da se ispoštuje vozni red "Jurostara" koji prolazi ispod Lamanša. Inače, skenirani digitalni podaci važiće tri godine i koristiće se za više putovanja u tom periodu.

 Posle nedavne najave evropske komesarke za unutrašnje poslove i migracije Ilve Johanson, privode se kraju pripreme za stavljanje u funkciju automatizovanog elektronskog sistema za registrovanje ulazaka i izlazaka putnika.

Ovo je rezultat dugih pregovora između Evropske komisije, parlamenta i zemalja članica. To praktično znači da će sve policijske službe na svim graničnim prelazima za izlazak i ulazak u EU biti povezane u jedinstveni kontrolni sistem očitavanja podataka iz putnih isprava, posle čega udaranje štambilja postaje suvišno.

Ovaj sistem obuhvataće drumske, vazdušne i morske puteve, odnosno sve vidove graničnih prelazaka. Trenutno se vrši poslednja faza ispitivanja sistema i obuke kontrolora. Sve bi, u principu, trebalo da bude spremno do navedenog roka.   

Očitavanjem pasoša će se popunjavati datoteka koja u svakom trenutku može da otkrije kada je i gde osoba ranije putovala i da li je eventualno prekršila dozvolu za boravak na teritoriji EU. Prema važećim zakonima, namernici iz zemalja kojima nije potrebna viza, a to su i građani Srbije, imaju pravo boravka od 90 dana u roku od šest meseci.

U Briselu obećavaju da će se istovremeno maksimalno zaštiti tajnost ličnih podataka. Na tome je naročito poslednjih godina insistirao Evropski palrament. Podaci će se čuvati tri godine.

I dok za jedne to znači olakšavanje putovanja, za druge to predstavlja i oproštaj od nostalgične navike da prave kolekciju pečata sa putovanja. Za utehu, to će važiti samo kada je EU u pitanju. 

EES je trebalo inicijalno da stupi na snagu još 2022. godine, ali se naišlo na mnogobrojne prepreke, usled informatičkih problema i kašnjenja u postavljanju automatskih čitača na svim međunarodnim drumskim, morskim i vazdušnim prelazima za šengenski prostor.

EU na ovaj način želi da se dodatno obezbedi, poput SAD ili Australije koji to već primenjuju, od malverzacija, kršenja zakona, šverca i ilegalne imigracije. Ovom modernizacijom cilja se i razotrkivanje lažnih dokumenata. U Briselu naglašavaju da se time u isti mah poboljšavaju slobode, bezbednost i pravda.

Prema rečima komesarke Johanson, proše godine EU je posetilo oko 700 miliona ljudi. Među njima svakako su se provukli i oni koji nisu imali najbolje namere kada je reč o evropskom zakonodavstvu, a sada bi to trebalo da bude mnogo teže.

ZA POLA GODINE I ETIAS

Stupanje na snagu integrisanog sistema ulazaka i izlazaka iz EU samo je deo celokupnog sistema ETIAS, odnosno izdavanja dozvola za ulazak za građane zemalja kojima nije potrebna viza za EU, koja će važiti za 34 evropske države – uz članice EU, još i za Norvešku, Island, Švajcarsku, Vatikan, San Marino, Lihtenštajn i Monako. Sistem bi u potpunosti trebalo da zaživi sredinom sledeće godine. Podsetimo, ova vrsta dokumenta će se vaditi ekspresno preko interneta, dobijaće se gotovo automatski i koštaće 7 evra, dok će za maloletna lica i starije od 70 godina biti besplatna.