"ZA DRUGE JE I ŽIVOT DAO" Andrija Sabo o svom sinu Srđanu (34) koji se utopio na Sotskom jezeru spasavajući decu

Ovako, za "Novosti", govori Andrija Sabo, otac pokojnog Srđana Saba (34) iz Nove Pazove, koji se 4. avgusta utopio u Sotskom jezeru kod Šida dok je pokušavao da pomogne Miroslavu Cuperu (34) iz Bačinaca, njegovoj ćerki i dvojici njenih drugara da se spasu utapanja kad se daleko od obale prevrnuo čamac u kojem su bili.

Srđanova namera bila je plemenita. Čim je čuo vrisku i video davljenike, uskočio je u vodu, zajedno sa Dragutinom Ristićem i komandirom policijske stanice u Šidu Radoslavom Lakićem. Deca su brzo bila na sugurnom, ali Cuperi i Sabu nije bilo spasa. Njihova tela izvukli su ronioci Žandarmerije.

Zbog hrabrosti koju je pokazao tog avgustovskog vrelog dana, koji je trebalo da bude ispunjen druženjem sa prijateljima, a ne tugom, ali i jer je bez razmišljanja pokušao da pomogne deci u nevolji, čitaoci "Novosti" su se javili sa predlogom da se Sabo nagradi posthumnim priznanjemza "Najplemenitiji podvig".

- Mi njegovi roditelji i prijatelji jesmo za to da bude nagrađen, posthumno, ali njega više nema - kaže nam tužnim glasom Andrija Sabo, koji je kao i Srđanova majka i sestra i dalje skrhan bolom. - Jedina uteha nam je što je dao svoj život za troje mladih i bespomoćnih. Ponosan sam na njega zbog toga kakav je bio, ali i jer je svoje drugare iz osnovne, srednje škole i sa fakulteta ujedinio i spojio u dobroti i razumevanju. Svima nama je bio i služio za ponos. O Srđanu slično govori i Jovan Čojder, njegov najbolji drug, koji i dalje ne može da prihvati da nema više, kako kaže, njegovog životnog oslonca i velikog brata, prijatelja sa kojim je proveo mnogo vremena.

- Bio je pravi prijatelj, deo porodice! Čovek kojeg je bila čast poznavati. Uvek je bio tu za sve nas, ispravan do kraja. Bilo da je trebalo pružiti podršku, braniti, veseliti se ili plakati, bio je uz nas - kaže Čojder.

- Svi mi koji smo ga poznavali osećamo veliki gubitak.

Kažu nam da je Srđan poslednjih pet godina radio u Nemačkoj, a živeo je sa porodicom u Novoj Pazovi. Planirao je da taj dan provede sa prijateljima na jezeru.

- Nekoliko dana ranije, vratio se sa odmora provedenog sa porodicom. Videli smo se u subotu popodne, proveli veče zajedno i dogovorili da u nedelju ujutro odemo na Sotsko jezero, na kojem niko od nas ranije nije bio. Kada smo stigli, videli smo da na jezeru nije dozvoljeno kupanje, ali smo, ipak, odlučili da tu provedemo dan - priča nam Srđanov prijatelj Dragutin Ristić.

- Srđan nije bio pecaroš, niti smo imali čamac ili nameru da se kupamo. Oko 18 časova, dok smo se spremali za povratak i pakovali stvari u auto, čuli smo iz vode dečje glasove i dozivanje u pomoć. Videli smo mali gumeni čamac na sredini jezera i nekoliko osoba
u njemu, ali trenutak kada su se našli u vodi nismo primetili. 

Srđan i Dragutin nisu oklevali ni trenutka. Izuli su patike i skočili u jezero. Obojica su, kaže nam njihova prijateljica, bili zdravi, fizički spremni, plivači, nepušači, i nisu bili pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

- Komandir Lakić, koji se slučajno zatekao u blizini, takođe je skočio u vodu i zaplivao ka deci. Dragutin je prvi stigao do mališana i primetio da se dečaci drže za beživotno telo Miroslava, dok je Srđan stigao do drugog deteta - kaže naša sagovornica.

- Lakić je preuzeo dete od Srđana, a četvrti muškarac, koji se nalazio na obali, dohvatio je čamac i zaplivao ka njima. Sve se brzo odvijalo, pa nisu ni primetili da Srđana nema. Kada su shvatili da nije došao do obale, već je bilo kasno. Verujemo da je preminuo zbog iznenadne smrti, najverovatnije usled srčanog udara, i da nije imao mogućnost da traži pomoć.

Mnogo netačnih tvrdnji

ZBOG Srđanove porodice, želimo da ispravimo netačne informacije koje su se pojavile u pojedinim medijima, poput tvrdnji da je bio na čamcu sa pokojnim Miroslavom, da je bio pod uticajem alkohola, da je bio pecaroš, ili da nije doplivao do dece i ono što bismo takođe
voleli da se zna jeste da je Srđan pre nego što je nastradao spasio jedno dete, što je u skladu sa njegovim životom i herojem kakav je bio - kažu najbliži prijatelji pokojnog Saba.

Sestra Jovana Čojdera, Aleksandra Kukolj Stojanac je napisala i pesmu u znak sećanja na preminulog Srđana Saba koju možete pročitati na linku ispod teksta. Poslednju fotografiju u tekstu snimio je upravo Jovan, njegov najbolji prijatelj.

Čitaoci "Novosti" predlažu da se Sabo nagradi posthumnim priznanjem za plemeniti podvig.